Dvadeset dana od tragedije u Ribnikaru: Različita mišljenja o povratku u školu

Cveće i predmeti koji podsećaju na druge koje su izgubili u tragediji 3. maja, dočekali su jutros deo đaka koji je došao na nastavu u školi Vladislav Ribnikar. Deo roditelja, njih oko 250, tome se protivi.

„Za nas je školska godina zavšrena 3. maja. Kada kažem školska godina, mislim na radnu školsku godinu. Molim vas, važno je deci obezbediti mogućnost da se sastaju, da budu zajedno, potpuno je jasno da im je potrebna socijalizacija sa vršnjacima. Potpuno je jeasno blagotvorno terapijsko dejstvo tako nečega. Oni žele da idu u školu, da budu sa svojim drugarima i nastavnicima. Ali znate šta, ovo iza mene više nije škola, ovo je stratište“, kaže Aleksandra Bulatović, jedna od roditelja.

Da se deca vrate na časove koji će trajati 30 minuta, odluka je Pedagoškog tima, poručuje predsednik Saveta roditelja Igor Đorđević, sa čijim pojedinim javnim istupima deo roditelja nije saglasan.

„Trenutna odluka je da se sa decom, umesto ovih razgovora, priča o gradivu, da se na jedan neformalan način, kroz razne prezentacije, oni polako uvode da im misli budu u pravcu nastave“, navodi Igor Đorđević.

Advokat grupe roditelja Vojin Šaljić poručuje da je pogrešno što o povratku u školu odlučuju roditelji.

„Neko ko je donosio doluku je morao da ima plan već u sredu u 9.15. Kakav-takav, ali plan. Možda ne celovit, ali neki osnovni plan da. To je da zajednica bude na okupu, da svi bude na okupu, da primaju informacije. Da se tako postupalo, do ovoga ne bi ni došlo“, napominje Šaljić.

Za decu je povrtak u školu ponovno prolaženje kroz traumu, smatraju roodtelji i dodaju da od škole i države očekuju da za nastavu pronađe alternativan prostor. Iz Ministarstva prosvete poručuju da povratak nije obavezan.

„Ukoliko roditelji primete da se deca plaše i nemaju potrebu da uđu u školski prostor, dete ne mora da dođe u školu jer bi to bilo „novo nasilje nad detetom i niko iz Ministarstva i stručnih krugova ne insistira na tome“, saopštilo je Ministarstvo.

Oko povrtaka u školske klupe, podeljena je i struka.

„Nema boljeg načina za nekoga ko je pretrpeo traumu nego da se postepeno vraća u nromalan život, jer postoji opasnost da bude zaglavljen u toj traumi. Ja verujem da neće biti lako da se suoče sa tom školom, sa tim sto su doživeli, ali oni moraju to da prebole“, poručuje psiholog Žarko Trebješanin.

Psihološkinja Marina Banić navodi da „imamo prava da poštujemo svoja osećanja“.

„Roditelji imaju prava da poštuju vulenrabilnost svoje dece, njihvou tugu, njihv strah, njihovu uznemirenost i da ih zaštite. Smatram da je uvođenje dece u tramatiyaku’i kontekst, da se na traumi radi u traumatizućem kontektu, nepotreban rizik“, navela je Banić.

Nepotrebno je i to da se stvaraju dodatne podele među decom na one koji žele povrtak u školu i one za koje je to u ovom trenutku teško.

„Kako se onda oseća to dete u odnosu na druge vršnjake. Da li to dete dodatno traumatizujemo ako s ene komforira većini drugara u svojoj školi. Napominjem, broj dece koji će imati teškoće da se ponesu sa tim nije mali. On je od 30 do 40 odsto po istraživanjima koja su rađena u svetu“, dodala je Banić.

Nova pitanja koji pristup deci je najbolji otvorilo je i gostovanje oca ubijene devojčiće, koji je naveo da su deca bila izložena „tamnoj psihoseansi“ uz narodnu muziku koju je vodila doktorka Ranka Radulović.

Tvrdi da niko od roditelja za to nije znao, a da u školi nisu znali da objasne ko je doktorka koja je držala seansu. Ispostaviće se da je Ranka Radulović psihijatrica u Kliničkom centru Srbije i da se bavi muzikoterapijom.

Ministarstvo zdravlja na kliniku je poslalo inspekciju a doktorka Radulovi’ je kasnije saop[tila da je rasplakanu decu želela pesmom da smiri. Reakcija je stigla i iz Minsitarstva prosvete, u kom naode da o terapijama nisu bili obavešteni.

„Ona je bila na listi Ministarstva zdravlja kao neko ko je zapsolen kod njih i ona je tada upućena u školu. Metoda koju ona zastupa nije kod nas verifikovana kao metoda koja treba da bude zastupljena bilo gde, posebno ne u školi. Žao mi je što Ministarstvo zdravlja nije napravilo dobru procenu šta je u tom trenutku potrebno deci“, rekla je Snežana Vuković iz Ministarstva prosvete za RTS.

Ministarstvo prosvete donelo je i četiri preporuke u kojima s enavodi da deca koja s ene osećaju prijatno ne moraju da idu u školu, da se nastava održava samo za decu koja su izrazila želju da se vrate, ali i da roditelji u svkaom trenutku mogu da promene odluku. Dodaju i da će za učenike 8. razereda biti izrađen poseban model za upis u srednje škole.