Šta Putin i Tramp žele od sastanka na Aljasci

Predsednik Sjedinjenih Američkih Država (SAD) Donald Tramp i Rusije Vladimir Putin trebalo bi da se sastanu u američkoj saveznoj državi Aljasci.

Na razgovorima o okončanju ruske agresije na Ukrajinu, dva predsednika će imati suprotstavljene prioritete.

Putin je dosledan u nameri da zadrži teritorije u Ukrajini, dok Tramp otvoreno poručuje da želi da bude mirotvorac u svetu.

Ipak, obojica osećaju da sastanak može da ponudi i druge prilike, kao što je diplomatska rehabilitacija Putina na svetskoj sceni.

Koji su Trampovi ciljevi teže je proceniti, budući da je u poslednje vreme davao promenljive i neujednačene izjave o ruskom kolegi.

U nastavku sledi detaljniji pregled onoga što bi dvojica predsednika želela da postignu ovim sastankom.

Putin želi međunarodno priznanje... i još mnogo toga

Stiv Rozenberg, urednik ruskog servisa

Prva stvar koju Putin želi od ovog susreta je nešto što je već dobio, a to je priznanje.

Priznanje najmoćnije zemlje sveta SAD-a da su napori Zapada da izoluje lidera Kremlja propali.

Dokaz toga je sama činjenica da se ovakav sastanak na visokom održava, kao i zajednička konferencija za novinare koju je Kremlj najavio..

Moskva sada može da tvrdi da se Rusija vratila za glavni sto svetske politike.

„Toliko o izolaciji", ironično je primetio moskovski dnevnik Moskovski komsomolec ove nedelje.

Putin nije samo obezbedio održavanje američko-ruskog samita, već i mesto koje je za njega odlično.

Aljaska ima mnogo toga da pruži Kremlju.

Prva stvar je bezbednost.

Najmanja razdaljina između Aljaske i ruske Čukotke je samo 90 kilometara.

Putin tamo može da stigne bez preletanja „neprijateljskih" država.

Druga stvar je da je mesto sastanka hiljadama kilometara udaljeno od Ukrajine i Evrope.

To ide u prilog odlučnosti Kremlja da Kijev i vođe Evropske unije (EU) drži po strani i da sarađuje neposredno sa SAD-om.

Postoji i istorijska simbolika.

Činjenicu da je carska Rusija u 19. veku Aljasku prodala Americi sada Moskva koristi da opravda pokušaj da silom promeni granice u 21. veku.

„Aljaska je jasan primer da državne granice mogu da se menjaju i da velike teritorije mogu da promene vlasnika", napisao je Moskovski komsomolec.

• Sastanak Trampa i Putina: Teritorija ratom razorene Ukrajine - u mapama
• Sastanak Trampa i Putina: Zašto na Aljasci i hoće li biti 'razmene teritorije'
• Rusija i Ukrajina: Tri godine rata u mapama

Ali Putin želi više od međunarodnog priznanja i simbolike.

On želi pobedu.

Putin insistira da Rusija zadrži sve teritorije koje je zauzela i okupirala u četiri ukrajinske oblasti - Donjecku, Lugansku, Zaporožju, i Hersonu, kao i da se ukrajinska vojska povuče iz delova tih oblasti koji su još pod kontrolom Kijeva.

To je za Ukrajinu neprihvatljivo.

„Ukrajinci neće predati njihovu zemlju okupatoru", poručuje predsednik Vladimir Zelenski.

Kremlj to zna.

Ali, ukoliko obezbedi Trampovu podršku za svoje teritorijalne zahteve, računica je da bi odbijanje Kijeva navelo Trampa da prekine svu pomoć Ukrajini.

U međuvremenu, Rusija i SAD bi nastavile da jačaju odnose i razvijaju ekonomsku saradnju.

Ali, postoji i drugi scenario.

Ruska privreda je pod pritiskom.

Budžetski deficit raste, a prihodi od izvoza nafte i gasa se smanjuju.

Ako ekonomski problemi primoravaju Putina da okonča rat, Kremlj bi mogao da napravi kompromis.

Znakova toga za sada nema, jer ruski zvaničnici i dalje tvrde da Rusija ima inicijativu na bojnom polju.

Pogledajte zašto se Tramp i Putin sastaju na Aljasci i kakva je situacija u Ukrajini

Tramp traži priliku da proglasi napredak ka miru

Entoni Zurčer, dopisnik iz Severne Amerike

Tramp je tokom predsedničke kampanje 2024. godine dao pompezno obećanje da će lako okončati rat u Ukrajini i da bi to mogao da učini za svega nekoliko dana.

To obećanje visi nad glavom američkog predsednika u svim njegovim naporima da reši ovaj sukob, jer od povratku u Belu kuću u januaru ove godine naizmenično izražava njegovu frustraciju i Ukrajincima i Rusima.

Na dramatičnom sastanku u Beloj kući u februaru oštro je kritikovao predsednika Volodimira Zelenskog, a kasnije je privremeno obustavio vojnu pomoć i razmenu obaveštajnih podataka sa Kijevom.

Poslednjih meseci je kritičniji prema Putinovoj nepopustljivosti i spremnosti da gađa civilne ciljeve, i postavljao je niz rokova za uvođenje novih sankcija Rusiji i drugim zemljama koje sarađuju sa Moskvom.

Najnoviji rok istekao je prošlog petka, a kao i svaki prethodni put, Tramp je na kraju odustao.

Sada je domaćin ruskom predsedniku na američkom tlu i govori o „razmeni teritorija", što u Ukrajini izaziva strah da bi to moglo da znači teritorijalne ustupke u zamenu za mir.

Dakle, bilo kakva analiza onoga šta Tramp želi od razgovora sa Putinom u petak je zamagljena njegovim promenljivim izjavama i postupcima.

Ove nedelje, Tramp se trudio da spusti očekivanja u vezi sa predstojećim sastankom, možda kao prećutno priznanje da su mogućnosti za postizanje značajnog napretka uz samo jednu zaraćenu stranu za pregovaračkim stolom ograničene.

U ponedeljak je izjavio da će samit biti sastanak za „opipavanje puls".

Nagovestio je da će znati da li može da postigne dogovor sa ruskim predsednikom „verovatno u prva dva minuta".

„Možda ću otići i poželeti mu sreću, i to će biti kraj", dodao je.

„Možda ću reći da se ovo neće rešiti".

Ovu poruku je u utorak potvrdila portparolka Bele kuće Karolin Levit, rekavši da je će samit biti „sastanak za slušanje" druge strane.

Kada je Tramp u pitanju, najbolje je očekivati neočekivano.

U sredu su Zelenski i evropski lideri razgovarali sa Trampom u pokušaju da ga ubede da ne postigne dogovor sa Putinom koji Ukrajina neće, ili ne može da prihvati.

Međutim, tokom cele godine jedna stvar je prilično jasna - Tramp će rado prigrliti priliku da bude čovek koji će okončati rat.

U inauguracionom govoru Tramp je izjavio je da bi želeo da njegovo najponosnije nasleđe bude uloga „mirotvorca".

Nije tajna da priželjkuje Nobelovu nagradu za mir kao međunarodno priznanje njegovih mirovnih napora.

Tramp nije ćovek koji dozvoljava da ga sputavaju pojedinosti.

Ali, ako mu se ukaže prilika da proglasi da je tokom razgovora u Enkoridžu postignut napredak ka miru, on će je iskoristiti.

Putin, koji je uvek bio vešt pregovarač, možda će tražiti način da mu upravo to omogući, ali naravno, pod ruskim uslovima.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]

• Koji su Putinovi zahtevi za mir i šta od njega očekuje Tramp
• Zašto Zelenski ne može i ne želi da se odrekne Krima, a šta kaže Tramp
• Kada i zašto je Amerika kupila Aljasku od Rusije