Voda odnela hiljade života: Brane koje su pukle gradila je jugoslovenska kompanija

Derna je grad od oko 100.000 ljudi, sa okolinom, i nalazi se na blizu 300 kilometara istočno od Bengazija. Istočna administracija podeljene Libije, koja kontroliše taj grad, saopštila da je do sada pronađeno više od 5.300 tela. Kako je preneo BBC, ministar iz istočne administracije je naveo: „More neprestano izbacuje na desetine tela“.

Ruševine, mulj, smrskani automobili na sve strane… Sve je počelo kada su se dve brane srušile u dolini Derne za vreme jake oluje, zbog čega su ogromne količine vode pojurile ka moru i opustošile ovaj obalski grad. Stručnjaci procenjuju da je 30 miliona kubnih metara vode ispušteno kada su brane pukle.

Eos: Brane nasute glinenim jezgrom

Na veb stranici News Libya postoji članak na arapskom koji objašnjava istoriju brana. Napominje da je Derna bila izložena nizu poplava, a da su najveće bile 1941, 1959. i 1968. Poplava iz 1959. godine je, po svemu sudeći, bila naročito katastrofalna. Zato su, kažu, izgrađene brane sedamdesetih.

Nagrađivani naučni magazin Eos, koji izdaje Američka geofizička unija (AGU), navodi da su studije 1960-ih godina pokazale da je neophodno da brane budu izgrađene da bi zaštitile grad. Brane je sedamdesetih godina izgradila jugoslovenska kompanija, navodi i Eos. Jedna brana je imala kapacitet akumulacije od 1,5 miliona kubnih metara vode, dok je druga, prema pisanju ovog medija, imala kapacitet do 22 miliona kubnih metara. Brane su imale jezgro od zbijene gline sa kamenim „oklopom“, navodi se na ovom sajtu.

Inače, na sajtu srpske kompanije Hidrotehnika-Hidroenergetika stoji da su u oblasti Derme u periodu 1973. do 1977. gradili dve brane i veliki broj objekata (tunel, pumpna/ crpna stanica, rezervoar) namenjenih za navodnjavanje površina i snabdevanje vodom samog grada i okolnih naselja.

Specijalizovani, naučni magazin Eos napominje i da je Derna pretrpela velike poplave i 1986. a da su brane uspele da upravljaju vodom i da tada nije bilo ozbiljne štete u gradu.

Zamenik gradonačelnika ovog grada Ahmed Madrud priznao je u sredu da brane nisu održavane od 2002. godine. Gnev javnosti se pojačao zbog glasina koje su se pojavile na društvenim mrežama – da su sredstva, prethodno izdvojena u tu svrhu, preraspoređena.

Stručnjak iz ove oblasti Mohamed Ahmed ocenio je za Al-Vasat, vodeći libijski medijski sajt, da su brane loše održavane. „Bezbednosni haos i inertnost libijskih vlasti u sprovođenju pažljivog praćenja bezbednosnih mera doveli su do katastrofe“, uveren je.

Ali eksperti sa kojima je BBC razgovarao kažu da je prerano reći da li su ekstremne padavine jednostavno bile preobilne za brane ili je stanje njihove konstrukcije odigralo ključnu ulogu.

Na osnovu njihovih zapažanja, brane su verovatno napravljene od konstrukcija nasipanih kamenjem – nabačene i zbijene zemlje ili stena, gline – koje nisu tako čvrste kao što je beton. „Ove brane su podložne prelivanju (kada voda premaši kapacitet brane) i dok betonske brane mogu da prežive prelivanje, brane od kamena obično ne mogu“, ukazuje za BBC Dragan Savić, profesor hidroinformatike na britanskom Univerzitetu Ekseter.

Stručnjaci su uglavnom saglasni da je prvo pukla gornja brana.

Više pročitajte na LINKU.