Minimalne kazne za nesreće sa smrtnim ishodom – dobijaju po dve, tri godine

Otac poginule devojčice u Novom Pazaru Esad Zećović kaže za N1 da je ta presuda „otvorila još jednu ranu u njihovom životu“.

„Od tog dana, kao što nosim bol zbog Melise, tako nosim i bol zbog tog sudije koji je doneo presudu i osudio vozača na samo dve godine zatvora. Sudija je ponizio sebe, svoju porodicu, Novi Pazar i kompletno sudstvo u Novom Pazaru koje je burno reagovalo i koje nije moglo da veruje kakvu je presudu doneo njihov kolega“, rekao je otac nastradale devojčice.

Nažalost, ovaj tragičan slučaj i presuda sa minimalnom kaznom nije usmaljen slučaj.

Tinejdžeri D.N (17) i B. M (18) nastradali su u oktobru prošle godine, u saobraćajnoj nesreći kod Beške. Nakon devet meseci, Osnovni sud u Staroj Pazovi je doneo presudu protiv S. B. (84), vozača „mercedesa“ koji je izazvao nesreću, na tri godine zatvora.

Vozač I. M. (22) iz Beograda osuđen je na godinu i pet meseci zatvora zbog toga što je na pešačkom prelazu automobilom udario i usmrtio studenta iz Novog Pazara, E.B. (19).

Aleksandar Mitrović, sin vlasnika Pinka Željka Mitrovića, osuđen je 2019. godine na 12 meseci nošenja nanogice u svom stanu i zabranu upravljanja motornim vozilom na godinu dana, zbog saobraćajne nesreće u julu 2013. kada je na pešačkom prelazu u Ustaničkoj ulici usmrtio 17-godšinju Andreu Bojanić.

A tragedija koja je najviše potresla javnost je slučaj četvorogodišnjeg Despota koji je poginuo pokušavajući da izađe iz autobusa na stajalištu Bosanska u Prvomajskoj ulici u Zemunu, i to na zadnjim vratima, dok se vozio sa svojom bakom. Vozač nije primetio malog putnika i nastavio je da vozi, a dečak je zadobio teške povrede kojima je, nažalost, ubrzo podlegao u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tiršovoj.

Na Apelacionom sudu vozaču GSP-a smanjena je kazna na dve i po godine i to pod obrazloženjem, kako je portalu N1 potvrdila mama malog Despota Verica Vitorović, da je okrivljeni porodičan čovek i nije ranije osuđivan što je, kako navodi, „besmislica i apsurd i floskula koja se koristi da bi se našao neki razlog“.

„To je jedan zamršeni krug koji ja ne znam sa koje strane možete da povučete i da raspetljate, da shvatite šta se tu u suštini dešava. Najgora stvar je što pored tragedije u kojoj smo se mi našli i svi roditelji stradale dece, pored bola i nedostajanja, mi moramo da se bavimo nepravdom, nesudstvom, necivilizovanim društvom u kom se nalazimo“, rekla je mama malog Despota.

Otac Vukašin Mrđić smatra da sudije prilikom izricanja presuda za teške saobraćajne nesreća sa smrtnim ishodom, „idu linijom manjeg otpora“.

„Sudiji je jednostavno lakše da nekog osudi, ko je načinio tako teško krivično delo u saobraćaju, na godinu ili dve zatvora, jer se uvek uzimaju te olakšavajuće okolnosti. Sudije jednostavno ne sude po zakonu, već više idu ka toj sudskoj praksi koja je apsolutno katastrofalna“, ocenio je Mrđić za portal N1.

On navodi da tužilaštvo ne radi svoj posao kako treba.

„Njima je lakše da to delo podvedu pod delo bez umišljaja i ako tokom suđenja nemate svog branioca i advokata koji zastupa vaše interese, kao porodice deteta koje je nastradalo, vi ste prepušteni na milost i nemilost našem pravosudnom sistemu“, istakao je Mrđić koji je inače član Udruženja roditelja dece stradale u saobraćaju.

Mrđić ukazuje na to da je na prvom mestu potrebno da se poveća kazna zatvora, odnosno da se donja granica podigne nagore kako se sudijama ne bi dalo prostora da izriču „blage kazne“.

„Poruka mora da ide iz sudnice, jer ukoliko se daju kazne od godinu, dve i tri – svako ko sedne za volan neće se uplašiti onoga šta njegovo ponašanje može da izazove i dovede kao posledicu. Ukoliko neko bude svestan da će, ukoliko napravi saobraćajnu nesreću, dobiti kaznu od 8, 10 ili 12 godina dobro će da razmisli da li će da pije, da prekorači brzinu da prođe kroz crveno. Poruka mora da ide iz sudnice i kazne moraju da budu veće, da se taj minimalni prag poveća drastično, da bi se onemogućilo sudijama da budu u dosluhu sa advokatim okrivljenog za minimalne kazne“, istakla je Vitorović. Ona je dodala da će „ubica njihovog deteta prema ovoj kaznenoj politici izaći iz zatvora za manje od godinu dana“.

„Apsurd je da nekog ko vam je ubio dete prvostepeni sud osudi na četiri godine, Apelacioni smanji na dve i po, i posle dve trećine odslužene kazne – bude slobodan, tako da će ubica našeg deteta za manje od dve godine izaći iz tog zatvora“, objasnila je Despotova mama.

Prema podacima MUP-a od 1.1.2023. godine, do 1.8.2023. godine, na putevima u Srbiji, u saobraćajnim nezgodama stradalo je 255 osoba, dok je u istom periodu 2022. godine stradalo 303 osobe.

Zakon je dobar, praksa je loša

Ukoliko učesnik u saobraćaju nepoštovanjem pravila ugrozi bezbednost drugih, a pritom njegova dela dovedu do smrti najmanje jedne osobe, može mu biti određena zatvorska kazna od dve do 12 godina, navodi se u Krivičnom zakoniku.

Do 2006. ova kazna iznosila je tri do 15 godina, ali je te godine ublažena.

Ova odredba se odnosi na one koji prestupe načine sa umišljajem i najviša je kazna za krivična dela počinjena u saobraćaju, dok se za takvo krivično delo iz nehata može provesti iza rešetaka od jedne do osam godina.

Advokat Novak Lukić objašnjava da je uobičajena praksa „naših sudova godinama, a mogu slobodno reći i decenijama, da se za takve smrtne saobraćajke daje kazna između dve do tri godine“.

Na pitanje zašto je takva praksa, Lukić navodi:

„Prvostepeni sudovi, kada odlučuju o presudi, imaju iza sebe saznanje o praksi žalbenog, odnosno Apelacionog suda, i oni često razmišljaju o praksi u želji da njihove presude, pre svega, budu potvrđene. Apelacioni sud drži se te prakse, koja funkcioniše godinama“, rekao je advokat za portal N1.

Da li je ta praksa dobra ili nije, kako navodi, „treba da nam pokaže statistika – koliko se povećava učestalost tih teških udesa“.

„To je ono što državu, pravosuđe i javnost interesuje – da li se neka norma poštuje? Ako se poveća broj saobraćajnih nesreća sa smrtnim ishodom, onda je to žuta lampica ili signal da treba da se pooštri kaznena politika“, smatra Lukić.

On ističe da zakon ne treba da se menja, jer je dobar. Na pitanje šta treba promeniti, Lukić objašnjava:

„Pod jedan, treba gledati da suđenja budu što efikasnija, zato što se često, zbog komplikovanih veštačenja, razvuku i traju jako dugo. To stvara veliku traumu za porodice oštećenih – oni prolaze pet, šest do deset godina kroz tu traumu na suđenjima, a nemaju konačnu odluku koja bi njima trebalo da predstavlja satisfakciju. Ako zaista postoji ocena u javnosti da je povećan obim tih groznih krivičnih dela, treba pooštriti kaznenu politiku, u smislu da se izriču veće kazne“, zaključio je Lukić.