Kosovo i Srbija: Beograd predao zahtev za povratak srpskih bezbednosnih snaga na sever Kosova

Posle više meseci napetosti Beograda i Prištine i novih blokada puteva na Kosovu, Beograd je zvanično zatražio od KFORA, međunarodnih mirovnih snaga predvođenim Severnoatlantskim paktom (NATO), da se omogući povratak određenog broja srpskih bezbednosnih snaga na sever Kosova.

U petak, 16. decembra taj zahtev je zvanično uručen predstavnicim KFOR-a na prelazu Merdare.

Vlasti u Beogradu kažu da je zahtev za povratkom nekoliko stotina do hiljadu pripadnika srpskih snaga u skladu sa Rezolucijom 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, ključnog dokumenta kojim su 1999. godine okončani sukobi na Kosovu.

Pojedini inostrani i domaći pravni stručnjaci rekli su za BBC na srpskom da zahtev neće biti prihvaćen i da, kako je rekao jedan od njih, „Beograd živi u oblacima“.

„Smatramo da je to u ovom trenutku važno zbog zaštite stanovništva, a to bi značilo i kontrola administrativnih prelaza i smanjenje tenzija“, rekao je predsednik Srbije Aleksandar Vučić za Radio-televiziju Srbije u četvrtak uveče, obrazlažući razloge za povratak srpskih snaga.

Čuvanje mira, navodi Vučić, jeste u interesu Srba sa Kosova.

Međutim, uveren je da „zahtev neće biti prihvaćen“.

„Važno je da zahtev bude formalan, jer će, jednog dana kada se situacija promeni, ne mogu da kažu ‘niste to tražili'“, rekao je on.

• Rezolucija 1244 – dvadeset godina kasnije
• Gde se prepliću Kosovo, Srbija, Rusija i Ukrajina
• Vučić: Zapad nudi rešenje – Kosovo članica UN, Srbija dobija brzi ulazak u EU

Zahtev Srbije o povratku bezbednosnih snaga na Kosovo je „politička fantazija“, kaže Dejvid Filips, direktor Instituta za izgradnju mira i studije ljudskih prava pri Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, za BBC na srpskom.

Bojan Elek iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) kaže da Rezolucija 1244 Saveta bezbednosti UN iz juna 1999. godine ostavlja mogućnost da se određeni broj pripadnika srpske vojske i policije vrati na Kosovo, ali da „ne postoji obaveza da se tako nešto sprovede“.

Dodaje da su precizno propisani uslovi pod kojima je to moguće i za koje potrebe.

„Srbija nikako ne može jednostrano da rasporedi snage, niti to može da bude za redovne policijske poslove, odnosno u cilju očuvanja reda i mira“, pojašnjava Elek za BBC na srpskom.

Ideji Beograda se odlučno protivi Amerika.

„Mi to kategorički odbacujemo i uopšte ne podržavamo“, rekao je specijalni američki izaslanik za Balkan Gabrijel Eskobar za Radio slobodna Evropa uoči dolaska u Beograd.

Rezolucija na koju se poziva Beograd uspostavila je pravni okvir za regulisanje situacije na Kosovu po završetku oružanih sukoba snaga tadašnje Savezne Republike Jugoslavije (SRJ) i Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

„Očekujem da taj zahtev bude ignorisan ili odbijen – stavovi Beograda nemaju nikakvog uticaja na operacije KFOR-a“, kaže Filips sa Univerziteta Kolumbija.

KFOR (Kosovo Force) su međunarodne mirovne snage pod vođstvom NATO, koje u skladu sa Rezolucijom 1244, imaju ulogu da čuvaju bezbednost, spreče obnavljanje oružanih sukoba, i u situacijama kada je to neophodno, osiguraju poštovanje prekida vatre.

Najava zvaničnika Srbije o tome da će tražiti povratak srpskih bezbednosnih snaga dolazi u trenutku pojačanih tenzija na severu Kosova, a više o tome pročitajte ovde.

Kako su srpske bezbednosne snage napustile Kosovo?

U martu 1999. godine snage NATO otpočele su bombardovanje Socijalističke Republike Jugoslavije (SRJ), posle skoro dve godine žestokih sukoba između snaga SRJ i Oslobodilačke vojske Kosova (OVK).

Potpisivanje Kumanovskog sporazuma 9. juna 1999. godine označilo je kraj bombardovanja.

Reč je o vojno-tehničkom sporazumu, koji je sklopljen između KFOR-a, vlada Savezne Republike Jugoslavije i Republike Srbije.

„U skladu sa odredbama sporazuma, vojska i policija SRJ napustile su teritoriju Kosova i međunarodne snage su ih zamenile a UN preuzeo upravljanje“, podseća Elek.

Dan kasnije, 10. juna, Savet bezbednosti UN usvojio je Rezoluciju 1244 – jedan od najčešće citiranih međunarodnih dokumenata na Balkanu.

„Rezolucijom je zatraženo neodložno povlačenje svih srpskih vojnih, policijskih i paravojnih snaga sa Kosova, uz paralelno razmeštanje međunarodne vojske“, kaže profesor Filips.

Dodaje da je „Rezolucija podržala put Kosova ka nezavisnosti“, ali je istovremeno „potvrdila vezu Kosova i Jugoslavije“.

„Održava stav da je odgovornost za konačno razrešenje na vlastima Jugoslavije, čija je Srbija naslednica, a podržava i demokratsko odlučivanje, kroz raspisivanje referenduma o statusu Kosova“, navodi Filips.

Pogledajte video o bombardovanju SR Jugoslavije:

Šta o srpskoj vojsci i policiji piše u Rezoluciji 1244?

Rezolucija ima 21 tačku, a četvrta se odnosi na prisustvo srpske vojske i policije.

U njoj se „potvrđuje da će posle povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja biti dozvoljen povratak na Kosovo radi obavljanja dužnosti u skladu sa aneksom 2″.

U aneksu 2, tačka 6, izlistane su četiri situacije u kojima se može odobriti eventualni povratak srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo.

Posle povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja će biti dozvoljeno da se vrati i obavlja sledeće funkcije:

• vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom;
• obeležavanje/čišćenje minskih polja;
• održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine;
• održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima.

Izvor:R1244 SB UN

Do objavljivanja teksta, Vlada Srbije nije odgovorila na pitanje BBC novinara o tome na koje delove Rezolucije UN planira da se pozove prilikom upućivanja zahteva KFOR-u.

Filips podseća da su srpske snage na Kosovu „poražene“ i da su „počinile zločine“.

Pred Međunarodnim sudom u Hagu, za ratne zločine osuđeni su najviši srpski zvaničnici, poput Slobodana Miloševića, bivšeg predsednika SRJ.

Suđenja za ratne zločine pripadnicima srpske vojske i policije i dalje traju, a samo pred Višim sudom u Beogradu doneto je više od 15 presuda.

„Srpski zvaničnici koji zahtevaju povratak žive u oblacima – nema mesta za istorijski revizionizam“, kaže Filips.

I Elek smatra da, u današnjem kontekstu, povratak srpskih snaga „nije realan“.

„Ovo pitanje se koristi za dodatno podizanje tenzija i dalju eskalaciju situacije u cilju izbegavanja pregovora o francusko-nemačkom predlogu“, ocenjuje.

To je najnoviji predlog posrednika u dijalogu Beograda i Prištine i od leta 2022. godine služi kao osnova pregovora o normalizaciji odnosa Srbije i Kosova.

Ima li danas srpskih policajaca na Kosovu?

Srbi učestvuju u radu Kosovske policije, kaže Elek.

„To su policajci srpske nacionalnosti u uniformama Kosova“, pojašnjava.

Deo njih je 5. novembra podneo ostavke u znak protesta protiv novih pravila koje je Priština planirala da uvede u vezi sa preregistracijom vozila čemu se Srbi na Kosovu protive.

Kosovski ministar unutrašnjih poslova Đeljalj Svećlja tada je izjavio da ostavke nisu podneli svi policajci srpske nacionalnosti, već oko njih 600, i dodao da „to nije mali broj“.

Tada je najavio da će biti raspisan novi konkurs, kako bi se popunila upražnjena mesta.

• Srbi se povukli iz svih institucija na Kosovu, Vučić kaže da su se desile „tektonske promene“
• Kako zaista izgledaju pregovori Srbije i Kosova u Briselu
• Ivica Dačić za BBC na srpskom: „Sankcije Rusiji zavise od interesa Srbije“

Elek podseća da je 1999. godine, posle potpisivanja Kumanovskog sporazuma, „određeni broj policajaca. ostao prisutan i nakon povlačenja, radeći u civilu i u nelegalnom statusu“.

„Rasformirani su u skladu sa Briselskim sporazumom, a oko njih 300 integrisano u Kosovsku policiju u okviru novouspostavljene policijske komande za sever Kosova“, dodaje.

Briselski sporazum iz 2014. godine predstavlja niz principa za normalizaciju odnosa Beograda i Prištine, a donet je uz posredovanje Evropske unije.

Od tada, kaže Elek, policajci srpske nacionalnosti redovno se zapošljavaju u Kosovskoj policiji.

Dodaje da među njima postoje i takozvani integrisani policajci, „koji su, uz kosovsku policijsku platu primali i srpske penzije na osnovu stečenih prava radom u Ministarstvu unutrašnjih poslova Srbije“.

Od kada su Srbi 10. decembra blokirali pojedine puteve na severu, Kosovska policija rasporedila se u blizini barikada, a sa njima su i pripadnici specijalnih jedinica.

Elek podvlači da Kosovska policija ima pravo da bude na severu Kosova.

„Ono što je problematično jeste slanje specijalnih jedinica policije koje, iako imaju pravo da budu na severu, čine samo kosovski Albanci.

„Ove jedinice imaju lošu reputaciju i srpska zajednica ih doživljava kao pritisak i torturu institucija iz Prištine“, dodaje Elek.

Ko danas čuva mir i stabilnost na Kosovu?

Pripadnici međunarodnih misija NATO i Evropske unije, u skladu sa Rezolucijom 1244.

KFOR, odnosno misija NATO, prisutna je na Kosovu od 1999. godine.

Obezbeđuje „bezbednost i slobodu kretanja i prisustvo međunarodnih organizacija“, navode na zvaničnom sajtu.

Kada je Kosovo 2008. jednostrano proglasilo nezavisnost, tamo je raspoređena i Misija vladavine prava Evropske unije na Kosovu (EULEKS).

Dok se KFOR pre svega bavi vojnom bezbednošću, EULEKS ima mandat da sprovodi monitoring i ima ograničene izvršne funkcije, u skladu sa kojima rade njihove policijske patrole.

EULEKS takođe radi u sferi javne uprave, gde pruža podršku prištinskim institucijama, u skladu sa kosovskim zakonom.

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]