Žene u politici, koliko su vidljive i da li se njihov glas čuje

Broj poslaničkih mesta koje pripadaju ženama raste sa svakim izbornim ciklusom. Primera radi, procenat žena u Skupštini Republike Srbije porastao je sa 1,6% žena izabranih 1990. godine na 21,6% nakon izbora 2008. godine. Dalje, nakon izmene izbornih zakona 2011. godine kada je ženama zagarantovana trećina poslaničkih mesta i izbora održanih 2012., broj narodnih poslanica povećao se na 32,4% kao direktna posledica tih izmena. U aktuelnom sazivu Parlmenta Republike Srbije je 99 poslanica i 151 poslanik.

Tamo gde nema jasno definisane kvote, žene su daleko manje zastupljene.

Za razliku od prethodnog sastava Vlade kada su od 21 ministarstva,  samo 4 vodile žene, sada je situacija drugačija u pozitivnom smislu za žene. Trenutno od 23 ministarstva, na čelu 10 su žene.

Prema podacima Indeksa, Srbija je u kontekstu ravnopravnosti napravila najveći pomak u domenu moći, a on se u najvećoj meri pripisuje porastu vrednosti indeksa za društvenu i političku moć. Kada se pažljivije posmatra šta je tačno dovelo do povećanja vrednosti indeksa ističe se da je u poddomenu političke moći porast nastao zbog konzistentnog povećanja udela žena među poslanicima Narodne skupštine i na ministarskim položajima u Vladi. U Srbiji je od 2017. godine na čelu Vlade po prvi put žena, dok je žena bila na poziciji predsednice Parlamenta u prethodnom sazivu. Porast se, kako se u Indeksu navodi, beleži i u broju odbornica lokalnih skupština.

Srbija ima vrednosti koje su iznad proseka EU u poddomenima političke moći. Međutim, iako Indeks beleži boljitak, žene su gotovo nevidljive u organima izvršne vlasti na lokalnom nivou. Činjenica je da su žene predsednice u samo 12 opština i gradova u Srbiji, a u 23 opštine nema nijedne žene u opštinskom ili gradskom veću. Statistika pokazuje i da je u čak 55 opština ili gradova (33%), broj odbornica ispod zakonskog minimuma.

Potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost Zorana Mihajlović izjavila je da ženama u politici nije lako, ali da je važno da ima više žena na mestima na kojima se donose odluke.

„Raduje me da je sve više žena u politici, među gradonačelnicama i predsednicama opština, ceo Rasinski okrug, na primer, sada vode žene, iako im na tim pozicijama nije lako, jer svaki dan moraju mnogo više da se dokazuju od muškaraca“, ilustrovala je Mihajlović.

Kako je istakla, „žene treba da imaju mogućnost da donose odluke o važnim pitanjima, jednako kao i muškarci, i da učestvuju u političkom i društvenom životu zemlje“.

“Ono što nam često nedostaje je ženska solidarnost i da jedna drugoj pružimo podršku“, rekla je Mihajlović i pozvala žene da se uključe u politiku.

Kakva je situacija u Požarevcu

Najveća je razlika u učešću žena i muškaraca na najvišoj poziciji u opštinama i gradovima, odnosno na poziciji predsednika opštine ili gradonačelnika. Na ovim visokim pozicijama žene su manje zastupljene. Istovremeno na mestu sekretara opštine gotovo uvek su žene. Ujednačeno učešće muškaraca i žena u političkom i javnom životu jedan je od ključnih preduslova ostvarivanja demokratije.

U trenutnom sazivu požarevačke Skupštine od 68 odbornika, 29 su žene, što čini 42 odsto. Na mestu zamenika predsednika Skupštine grada i sekretara Skupštine su žene, ali nasuprot tome, nijedne žene nema među članovima Gradskog veća.

Na mestu načelnika Gradske uprave u Požarevcu je muškarac, a žena nema ni među članovima Gradskog veća. S druge strane, Gradska opština Kostolac je imala načelnicu Gradske uprave, a i sada je na ovom mestu žena.

Ana Tišma, sadašnja načelnica Uprave u Kostolcu kaže da u svakom poslu treba zauzeti određeni stav.

“Bez obzira ko je u pitanju, da li je to predsednik opštine, komunalni inspektor ili neko drugi, mi zaista imamo dobru saradnju. Nikada se nisam postavila ni prema jednom kolegi nadređeno i više funkcionišemo po principu dogovora, s tim što se uvek poštuje određena hijerarhija, kako ja poštujem one koji su mene postavili, isto tako očekujem poštovanje od kolega. Pre nego što dam nalog za rad ili donesem odluku, uvek sednem sa kolegama, pogotovo sa onima koji su duže od mene tu. Da li se oni slažu sa tim, da li misle da je to ispravno, tako da u principu funkcionišemo tako što se dogovaramo”, navodi Tišma.

Ana kaže da što se nje tiče, nikada nije zavisila od toga da li je muškarac ili žena na rukovodećem položaju, već koji je obim posla, šta treba uraditi i na najbolji način uraditi posao koji imaju.

“Nisam do sada naišla na negodovanje. Prvenstveno imam takav stav, pogotovo prema starijim kolegama. Uvek sednem sa koleginicom ili kolegom da ih pitam šta misle o određenoj temi, da li se slažu ili ne i na taj način ih uključim u svoj način rada. Ukoliko imaju neku sugestiju, voljna sam da to i uvažim, jer starije kolege imaju određeno iskustvo i nemam problem sa tim što sam ja načelnica, pa da ne treba da prihvatim sugestije kolega. Nemam problem sa kolegama da ne prihvataju moje naloge, jer je doneta odluka uglavnom u dogovoru sa ostalim kolegama, tako da se uzima u obzir i mišljenje kolege, ali i koleginica”, zaključuje Tišma.

Pored odbornica vladajućih partija, u Skupštini grada su dve partije koje čine opoziciju i u kojima ima žena koje su često za skupštinskom govornicom i čiji se glas čuje. Jedna od njih je i Dragana Spasojević, odbornica koalicije Dosta je bilo-RIS Istok.

Dragana je neko ko se često može videti za skupštinskom govornicom, a prema njenom mišljenju veoma je bitno uključiti što više žena, koje imaju svoje stavove i brane ih, u aktivan politički ili društveni život.

“Žene i dan danas bez obzira što su se dokazale u muškim zanimanjima, nemaju svoje mesto ravnopravno sa muškarcima, a tako je i u politici. U politici je muško društvo, pokušali smo nešto da promenimo, tu su sada žene, ali mislim da te žene nisu dovoljno ozbiljno shvaćene”, navodi ona.

Spasojević navodi da žene u gradu imaju svoj stav i brane ga, ali često ne žele da se uključe u politiku, jer prema njenom mišljenju politika im nije privlačna. Međutim, kako dodaje, drago joj je da je opozicija u gradskom parlamentu, gde ima i žena koje su često za skupštinskom govornicom i koje se čuju, uspela da napravi pritisak koji se tiče pitanja energetske efikasnosti, a ovo je pitanje koje se tiče svih građana.

“Mnogo poziva brojnih ministarstava je prošlo mimo Požarevca, međutim, sada se desio taj trenutak da je gradska vlast odobrila 7,1 milion dinara za energetsku  efikasnost, što smatram da je malo. Jako mnogo propuštamo kada se radi o ovim pitanjima. Ja sam o tome na skupštini često govorila i nakon toga je došlo do te promene. Tako da mislim da postoji neki pomak i neki napredak, koji se jednim delom može pripisati i nama ženama koje smo u Skupštini grada”, zaključuje Spasojević.

Prema njenim rečima, pored činjenice da su žene na vodećim položajima samo u institucijama koje su finansijski zavisne od grada, potrebno je uključiti ih i u Gradsko veće, gde trenutno nema nijedne žene, ali i u javna preduzeća.

“Javna preduzeća su u službi građana i mislim da bi trebalo uključiti žene, jer one bi bile odgovorne i prema javnoj imovini, kao što su i prema sopstvenoj imovini. Razmišljale bi u planu razvoja drugačije od muškaraca”.

Sada iz ove perspektive, kada zna da žena može da uspe u politici, da se uvaže i njeni stavovi bez obzira što su oni često u sukobu sa stavovima vladajućih partija, Spasojević kaže da postoje veoma uspešne žene, dobre preduzetnice, liderke, međutim, nisu toliko vidljive, a treba im dati samo malo prostora.

“Ženama treba dati samo malo više prostora, da budu vidljive, da budu ispred nas, jer žene imaju tu izuzetnost”, zaključuje Spasojević.

U Skupštini grada Požarevca postoje tri odborničke grupe, a na čelu jedne je žena. Jovana Dimitrijević Dinić je predsednica odborničke grupe SPS – Jedinstvena Srbija.

Dinić smatra da se glas žena u požarevačkoj Skupštini čuje, ali ne onoliko koliko bi trebalo i dodaje da s obzirom da živimo u patrijarhalnom društvu i Požarevcu koji predstavlja manju sredinu, ovde ljudima kada kažete da želite da se bavite politikom na nekom ozbiljnijem nivou, oni vas ne shvataju ozbiljno, iako ste vi izuzetno uspešni u poslu koji obavljate, ali zbog čega bi ti kao žena htela da vodiš grad ako već imaš svoju profesiju i porodicu. Nema razumevanja za potrebu žene da uradi nešto više, da pruži neki veći doprinos i to je ono što nedostaje muškarcima, a žene to imaju, sve one su mnogo mudrije i iskrenije u toj svojoj nameri. Svaka od njih je iskreno želela da nešto uradi i promeni, a ne samo da postane narodna poslanica ili ministarka i to je ono što nedostaje muškarcima, mnogo jača želja za promenom.

“Muškarci ne sputavaju žene, ali ih ni dovoljno ne motivišu. Pre mene na mestu predsednice odborničke grupe je takođe bila žena, a u našim redovima imamo i Forum žena. Smatram da bi svi mi bez obzira da li smo muškarci ili žene trebalo da motivišemo žene, da ih pitamo za mišljenje, ukoliko je potrebno da ih pripremimo za neki javni nastup. Često ljudi pošalju ženu, čisto da bi se javili i da bi se čuo ženski glas, što bude kontraproduktivno, jer ta žena nije bila spremna za tu diskusiju, nije znala dovoljno o toj temi, a ona bude ismejana, ostale žene kada vide to budu demotivisane i ne žele da govore. Tako da treba svi zajedno da radimo, i muškarci i žene, na većem podizanju političke svesti žena i političke kulture žena”, navodi ona.

Prema postojećoj statistici, Braničevski okrug je najgore pozicioniran po indeksu rodne ravnopravnosti, jer u okrugu nema nijedne žene koja vodi neku opštinu. Takođe, što se tiče javnih preduzeća u gradu, samo na čelu jednog nalazi se žena.

“Mislim da se tu ne radi o finansijskom momentu, nego o našoj tradiciji, a to je da ženama više leži da se bave socijalnim aktivnostima, da se bave kulturom, naukom i nekim temama u kojima su one godinama unazad bile cenjene. Mislim da je glavni problem u našem društvu taj što je ustaljeno mišljenje da žene neće uspešno voditi takva preduzeća. One su najčešće šefovi nekih odseka, što znači da su i dalje žene te koje rade, nisu te koje vode i rukovode”, zaključuje Dimitrijević Dinić.

Međutim, možda da bi se stvorio bar privid ravnopravnosti, ženama se “daju” direktorska mesta u prosveti i ustanovama kulture, sektorima u kojima ima neuporedivo manje novca i ljudstva. Tako od 12 ustanova u Požarevcu, na čelu osam su direktorke.

S druge strane, koliko je teško ženama u politici, a naročito onima koje su u opoziciji pitali smo Maju Kostić, članicu Gradskog odbora Stranke slobode i pravde Požarevac.

Ona navodi da živimo u društvu u kome žene jesu na neki način bile skrajnute iz političkog života, međutim u stranci u kojoj je ona trenutno nema favorizacije po polu i ima dosta obrazovanih i sposobnih žena koje su spremne da rade pregršt stvari, a ne samo da se bave politikom.

“Nebitno je da li je glas muškarca ili žene, glas se čuje kada imate slobodu govora i kada imate slobodu medija. Jeste da su se tendencije u društvu pomerile, da sada u jednom parlamentu treba da bude 40 odsto žena i jesu se stvari poboljšale, ali to sa druge strane znači da do tada nije bilo normalno da žena bude u politici, što opet pokazuje u kakvom društvu živimo”, kaže ona.

Kostić  smatra da su žene isključene iz društvene sfere u svim mogućim oblastima. Dodaje da je afirmacija žena neophodna u svim oblastima, a ne samo u politici.

“Ukoliko pričamo sa stanovišta zajednice u kojoj ja živim i sa stanovišta društva šta je to opozicija i još žena u opoziciji, to je još viši nivo koji u startu otežava posao kojim se mi bavimo. S druge strane, to je velika prednost za mene, kao ženu političarku. Prednost je u tome što biti u opoziciji samim tim znači da vi savladavate neke korake i prepreke koje su nepoznanica kako ženama tako i muškarcima koji su u vladajućoj stranci i koji se ni na jedan način nisu borili da postanu vlast. Ukoliko se dogodi da opozicija jednog dana postane vlast znate li koliko je to pređenih koraka, koliko urađenih zadataka i novih znanja i lekcija naučenih da biste postali vlast, nakon čega se uče nove lekcije. U tom smislu mislim da je ovo jedan veliki izazov zato što kao žene u opoziciji nemamo tu mogućnost da budemo toliko vidljive u medijima, koliko su one koje su na vlasti. Međutim, to su sve tehničke stvari koje ne mogu da me spreče da uradim onaj posao koji je vezan za jednu opozicionu političarku, a to je da jasno predstavljam politiku moje partije, sve ono što valja i ne valja u društvu i to je taj izazov koji nas još više nagoni da idemo napred”, zaključuje Kostić.

Bilo da su na vlasti ili u opoziciji, političarke u Požarevcu navode da je ženama potrebno samo malo podrške kako bi se dokazale na polju politike, koja je godinama unazad važila za oblast u kojoj muškarci dominiraju.

Kulturološki obrasci koji su nam kao društvu postavljeni pre mnogo godina, pokazuju da su žene te koje moraju ipak više da se dokazuju, ali da li je problem to što žene češće odustaju od borbe da zasluže svoje mesto.

Dok svaka druga žena u Srbiji smatra da bi svet bio bolji ako bi političari pretežno bile žene (53 odsto), ovo mišljenje deli tek 18 odsto muškaraca. Među muškarcima u Srbiji preovladava mišljenje da ne bi bilo razlike ako bi se politikom pretežno bavile žene (46 odsto). Sa druge strane, 18 odsto građana Srbije smatra da bi svet bio lošiji kada bi ga vodile žene. Četrdeset odsto građana Srbije i građana sveta smatra da ne bi bilo razlike ako bi svet vodile žene.

Za bavljenje politikom treba mnogo snage i energije. U patrijarhalnom društvu koje i dalje gaji stereotipe i ženi nameće brojne obaveze, ovaj posao je još teži. Međutim, koliko će žene biti uspešne u karijeri, koliko u porodici, a koliko u politici jeste nešto na šta jedino one mogu uticati. Na pomoć i podršku muškaraca mogu da računaju tek kada zaista pokažu da su u stanju da budu podjednako korisne na svim poljima.

Projekat “Žene to mogu”, podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst ima za cilj da predstavi socijalnu sliku o položaju žena u našem društvu, da ukaže na važnost i značaj žena u političkom životu, da ukaže na važnost i značaj obrazovanja i da promoviše, predstavi uspešne i odgovorne poslovne žene. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva …