Gde su i šta rade akteri petog oktobra 23 godine kasnije

Petooktobarskim demonstracijama prethodili su savezni i lokalni izbori 24. septembra, koji su održani u atmosferi straha. Uprkos tome odziv birača premašio je sva očekivanja, a predsednički kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS) Vojislav Koštunica pobedio je Slobodana Miloševića.

Ipak, Savezna izborna komisija objavila je da Koštunica nije dobio neophodnih pedeset odsto glasova da bi pobedio u prvom krugu izbora, pa je došlo do višednevnih demonstracija širom Srbije.

Na poziv članica DOS, građani su 5. oktobra došli u Beograd iz cele Srbije u kolonama automobila, autobusa i kamiona, probijajući policijske blokade. Plato ispred tadašnje Savezne skupštine i sve okolne ulice već u prepodnevnim satima bili su potpuno ispunjeni.

Policija je upotrebila suzavac pokušavajući da spreči demonstrante da uđu u zdanje saveznog parlamenta, koje je kasnije demolirano i delimično zapaljeno, kao i zgrada Radio-televizije Srbije u Takovskoj ulici. Policija je ubrzo prestala da pruža otpor i uglavnom se pridružila građanima.

U večernjim satima 5. oktobra okupljene građane je sa balkona gradske skupštine pozdravio novi predsednik SRJ Vojislav Koštunica, a narednog dana Milošević je priznao izborni poraz.

Petooktobarske demonstracije dovele su zatim do pada Miloševićeve vlasti i na republičkom nivou, pa su Socijalistička partija Srbije, Srpski pokret obnove i Demokratska opozicija Srbije 16. oktobra potpisali sporazum kojim je predviđeno kolektivno upravljanje vladom do prevremenih parlamentarnih izbora, koji su održani 23. decembra.

Političari poraženi Petog oktobra ponovo vode Srbiju

Vladu Srbije koja je „pala“ nakon Petog oktobra predvodio je socijalista Mirko Marjanović, a u republičkoj vlasti, prvi put od 1990. godine, učestvovala je i Srpska radikalna stranka.

Aktuelni predsednik Srbije Aleksandar Vučić dočekao je 5. oktobar 2000. godine kao ministar za informacije u takozvanoj Vladi narodnog jedinstva.

“Peti oktobar je datum čije bi tekovine Aleksandar Vučić da prisvoji, ali je on tada ipak bio s druge strane, što mu svakako ne ide u prilog“, opisao je Vučićeva osećanja prema Petom oktobru profesor Fakulteta političkih nauka u Beogradu i narodni poslanik Đorđe Pavićević.

Sadašnja guvernerka Narodne banke Srbije Jorgovanka Tabaković bila je u vladi Mirka Marjanovića ministarka bez portfelja, dok je aktuelna potpredsednica Vlade Srbije i ministarka kulture Maja Gojković u to vreme bila potpredsednica Savezne vlade.

Deo vladajuće garniture pre Petog oktobra bio je i prvi potpredsednik vlade Ivica Dačić, tada član Izvršnog odbora SPS i savezni poslanik.

Bivši predsednik Srbije i SRJ Slobodan Milošević umro je 2006. godine u haškom zatvoru, gde mu je suđeno po optužnici za ratne zločine, a njegova supruga i bivša predsednica JUL Mirjana Marković umrla je u egzilu u Rusiji.

Lideri Demokratske opozicije Srbije (DOS)

Nekadašnji predsednik SRJ, premijer Srbije i lider Demokratske stranke Srbije, Vojislav Koštunica, povukao se iz politike još 2014. godine, a od tada se retko pojavljuje u javnosti i ne daje izjave medijima.

Rasim Ljajić je u DOS ušao kao lider Sandžačke demokratske partije, ali je 2008. godine osnovao Socijaldemokratsku partiju Srbije. Važi za najdugovečnijeg ministra u Srbiji jer je bio u vladama kojima je upravljao DSS, DS i SNS. Nakon formiranja nove vlade u oktobru 2020. godine povukao se iz izvršne vlasti, ali se i dalje nalazi na čelu SDPS.

Velimir Ilić je od 1997. godine na čelu Nove Srbije koju je tokom petooktobarskih promena vodio sa istoričarom Milanom St. Protićem. Ilićeva najvažnija zaduženja u različitim vladama odnosila su se na infrastrukturu, kapitalne investicije, građevinarstvo i vanredne situacije, a kao koalicione partnere birao je Vojislava Koštunicu, Vuka Draškovića, pa i Srpsku naprednu stranku (SNS). Opozicionom delovanju vratio se 2017. godine.

Dragoljub Mićunović predvodio je 2000. godine Demokratski centar, koji se kasnije kolektivno učlanio u Demokratsku stranku, a on je postao predsednik Političkog saveta te stranke. Jedan od osnivača DS i njen prvi predsednik neretko i u svojoj 94. godini komentariše aktuelne političke i društvene događaje u Srbiji.

Nebojša Čović je u DOS ušao kao lider Demokratske alternative koju je osnovao 1997. godine, nakon što je napustio Miloševićev SPS. Bio je potpredsednik u prvoj demokratskoj vladi izabranoj u januaru 2001. godine.

I danas radi u Fabrici metalnih proizvoda (FMP), a od 2011. godine je predsednik Košarkaškog kluba Crvena zvezda. Zvanično nije aktivan u politici, ističe da od 2008. godine nije član ni SNS, niti bilo koje druge stranke.

Više informacija pročitajte OVDE.