Rusija i Ukrajina: Ukrajinska vojska vratila kontrolu nad više od 3.000 kilometara teritorije, nekoliko ukrajinskih gradova bez struje

Tokom brzog kontranapada na istoku, ukrajinska vojska tvrdi da je ponovo zauzela kontrolu nad više od 3.000 kvadratnih kilometara teritorije.

U poslednjih 48 sati, kijevske snage utrostručile su uspehe, prethodno zauzevši drugi i treći najveći grad u oblasti Harkova, Balakliju i Kupjansk, koji su bili pod ruskom kontrolom, kao i Izjum.

Nekoliko gradova na istoku Ukrajine ostalo je bez struje, kažu lokalne vlasti.

Razlog tome su, kako tvrde, ruski napadi na infrastrukturu.

Vladimir Zelenki, predsednik Ukrajine kaže da je ruski cilj da „liši ljude svetlosti i toplote“ tako što će izazvati nestanak struje širom istočne Ukrajine u znak osvete za ukrajinsku kontrofanzivu.

Nestanak struje prijavile su Harkovska, Dnjepropetrovska i Poltavska oblast.

Valerij Zalužni, šef Oružanih snaga Ukrajine, navodi da su trupe počele da se kreću u pravcu Harkova ne samo na jug i istok, već i na sever.

„Ostalo je još 50 kilometara do državne granice“, napisao je Zalužni na društvenoj mreži Telegram.

Iz britanskog Ministarstva spoljnih poslova navode da je zauzimanje Kupjanska težak udarac za ruske snage jer je taj grad ključni u liniji snabdevanja u Donbasu, ali upozoravaju da se borbe nastavljaju van tih gradova.

Rusko Ministarstvo odbrane potvrdilo je povlačenje snaga iz samog Izjuma i Kupjanska, što navode da im omogućava da se „pregrupišu“ na teritoriji koju drže separatisti koje podržava Moskva.

Takođe su potvrdili povlačenje trupa iz trećeg ključnog grada, Balaklije, kako bi „pojačali napore“ na frontu u Donjecku.

• Rusima stiže oružje iz Severne Koreje, pišu američki mediji
• Šta znamo o otcepljenim ukrajinskim oblastima Donjeck i Lugansk
• Zašto je Rusija smanjila isporuku gasa Evropi
• Na istoku, Ukrajina se sprema za kontranapad

Istovremeno je Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, izjavio da je Moskva spremna za pregovore.

Ukrajina kaže da je to moguće tek posle njihove pobede.

Prethodno je u subotu uveče, šesti i poslednji reaktor koji je radio u nuklearnoj elektrani Zaporožje, isključen.

U toku su pripreme za prevođenje elektrane u takozvano hladno stanje.

Dan 201.

• Ukrajinska vojska tvrdi da je ponovo zauzela kontrolu nad više od 3.000 kvadratnih kilometara na istoku
• Oslobođeni gradovi Balaklija, Kupjansk i Izjum u oblasti Harkova
• Rusko Ministarstvo odbrane potvrdilo je povlačenje snaga iz samog Izjuma i Kupjanska
• Nekoliko ukrajinskih gradova na istoku države ostalo bez struje, ukrajinske vlasti optužuju Rusiju
• Britansko Ministarstvo spoljnih poslova upozorava da se borbe nastavljaju izvan oslobođenih gradova
• Sergej Lavrov, ruski ministar spoljnih poslova, navodi da je Moskva spremna za pregovore
• Isključen poslednji reaktor u nuklearnoj elektrani Zaporožje
• Ujedinjene nacije utvrdile da je rat odneo 14.000 života civila
• Evropska unija dodelila pet milijardi evra pomoći Ukrajini
• Ukrajinska vlada, Svetska banka i Evropska komisija procenjuju da će obnova države posle rata koštati skoro 350 milijardi dolara

Nestanak struke na istoku Ukrajine

Nekoliko ukrajinskih gradova na istoku države ostalo je bez struje, prijavile su lokalne vlasti.

Tvrde da su za to krivi ruski napadi na infrastrukuru koji su se dogodili u nedelju uveče 11. septembra.

Ihor Terehov, gradonačelnik Harkova rekao je da su ruski napadi na civilnu infrastrukturu ostavili veći deo grada bez struje i vode, ali da spasilačke ekipe rade na saniranju štete.

On je to nazvao podlim i ciničnim pokušajem osvete za nedavne uspehe ukrajinske vojske.

Dopisnica BBC-ja iz Harkova, Orla Gerin kaže da se u toku noći čulo nešto što je zvučalo kao dva nova raketna napada.

Lavrov: Moskva je spremna za pregovore

Sergej Lavrov, ministar spoljnih poslova Rusije, navodi da se Moskva ne protivi pregovorima.

Međutim, Ukrajina navodi da su oni mogući tek posle njihove pobede.

„Nismo protiv pregovora, ne odbijamo pregovore, ali oni koji odbijaju treba da shvate da što duže odugovlače ovaj proces, biće teže pregovarati“, rekao je on.

Kao primer, Lavrov je naveo razgovore Rusije i Ukrajine u Istanbulu krajem marta prilikom kojih nije postignut sporazum.

Dok su pregovori još trajali, ukrajinska vojska je 1. aprila ušla u grad Buču u oblasti Kijeva i pronašla dokaze o masakrima i mučenju civila počinjenih tokom ruske okupacije.

Ukrajina, zapadni lideri i međunarodne organizacije okrivile su rusku vojsku za ove zločine.

Moskva, a posebno Sergej Lavrov, insistiraju da je to bila „provokacija“.

„Ukrajinske vlasti već govore da se pregovori mogu voditi tek kada Rusija napusti ukrajinsku teritoriju i da će tad biti spremni da razgovaraju, namećući nam njihove uslove.

„Stoga, ako je ovo njihov izbor, onda znamo kako da ostvarimo ciljeve koje je postavio predsednik u okviru specijalne vojne operacije“, rekao je Lavrov.

Ovo nije prvi put da ruski predstavnici ističu potrebu za pregovorima.

Prema rečima predstavnika kabineta predsednika Ukrajine, Moskva se skoro od prvih dana invazije obratila Kijevu sa predlogom za mirovne pregovore.

Isključen poslednji reaktor u nuklearnoj elektrani Zaporožje

Šesti i poslednji reaktor u nuklearnoj elektrani Zaporožje je isključen u nedelju uveče.

Saopšteno je da su u toku pripreme za njegovo prevođenje u takozvano hladno stanje.

Rafael Grosi, šef Međunarodne agencije za atomsku energiju, naveo je da je hitno potrebno stvoriti nuklearnu i fizičku bezbednosnu tampon zonu oko Zaporožja.

Dodaje da su konsultacije već počele.

• Koliko je opasna nuklearna elektrana u Ukrajini koju su zauzeli Rusi
• Nuklearna elektrana Zaporožje: Ukrajinci se pripremaju za najgore
• Ukrajinski radnici nuklearne elektrane: „Rusi nas drže na nišanu“

Ujedinjene nacije: Više od 14.000 civilnih žrtava

Matilda Bogner, šefica posmatračke misije za ljudska prava Ujedinjenih nacija u Ukrajini, iznela je nove podatke o civilnim žrtvama.

„Do danas smo utvrdili i potvrdili 14.059 civilnih žrtava.

„Kao posledica borbi, ubijeno je 5.767 civila, a povređeno 8.292, ali kao što često ističemo, vrlo je verovatno da su brojevi mnogo veći“, navela je Bogner.

Dodaje da je njihova misija 24. februara potvrdila da je najmanje 416 ljudi bilo žrtva proizvoljnog pritvaranja i prisilnog nestanka na teritorijama koje je okupirala Rusija ili na teritorijama koje su u to vreme kontrolisale ruske snage.

„Od toga je 16 pronađeno mrtvo, a 166 je pušteno“, istakla je ona

Potrebno skoro 350 milijardi dolara za obnovu zemlje

Prema novoj zajedničkoj proceni Svetske banke, Evropske komisije i ukrajinske vlade, obnova zemlje posle rata koštaće skoro 350 milijardi dolara, navodi portparol banke.

Direktnu materijalnu štetu koju su ruske trupe nanele u ovom ratu Svetska banka procenjuje na 97 milijardi dolara.

Bruto domaći proizvod Ukrajine je 2021. godine, pre ruske invazije, bio 200 milijardi dolara.

Evropska unija se usaglasila o dodeli pet milijardi evra makrofinansijske pomoći Ukrajini za obezbeđivanje rada ključne infrastrukture i vlade.

„Šteta načinjena tokom invazije osećaće se generacijama – zbog razdvajanja porodica, narušavanja ličnog razvoja, uništavanja kulturnog nasleđa“, navodi se u izveštaju.

Prethodno su Sjedinjene Američke Države odobrile 2,6 milijarde dolara pomoći Ukrajini i drugi evropskim zemljama kojima Rusija preti.

Zemlje će dobiti pomoć „da odvrate i da se odbrane od pretnji po njihov suverenitet i teritorijalni integritet, pojačaju vojnu integraciju sa NATO i da se suprotstave ruskom uticaju i agresiji“, saopštio je Stejt department.

Odvojeno od ove pomoći, SAD su objavile da je odobrena nova tranša pomoći vredne 675 miliona dolara za Ukrajinu za teško naoružanje, municiju i oklopna vozila.

Šest meseci rata

Pročitajte ispovesti ljudi koji su preživeli užase rata u Ukrajini:

• Čovek koji se vratio iz mrtvih
• „Ovde je sada kao u Černobilju“: Život u gradu duhova na istoku Ukrajine
• „Imam osećaj da se više nikada nećemo vratiti“: Marijupolj posle 80 dana rata
• „Kad granatiranje prestane, izdajnici će biti kažnjeni“ – šta kažu u Donbasu
• „Moja ćerka je vikala i tresla se… a onda je bila mrtva“
• „Ruski vojnici su me silovali i ubili mog muža“
• „Video sam kako ruski vojnici ubijaju moga oca“
• „Gde ćemo sva ta tela“: Život sa ljudima koji skupljaju mrtve u Buči
• Suživot sa mrtvima – užasi nadomak Černigova
• Zločini u Buči: „Žalim što i mene nisu ubili“
• „Mnogo je ljudi ostalo ispod ruševina“ – strašni prizori u gradu nadomak Kijeva

Gde idu izbeglice?

Prema podacima Ujedinjenih nacija, od početka rata 24. februara iz Ukrajine je izbeglo više od deset miliona ljudi, od toga je šest miliona otišlo u susedne zemlje.

• 4,1 milion u Poljsku
• 1,3 miliona u Rusiju
• 814.000 u Mađarsku
• 691.000 u Rumuniju
• 525.000 u Slovačku
• 507.000 u Moldaviju
• 16.000 u Belorusiju

Od početka rata u Ukrajini, milioni ljudi napustili su ovu zemlju, dok su iz Rusije otišle hiljade.

BBC želi da ispriča vašu priču: Kako rat u Ukrajini utiče na vašu porodicu? Zašto ste odabrali Srbiju kao mesto za novi početak?

Popunite formular klikom na OVAJ LINK i podelite vaša iskustva sa našim novinarima.

Tražimo odgovore na vaša pitanja: Šta želite da znate o uticaju sukoba u Ukrajini na Balkan?

Pošaljite nam vaša pitanja klikom na OVAJ LINK.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]