Toplotni talas ’Kerber’: Tri žrtve oluje u Vojvodini, upozorenja na nepogode i za vikend

Razorna oluja koja je u petak uveče pogodila Vojvodinu odnela je tri života, a u Novom Sadu je zabeležena velika materijalna šteta.

Usled udara groma poginuli su dvanaestogodišnji dečak u Novom Sadu i osamdesetogodišnja žena u Kovačici od posledica požara, a u Bačkoj Palanci 66-godišnji nastradao je muškarac, kada je pokušao da skloni strujne kablove koji su pali na njegovu kapiju.

Usled udara vetra orkanske jačine pao je deo krovne konstrukcije Novosadskog sajma, a u centru grada iščupano je i vek i po staro stablo koprivića, zaštićeni spomenik prirode.

I danas je na snazi crveni meteoalarm u Zapadnoj Srbiji, Šumadiji i Pomoravlju, a u ostatku zemlje narandžasti, prema najavama Republičkog hidrometeorološkog zavoda.

Moguća je pojava grada i udari vetra olujne ili orkanske snage.

Narandžasto i crveno upozorenje znači da je vreme opasno ili vrlo opasno i da se prognoziraju vremenske pojave koje mogu prouzrokovati veliku materijalnu štetu i biti veoma opasne po bezbednost ljudi i životinja.

Ovo je druga oluja za tri dana koja je zadesila Balkan.

U sredu je četvoro ljudi poginulo u jakom nevremenu u Hrvatskoj, jedna žena u Bosni i Hercegovini, a u Srbiji je više desetina ljudi povređeno, među kojima i dete.

• „Drvo mi je probilo šoferku“ – možete li u Srbiji da naplatite štetu zbog nepogoda
• Nova normalnost: Zašto je ovo leto toliko toplo
• UV zračenje: Šta je crveni meteoalarm

Pripadnici Sektora za vanredne situacije MUP spasili su u petak uveče u Novom Sadu pet ljudi, od toga dvoje dece, prenosi Radio televizija Vojvodine.

Spašena je i jedna žena iz kioska na keju u Novom Sadu na koji je palo drvo, objavio je Blic.

Oluja je oborila i jedan kran na gradilištu, a centrom Novog Sada leteli su delovi krovova, suncobrani iz bašti kafića, a bronja stabla su oborena.

Nevreme je pogodilo i Bačku Palanku, a značajna šteta pričinjena je i u Futogu, Temerinu, Zrenjaninu ali i u Beogradu, Požarevcu i drugim gradovima Srbije.

Mnogi letovi sa beogradskog aerodroma su kasnili usled nepogoda, jer je na snazi bila privremena zabrana točenja goriva, što je redovna bezbednosna procedura.

Nevreme se u Evropi i na Balkanu kretalo sa zapada prema istoku.

Najpre je u petak prepodne pogodilo italijansku oblast Lombardiju, u delovima Milana snimljen je svojevrsni `tornado`, a pojedina mesta je pogodio grad veličine teniskih loptica.

Zatim se u popodnevnim časovima oluja premestila u Sloveniju i Hrvatsku, gde je najteže pogođena Istra.

Pogledajte snimak nevremena i posledice u Hrvatskoj i Srbiji:

Šta se desilo u sredu?

U oluji koja je u sredu protutnjala širom Hrvatske, usled pada stabala smrtno je stradalo troje ljudi, a više je povređeno. Pričinjena je i veća materijalna šteta, saopštila je služba civilne zaštite te zemlje.

Na društvenim mrežama deljeni su snimci izuzetno jakog vetra koji je čupao drveće, odnosio krovove i fasade, obarao kranove.

U Brčkom u Bosni i Hercegovini je tokom olujnog nevremena poginula jedna žena, a više od 20 ljudi zatražilo je lekarsku pomoć, rekao je portparol Javne zdravstvene ustanove Sead Šadić, prenosi Kliks.

Povređenih je bilo i u Srbiji, među kojima i devojčica na koju je palo stablo.

U beogradsku Vojno-medicinsku akademiju (VMA) javilo se više od 40 ljudi, od kojih je petoro zadržano na lečenju, rekao je za RTS pukovnik profesor doktor Ivan Marjanović, glavni dežurni hirurg.

Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije objavilo je na Instagramu uputstva za ponašanje u slučaju oluja i groma, a jedno od najvažnijih je ostati u zatvorenom, koliko god je moguće.

View this post on Instagram

A post shared by МУП Републике Србије 🇷🇸 (@mupsrbije)

Do nagle promene vremena došlo je posle nekoliko dana rekordno visokih temperatura.

Takvo vreme je uzrokovano sistemom visokog pritiska koji donosi topliji, tropski vazduh, južno od mlazne struje koja je trenutno zapela iznad centralne Evrope.

Oluja je usledila posle nekoliko dana visokih temperatura širom Evrope i sveta.

„Nije neobično imati toplotni talas tokom leta, ali ono što je zaista neobično jeste sve više toplotnih talasa.

„Toplotni udar je već u južnoj Evropi, u isto vreme imamo još jedan veliki toplotni talas na jugu Amerike, a nedavno smo imali toplotne talase u južnoj Aziji, Indiji, Kini i to nije iznenađujuće“, izjavio je Paolo Cepi, profesor klimatskih nauka na Imperijal koledžu u Londonu za BBC.

Evropski centar za srednjoročne vremenske prognoze saopštio je da je na globalnom nivou jun 2023. bio najtopliji u istoriji.

Četiri neslavna klimatska rekorda već oborena

Niz dosad oborenih klimatskih rekorda – temperature, toplota okeana i nivo antarktičkog leda – predstavljaju alarm i za naučnike koji kažu da se do ekstremnih brojki stiglo brzinom „bez presedana“.

Opasni toplotni talasi u Evropi mogli bi da dovedu do novih rekorda, kažu iz Ujedinjenih nacija.

Teško je odmah povezati ove događaje sa klimatskim promenama jer su vremenske prilike – i okeani – veoma složeni.

Ispitivanja su u toku, ali se naučnici već plaše da nastaju neki najgori scenariji.

„Ne znam za sličan period kada su svi delovi klimatskog sistema bili na rekordnoj ili neubičajenom nivou“, kaže Tomas Smit, geograf životne sredine na Londonskoj školi ekonomije.

Čak četiri klimatska rekorda oborena su do sada ovog leta – najtopliji dan u istoriji, najtopliji jun na svetu, ekstremni morski toplotni talasi, rekordno nizak antarktički morski led.

Upravo je to ono što se predviđalo da će se desiti u svetu koji se zagreva usled sve veće emisije gasova staklene bašte, kaže Federika Oto, naučnica sa Imperijalnog koledža u Londonu.

„Ljudi 100% stoje iza ovih rastućih trendova“, kaže ona.

Sličog stava je i kolega Smit.

„Ako sam nečim iznenađen, to je da vidimo da su rekordi oboreni u junu, dakle ranije tokom godine.

„El Ninjo obično nema pravi globalni uticaj prvih pet ili šest meseci“, kaže Smit.

• Kako El Ninjo i La Ninja menjaju vremenske prilike
• Šta su klimatske promene? Stvarno jednostavan vodič

El Ninjo je najsnažnija prirodna klimatska fluktuacija na svetu.

On donosi topliju vodu na površinu u tropskom Pacifiku, gurajući topliji vazduh u atmosferu i obično povećava globalnu temperaturu vazduha.

Toplotni talas i požari i u drugim delovima Evrope

Usled toplotnog talasa, bukte šumski požari širom južne Evrope, poput Grčke, Španije, Švajcarske, kao i SAD i Kanade.

Crveni meteoalarm bio je danima na snazi i širom Španije, Grčke i delova Balkana, a suočavali su se i sa šumskim požarima ne samo a jugu Evrope, već i u švajcarskim Alpima.

Toplotni talas, koji je prethodnih dana posebno pogodio Italiju, lokalni mediji opisali su kao „sedmicu pakla“.

U Rimu je u utorak izmerena nova rekordna temperatura od 41,8 stepeni Celzijusa.

Italijansko ministarstvo zdravlja zatražilo je od hitnih službi širom zemlje da aktiviraju takozvane „kodove za vrućinu“, gde bi posebna grupa medicinskog osoblja za ukazivala pomoć ljudima koji dođu sa simptomima izazvanim vrućinom.

Temperature su prethodne nedelje u delovima SAD i Kine premašile 50 stepeni Celzijusovih.

Svetska meteorološka organizacija upozorila je da bi toplotni talas u Evropi mogao da se nastavi u avgustu, te da su ekstremne temperature nova normala u svetu pogođenim klimatskim promenama.

• Novi najtopliji dan u istoriji – 6. jul 2023: Prosečna temperatura na Zemlji bila 17,23 stepeni Celzijusa
• UV zračenje: Šta je crveni meteoalarm
• Da li je moguće rashladiti kuću tokom vrelih letnjih dana

U mnogim delovima sveta ljudi su iskusili kako izgleda život pod ekstremnim temperaturama:

• U Dolini smrti u Kaliforniji temperatura u ponedeljak, 17. jula dostigla je 56,7 stepeni. Najviša temperatura na Zemlji do sada pouzdano izmerena bila je upravo 56,7 stepeni
• U Kini je oboren temperaturni rekord zemlje kada je u nedelju u zapadnom regionu Sinđang zabeleženo 52,2 stepena Celzijusova, dok je u Pekingu registrovano rekordnih 27 dana sa temperaturom iznad 35 stepeni Celzijusa
• Temperature u južnoj Španiji u ponedeljak su dostigle maksimum od 46 stepeni Celzijusa. Očekuje se da će vrućine biti još veće u Italiji i istočnoj i južnoj Evropi tokom ove nedelje

I iz Svetske meteorološke organizacije su saopštili da su ovakve ekstremne vremenske prilike „sve češća pojava u našoj klimi koja se zagreva“ i podvlače potrebu za smanjenjem emisija gasova staklene bašte koji izazivaju klimatske promene.

U Americi svake godine oko 700 ljudi umre usled toplote, podaci su Centra za kontrolu i prevenciju bolesti.

Prema podacima UN, prošle godine je oko 61.000 ljudi umrlo tokom toplotnog talasa u Evropi, dok je 166.000 preminulo u periodu između 1998. i 2017. godine.

Upotreba klima uređaja u državi je nadmašila prethodni rekord u potrošnji energije jer ljudi pokušavaju da se rashlade, dok su parkovi, muzeji i zoološki vrtovi zatvoreni ili su skratili radno vreme.

Toplotna kupola

Toplotni talasi mogu postati duži i intenzivniji uz pomoć još jednog vremenskog fenomena – toplotne kupole.

U oblasti visokog pritiska, topao vazduh se pritiska nadole i zadržava na jednom mestu, izazivajući skok temperature na čitavom kontinentu.

Pritisak takođe sprečava da dođe do strujanja vazduha i samim tim zahlađenja, a primer toga je što onemogućava formiranje kišnih oblaka.

Kupola će se širiti na jugu Amerike sve do sredine nedelje, što znači da će i u drugim gradovima u ovoj oblasti porasti temperature.

Trenutni toplotni talas je „jedan od najjačih“ koji je pogodio taj region, saopštila je Državna meteorološka služba (NVS).

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]