Politika

Najveće pobede opozicije: Kako su padali najtvrđi režimi u državama bivše SFRJ

Marko Veljković/Boom93/Arhivska fotografija

Marko Veljković/Boom93/Arhivska fotografija

Slobodan Milošević više nije neprikosnoveni autoritarni vođa i to je u ovom trenutku najvažnije. Čak i ulazak u drugi krug sa Miloševićem, s obzirom na razmere izbornih manipulacija, zastrašivanja i pretnji, jeste pobeda, poručio je u noći između 24. i 25. septembra 2000. godine predsednički kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS) Vojislav Koštunica, dok još nisu bili poznati konačni rezultati sudbonosnih izbora za predsednika Savezne Republike Jugoslavije.

U tom obraćanju budućeg predsednika SRJ, čija pobeda je označila kraj decenijske vladavine režima Slobodana Miloševića, u svega nekoliko reči opisana je atmosfera u kojoj je opozicija odlučila da uđe u neravnopravnu izbornu trku.

Pobeda Koštunice i DOS uprkos medijskoj blokadi

Posle višegodišnje borbe za fer i poštene izbore, do kojih nije došlo ni nakon bojkota 1992. i 1997. godine, opozicione partije su formirale široku koaliciju koja je objedinjavala 18 stranaka i pokreta, a predvodile su je Demokratska stranka i Demokratska stranka Srbije.

Uz otvorenu podršku međunarodne zajednice DOS je pristao da izađe na izbore uprkos izuzetno nepovoljnim izbornim uslovima. Opozicija je bila suočena sa gotovo potpunom medijskom blokadom jer je Radio-televizija Srbije jednostrano i pristrasno izveštavala u korist vladajuće partije, dok je vidljivost medija naklonjenih opozicionim strankama bila veoma ograničena.

Izbore tokom devedesetih godina prošlog veka pratile su brojne neregularnosti. Birači nisu imali obavezu da se svojeručno potpišu u birački spisak, a nije bilo ni obeležavanja kažiprsta birača nevidljivim sprejom, pa je dolazilo i do višestrukog glasanja. Takođe, bile su moguće i manipulacije sa upotrebljenim listićima jer glasačke kutije nisu bile providne.

Petooktobarske promene 2000. godine dovele su i do smene vlasti na republičkom nivou, do koje je formalno došlo nakon prevremenih parlamentarnih izbora 23. decembra iste godine.

Raspisivanju izbora prethodila je izmena izbornog zakonodavstva, pa je parlament na predlog tadašnjeg zamenika predsednika Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića izglasao da se narodni poslanici biraju u Srbiji kao jednoj izbornoj jedinici, primenom proporcionalnog izbornog sistema, uz cenzus od pet odsto.

Više informacija možete pročitati OVDE.