„Top Gan: Maverik“: Vredelo je čekati

Top Gan: Maverik u režiji Džozefa Kosinskog dugo je najavljivan nakon što je izmontiran, ali producenti nisu želeli da rizikuju sa njim u vreme zbog epidemioloških mera opustelih bioskopa i intenzivnog zamaha korone. Sačuvali su ga, ekskluzivno prikazali na 75. Kanskom festivalu, gde je Tom Kruz neočekivano dobio počasnu Zlatnu palmu, i evo ga sada u bioskopima širom sveta.

Odmah da kažemo da se čekanje isplatilo i da je reč o sjajnom komercijalnom ostvarenju, sa mnoštvom uzbudljivih deonica, adrenalinske akcije i prilično čvrste narativne osnove koja inteligentno i referentno uspostavlja kopču sa originalom.

Svima kojima je trebalo odati bilo kakvo priznanje vezano za prvi deo, to je učinjeno na galantan i pristojan način, uključujući reditelja Tonija Skota (koji je preminuo 2012. godine), kičmu priče tragičnih i emotivnih efekata vezanu za pogibiju Nika Bredšoua – Gusa (igrao ga je Entoni Edvards), uz opterećenje i grižu savesti koje ima Pit Mičel – Maverik (Tom Kruz), i koji je sada, posle više decenija, u prilici da bude kolega sa njegovim sinom Rusterom (Majls Teler). Tu je kratka posveta na smrt bolesnom Ajsmenu (Val Kilmer), koji je svojevremeno bio negativac i direktan takmac Maveriku u originalnoj priči.

Sekvence u vazduhu i akrobacije pilota sa avionima su fascinantne, ali dosta toga zanimljivog, dramski potentnog, emotivnog ili smešnog dešava se i na zemlji, tokom pripreme krunskog zadatka koje nova generacija pilota treba da obavi. Jedino je taj deo sa tamo nekim neprijateljem koji poseduje tajna skladišta za obogaćivanje uranijuma, kao i u većini filmova o Džejmsu Bondu, nekako labav i slabo iskonstruisan. Niko personalno nije u koži neprijatelja osim nekih pilota skrivenih u kokpitima, jer ovaj dvosatni film se bavi američkom ekipom pilota, njihovim međusobnim odnosima, moralnim, psihičkim i fizičkim sposobnostima, izvesnim rivalstvom i dometima u simuliranim i pravim vožnjama i akcijama. Pandan odnosu koji su Maverik i Ajsmen imali u prvom delu, u nastavku imaju Ruster i Hengman (Glen Pauel), što je i glumački i rediteljski vrlo dobro doneto. Čak se svi nesporazumi reše, kada se Hengman pojavi pred kraj priče u ključnom trenutku da spase “prvog pika“ Rustera u finalnoj akciji.

Okej, svesni smo da se osmesi belih zuba, međusobno zavođenje i zanosni šarm mladosti Keli Mekgilis (Šarlota Blekvud – Čarli)  i Toma Kruza koji čine romansu iz Top Gana ne mogu vratiti. Ona, Keli, je odavno nestala iz kinematografije i namerno se oprostila od glamura i nužne atraktivnosti, a on više nije u dvadesetim godinama, nego “matorac“ kako ga na početku zovu mladi piloti. Tako da će upražnjeno mesto za Maverikovu romansu dobiti Dženifer Koneli (Peni Bendžamin), i sama sa pedesetak godina, ali sve to deluje pristojno, pitko, neusiljeno, dobro režirano i uz hemiju koja funkcioniše između glavnog junaka i Peni.

Muzički doprinos u Top Gan: Maverik, uz izvesno miksovanje sa temama iz originala, daju Harold Faltermajer, Lejdi Gaga, Hans Cimer i Lorn Balf, i bar onoj generaciji fanova Skotovog filma, koji su danas i sami pedesetogodišnjaci ili čak i stariji, nostalgično vraćaju mod koji im je 80-ih izazivao iskre u očima.

Sam Tom Kruz koji je, uz još niz drugih akcionih poslastica, poseban pečat dao u franšizi Nemoguća misija, koja je jako ozbiljan filmski serijal koji se ne spušta na prizemni nivo otaljavanja i isceđenog limuna, što je karakteristika većine nastavaka, još uvek deluje sposobno, atraktivno, dostojanstveno i priliči mu oreol heroja visoke holivudske akcije.