Ko i pod kojim uslovima ima pravo na naknadu štete nastale zbog nevremena

Vetar koji je duvao i do 100km/h, porušio je krovove, iščupao drveće iz korena koje je smrskalo automobile.

Zbog nevremena, beogradski aerodrom, sinoć je, na kratko, bio zatvoren. Dok je na niškom prvi avion poleteo jutros.

Nije bio blokiran samo avio saobraćaj. U Čačku su bili obustavljeni železnički i drumski.

„Šteta je velika, krovna konstrukcija je pala na prugu, vozovi nisu mogli da saobraćaju, naš sugrađanin je došao da skloni da vozovi mogu da saobraćaju“, priča predsednik FK Polet Lola Čvrkić.

Iako su štete vidljive u svim delovime zemlje u kojima je došlo do vremenskih neprilika, ministar građevinarstva Goran Vesić rekao je da nije bilo većih posledica na samoj infrastrukturi. Za neke Beograđane šteta je, kako oni kažu, velika.

„Možda se dva tri puta savio hrast, pošto je to hrast, koji je star oko 100 godina, jer ja sam ovde 50 skoro, a on je postojao. Još jedan takav hrast je bio koji je sedamdesete godine pao isto tako i slomio kuću na pola. Ovaj, imamo sreću u nesreći da je pao na ogradu, jeste napravio veliku štetu i ograde i dvorišta ali to je u tri maha, samo je bela prašina bila“, kaže Slavica Simonović.

Razmere štete u Beogradu još nisu poznate, ali gradonačelnik Aleksandar Šapić tvrdi da će one biti sanirane za sedam do 10 dana.

„Ovo je prirodna katastrofa na koju je nemoguće uticati. Sekreterijat za vanredne stituacije Grada Beograda, u saradnji sa republičkim službama, koordiniše radom svih ekipa na terenu, koje od sinoć reguju na više stotina prijava građana. Paralelno sa ovim aktivnostima radi se i na proceni ukupne štete koju je ova vremenska nepogoda nanela Beogradu“, rekao je Šapić.

Urednica specijalizovanog finansijskog magazina „Svet osiguranja“ Vesna Lapčić, objašnjava za N1, da većinu štete koja je nastala, država nije dužna da plati, jer je reč uglavnom o privatnoj imovini, čak i kada su u pitanju krovovi zgrada. Međutim, ukoliko je svojina oštećena padom drveta, koja je pod ingerencijom lokalne samouprave, onda je moguće naplatiti štetu.

„Ako se nalaze na površini na kojim upravlja Gradsko zelenilo, građani se obraćaju Gradskom zelenilu koje pravi zapisnik. Trebalo bi pozvati i policiju, ali u ovakvim situacjama kada je štete mnogo, obično nema dovoljno patrola koje bi izašle na lice mesta. U svakom slučaju, Gradsko zelenilo i njihov tim bi trebalo da naprave taj zapisnik i oni su dužni za isplatu te štete“, objasnila je Vesna Lapičić.

Posledice nevremena za sada su samo, srećom, materijalne. Oluja koja je protutnjala kroz Srbiju nije odnela ljudske živote. Teže je povrđeno pet ljudi koji su zbrinuti u odgovarajućim zdravstvenim ustanovama.