Advokat o nadoknadi štete: Ako je oštećenje od udara drveta, tužiti sva preduzeća zadužena za to

Tako je ministar za javna ulaganja Marko Blagojević istakao da je još uvek rano za procenu novonastale štete dodavši da će se predlog mera napraviti kada se sagleda šteta, prikupe izveštaji lokalnih samouprava i napravi procena efekata.

Advokat Branko Pavlović kaže za Danas da bi država, s obzirom na jačinu oluje i obim materijalne štete koju je nanela, trebalo u potpunosti da pokrije troškove njene sanacije u siromašnim opštinama bez obzira da li je ona veća ili ne od 10 odsto budžeta te lokalne samouprave.

„Naime, ne može Vlada Srbije da očekuje da opštine koje nemaju novca za tako nešto pokriju troškove oštećenima iz svog budžeta. Potpuno je jasno da u tim slučajevima pomoć mora da bude odobrena iz državne kase i u njoj uvek treba da bude dovoljno sredstava za rešavanje takvih i sličnih problema“, navodi sagovornik lista Danas.

On dodaje da će građani koji su osigurani od elementarnih nepohoda štetu nanetu svojoj imovini namiriti preko kasko osiguranja, a da oni koji nisu osigurani odštetu treba da traže od komunalnih preduzeća.

„Shodno tome građani ne bi trebalo da se tim povodom obraćaju samo preduzećima pod ingerencijom lokalne samouprave već to treba da čine kada je reč i o onima kojima rukovodi država. Naime, ako je oštećenje na imovini nastalo od udara drveta, potrebno je tužiti sva ona preduzeća koja su zadužena za bavljenje tom oblašću. Кonkretno, naknadu treba zatražiti i od ‘Srbijašuma’ kao i od opštinskog ‘Zelenila’. Često takve institucije prebacuju odgovornost s jedne na drugu kako ne bi morale da isplate odštetu, te je najbolje tužiti ih sve. Pa neka one između sebe vide čija je odgovornost i ko je dužan da isplati nadoknadu“, objašnjava Pavlović.

Agroekonomista Milan Prostran kaže za Danas da je očigledno da je poljoprivreda pretrpela veliku štetu usled dejstva superćelijskih oluja i da se već sad može konstatovati da će ona biti izražena u milijardama dinara.

„To je svakako veliki udarac na agrarni sektor naše zemlje i potrebno je da država pomogne kako bi se poljoprivrednici oporavili od njega. Oluje su delovale na području cele zemlje, a najviše su stradale oblasti u Vojvodini, Mačvi kao i u Šumadiji. U pojedinim poljoprivrednim domaćinstvima šteta je stoprocentna. Najviše su stradali zasadi soje, suncokreta, kukuruza kao i kasnog voća“, navodi Prostran.

Prema njegovim rečima, država bi u komisije koje će se baviti pitanjem dodeljivanja pomoći domaćinstvima koja su pretrpela štetu usled elementarne nepogode, trebalo da imenuje eksperte koji imaju kapacitet da utvrde njene stvarne razmere.

„Ono što je izuzetno važno je da dodeljivanje pomoći usledi brzo kako bi poljoprivrednici mogli da se oporave od načinjene štete. Inače, pored te vrste pomoći država bi trebalo da deluje i na druge načine i tako pomogne oštećenima. Primera radi, svim domaćinstvima čija su imanja nastradala u oluji bi trebalo omogućiti odlaganje plaćanja poreskih obaveza, a onima na kojima je šteta stoprocentna osloboditi njihovog izmirivanja. Takođe, jedna od mera pomoći mogla bi da bude i oslobađanje obaveze plaćanja zakupa poljoprivrednog zemljišta u vlasništvu države, a koje poljoprivrednici koji su doživeli štetu koriste“, zaključuje Prostran.