Kosovo i Srbija: Osmi dan protesta Srba, hoće li KFOR dozvoliti povratak srpskih snaga na sever Kosova

Već osam dana traju protesti Srba na severu Kosova u vidu blokada pojedinih saobraćajnica, a Beograd čeka odluku međunarodne misije (KFOR) povodom zahteva da određeni broj srpskih snaga bude raspoređen na toj teritoriji radi, obrazloženo je, zaštite većinskog srpskog stanovništva.

Proteklu nedelju obeležio je početak blokada saobraćajnica na severu Kosova izazvan hapšenjima nekolilicine doskorašnjih pripadnika Kosovske policij srpske nacionalnosti.

Svi se terete za napade na Kosovsku policiju i navodne „terorističke akte“.

Pripadnici Kosovske policije srpske nacionalnosti napustili su početkom novembra službu, kao i svi Srbi zaposleni u javnoj administraciji na Kosovu, nezadovoljni odlukama vlasti u Prištini, pre svega zbog stava da Zajednica srpskih opština nikada neće biti formirana, iako je ona predviđena ranije potpisanim Briselskim sporazumom.

Više o izlasku Srba iz kosovskih institucija pročitajte ovde, a šta je Zajednica srpskih opština možete da pronađete ovde.

Pozivajući se na odredbe ključnog dokumenta Ujedinjenih nacija – Rezoluciju 1244 – vlasti u Srbiji u petak su podnele zvaničan zahtev KFOR-u da dozvoli povratak do hiljadu pripadnika srpskih snaga na sever Kosova.

O zahtevu je u četvrtak uveče govorio predsednik Srbije Aleksandar Vučić o čemu više možete da pročitate ovde.

Da li je realan i moguć povratak srpskih snaga na sever Kosova pročitajte ovde.

• Da li je moguć povratak srpskih bezbednosnih snaga na Kosovo
• Srbi se povukli iz svih institucija na Kosovu, Vučić kaže da su se desile „tektonske promene“
• Šta izlazak iz institucija menja u životima kosovskih Srba
• Čije su Gazivode

Kako su počele nove blokade?

Nove napetosti na Kosovu plod su višemesečnih i višegodišnjih neslaganja Beograda i Prištine.

Kosovo, koje ima pretežno etničku albansku većinu, otcepilo se od Srbije posle sukoba i NATO bombardovanja Srbije 1999. godine, a 2008. je proglasilo nezavisnost.

Srbija odbija da prizna nezavisnost Kosova.

U prethodnih godinu dana bilo je više incidenata i blokada prelaza između Srbije i Kosova zbog registarskih tablica, da bi se Beograd i Priština konačno o tome dogovorili krajem novembra.

Više o tome pročitajte ovde.

Novi protesti Srba počeli su u subotu, 17. decembra, kada je Kosovska policija saopštila je da su njeni pripadnici bili napadnuti iz vatrenog oružja na različitim lokacijama u blizini jezera Gazivode, a policajci su, navode, uzvratili vatru u samoodbrani.

Akumulaciono jezero Gazivode, na severozapadu Kosova, nastalo je pregrađivanjem reke Ibar krajem sedamdesetih godina prošlog veka.

Oko tri četvrtine jezera se nalazi u opštini Zubin Potok na Kosovu, gde većinski žive Srbiji, a ostatak je u opštini Tutin u Srbiji, a teritorija grada Novog Pazara takođe ima mali pristup obalama.

Više o jezeru Gazivode pročitajte ovde.

Kosovo je krajem prošle nedelje rasporedilo policiju u oblastima sa većinskim srpskim stanovništvom, što je dodatno pojačalo napetosti.

Vučić je rekao da se slanjem Kosovske policije na sever krše prethodni mirovni sporazumi.

Srbi sa severa Kosova su se samoorganizovali i teretnim kamionima i drugim većim vozilima blokirali puteve tražeći oslobađanje uhapšenih sunarodnika, doskorašnjih pripadnika Kosovske policije.

Najpre je uhapšen Miljan Adžić, potom Dejan Pantić, kome je određen pritvor, a za koga je predsednik Srbije rekao da „zna samo da je živ“.

U petak je uhapšen Slađan Trajković, još jedan bivši pripadnik Kosovske policije, za koga je njegova supruga rekla da je optužen za terorističke akte i kome je određen pritvor od 48 sati.

Barikade su postavljene na najmanje pet mesta, gde Srbi organizovano protestuju.

Dok Beograd tvrdi da vlasti u Prištini sprovode odmazdu nad Srbima koji ne žele da se povinuju njihovim odlukama, kosovski zvaničnici to negiraju.

Ministar unutrašnjih poslova Kosova Dželjalj Svečlja objavio je na Fejbsuk stranici da Kosovska policija nema spiskove po kojima hapsi bivše policajce.

Svečlja je ocenio da je reč o „kampanji dezinformacija Beograda“ kako bi se, tvrdi, opravdale „kriminalne radnje“.

Ponovio je tvrdnje Prištine o „teritorijalnim pretenzijama Srbije“.

Ko će ukloniti barikade?

Specijalni izaslanici Evropske unije i SAD, Miroslav Lajčak i Gabrijel Eskobar, prethodnih dana razgovarali su najpre sa vlastima u Prištini, potom i sa srpskim zvaničnicima.

Osim šturih saopštenja o tome da je navodno postignut dogovor o uklanjanju barikada – ne i kako i ko će ih ukloniti – i pozivima na smirivanje napetosti i povratku dijalogu, nije bilo konkretnih odluka.

Posle razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem, Eskobar je u intervjuu za RTS rekao da barikade na severu Kosova treba da uklone oni koji su ih i postavili, mirnim putem.

Zbog napetosti, predsednica Vjosa Osmani je odložila lokalne izbore u četiri opštine na Kosovu, koji su bili zakazani za 18. decembar, a ministarka spoljnih poslova Nemačke Analena Berbok ocenila je da je „Kosovo smanjilo tenzije odlaganjem lokalnih izbora“.

O zahtevu Beograda o povratku određenog broja snaga na sever Kosova, za sada se otvoreno izjasila Amerika.

Odlučno smo protiv toga jer bi vodilo u dalju militarizaciju, rekao je izlasanik SAD za Balkan Eskobar.

Šta je rekao Kurti?

Premijer Kosova Aljbin Kurti ocenio je da „kriminalne bande da severu Kosova“ nemaju ni najmanji izgovor za barikade, jer je pitanje registarskih tablica rešeno, a izbori lokalni odloženi.

„U saradnji sa NATO i KFOR radimo na brzom i mirnom rešavanju situacije“, ponovio je Kurti na Tviteru.

Premijer Kosova prethodno je ocenio da Srbija želi povratak u prošlost.

„Žele povratak u vreme Miloševića i rata, kao i da se pitanje Kosova vrati u UN i što dalje od EU. Kosovo je evropska, demokratska i proamerička država.

„Sa ovim rukovodstvom koje ima, Srbija je autokratska, proazijska i militantna. Ne želimo sukob, želimo mir i napredak, ali ćemo na agresiju odgovoriti svom snagom koju imamo“, napisao je Kurti na Fejsbuku.

On je ocenio da su se „nelegalne strukture Srbije pretvorene u kriminalne bande“ otkrile sad „kad ni registarske tablice za vozila, ni datum izbora ne mogu da se koriste kao izgovor“.

Kurti je, kako prenosi Kosovo onlajn, naveo da je kosovski ministar unutrašnjih poslova Dželjalj Svećlja u kontaktu sa komandantom Kfora i dodao da barikade „maskiranih kriminalaca na severu“ treba odmah ukloniti.

„Kosovo je zemlja slobodnih i vrednih građana, bez obzira na etničku pripadnost, veru, pol i godine. Zločinci i rusofili će propasti. Kosovo će pobediti“, napisao je Kurti na Fejsbuku.

• Miroslav Lajčak: „Sastanak Vučića i Kurtija u Briselu nije bio uzalud“
• Manuel Zaracin: „Pitanje je za Srbiju šta će biti sa njom ako ostane na pogrešnoj strani“ oko uvođenja sankcija Rusiji
• Ivica Dačić za BBC na srpskom: „Sankcije Rusiji zavise od interesa Srbije“

Rada Trajković prebačena u bolnicu

Rada Trajković, koja je posle izlaska Srba iz institucija, pristala da bude u kosovskoj vladi kao savetnica ministra Nenada Rašića, satima je čekala da uđe u centralnu Srbiju, ali joj to nije dozvolila srpska policija.

Najpre je objavila da čeka duže od 15 sati na prelazu Merdare bez hrane, vode i lekova, ali i dokumenata i da su je zadržali pripadnici Ministarstva unutrašnjih poslova Srbije, tačnije Bezbednosno-informativne agencije.

Trajković boluje od dijabetesa.

Njena ćerka je potom na Tviter nalogu objavila da je Rada Trajković prebačena u bolnicu u Prokuplje, na jugu Srbije, jer joj se zdravstveno stanje bitno pogoršalo.

Ovu poruku piše ćerka Rade Trajković.

Mama je upravo prebačena sanitetskim vozilom u Prokuplje jer joj je zdravstveno stanje naglo pogoršano. Pregled pokazuje rane znake upale pluća.

Zahvaljujemo vam se na podršci i obaveštavaćemo vas o njenom stanju. pic.twitter.com/91k6Oe7CHV

— Rada Trajkovic (@trajkovic_rada) December 16, 2022

Predsednik Srbije Vučić je tokom intervjua za RTS u četvrtak uveče govorio i o Srbima koji su ušli u kosovsku vladu, nazivajući ih „bednicima“.

Dodao je da kosovski agenti „mogu da kupe stotinak Srba, ne više“.

Reagovao je i kosovski premijer Aljbin Kurti, izjavljujući da je to „odmazda prema Srbima koji poštuju zakone Kosova“.

Serbian autocratic regime’s 10-hr border detention of Dr.@Trajkovic_Rada, advisor to 🇽🇰 Minister Nenad Rasic & a diabetic, for the 2nd time this week, is a gross violation of human rights & typical retaliation against law-abiding 🇽🇰 Serbs. @StateEUR @JosepBorrellF @MiroslavLajcak

— Albin Kurti (@albinkurti) December 16, 2022

Šta je Rezolucija 1244?

Rezolucija 1244 usvojena je dan posle potpisivanja Vojno-tehničkog sporazuma iz Kumanova koji je označio kraj NATO bombardovanja SR Jugoslavije 1999. godine.

Između ostalog, potvrdila je „privrženost svih država članica (Ujedinjenih nacija) suverenitetu i teritorijalnom integritetu Savezne Republike Jugoslavije“ – države koja više ne postoji, ali je naložila povlačenje jugoslovenske vojske i policije sa Kosova i Metohije – stavljajući ovu teritoriju pod međunarodnu upravu.

U Aneksu 2, stav 6, kaže se da će posle povlačenja, dogovorenom broju jugoslovenskog i srpskog osoblja biti dozvoljeno da se vrati i obavlja sledeće funkcije:

• vezu sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom,
• obeležavanje/čišćenje minskih polja,
• održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine,
• održavanje prisustva na glavnim graničnim prelazima.

U odeljku „Drugi traženi elementi“ kaže se da će povratak srpskog osoblja biti ograničen na mali dogovoreni broj (stotine, ne hiljade).

Četrnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]