Dva rizika za SNS od koalicije sa radikalima: Zašto samo na lokalu, a ne i na republičkom nivou?

Bojan Klačar, izvršni direktor Centra za slobodne izbore i demokratiju (CESID), smatra najavu zajedničkog izlaska Srpske napredne i Srpske radikalne stranke na lokalne izbore „malim iznenađenjem“.

„Toj odluci nisu prethodile nikakve najave, niti je bilo razgovora, niti se moglo zaključiti da SNS i SRS imaju intenzivnu komunikaciju. Takođe, ovu odluku još nisu potvrdili ni funkcioneri ni organi stranke i zato možda treba biti strpljiv u konačnim analizama. Ako se ta saradnja i ostvari, onda je to znak da SNS ne želi da dođe do rasipanja glasova u Beogradu pošto ostali lokalni nivoi nisu preterano važni za ovu saradnju. To znači da se očekuje neizvesna politička trka i da je u njoj svaki glas važan“.

Dragan Popović iz Centra za praktičnu politiku kaže da nema nikakve posebne mistifikacije kada je u pitanju koalicija radikala i naprednjaka u Beogradu, pošto SRS nema uporište u Beogradu, tako da je „gotovo izvesno da bi ostali ispod cenzusa“, dok se „Vučić nada da će na ovaj način bar deo tih glasova spasiti i dobiti za sopstvenu listu“.

Klačar ocenjuje da se ova koalicija najavljena pre svega zbog Beograda, gde su vladajući naprednjaci imaju nešto slabiju podršku, dok je izvornim radikalima ovo pitanje opstanka.

Na prošlim izborima za Skupštinu Beograda, održanim aprila 2022. godine, SRS je osvojio 14.674, odnosno 1,6 odsto glasova, dok je SNS imao 348.345 glasova ili 38,02 odsto, po čemu je njihova lista prvoplasirana.

„U skoro svim ostalim mestima, SNS ima stabilno visoku podršku. Za SNS je prednost saradnje sa SRS u Beogradu optimizacija glasova odnosno sprečavanje da radikalski glasovi završe ispod cenzusa. Takođe, za SNS je važno da ti glasovi ne odu nekim drugim desničarskim listama u opoziciji. Za SRS saradnja sa SNS znači političko preživljavanje jer bi oni verovatno ostali ispod cenzusa u Beogradu. SRS gotovo da nema rizika od ove saradnje, dok SNS može da trpi dva rizika: prvi je reputacijske prirode, imajući u vidu imidž Vojislava Šešelja a drugi, da ostane bez nekih birača koji nisu tvrdo nacionalno orijentisani.

Izostanak saradnje na republičkom nivou je za obojicu očekivana. Popović, smatra da kao i uvek, u pitanju je Vučićeva politička procena zasnovana na istraživanjima javnog mnjenja.

Klačar navodi dva razloga.

„Prvo, SRS tu nije neophodan SNS-u jer vladajuća stranka ima dosta stabilnih i tradicionalnih partnera, plus manjinske stranke. I drugo, to bi bio veliki reputacijski rizik za SNS imajući u vidu međunarodne okolnosti, a posebno odnose sa EU, USA i generalno zapadnim partnerima“.

Popović ističe da će više štete od ove koalicije imati SNS.

„Svaka saradnja sa notornim likom, između ostalog pravosnažno osuđenim ratnim zločincem, kakav je Šešelj, donosi i štetu, bar kod jednog dela biračkog tela koje se plaši svake vrste ekstremizma. SNS je morao da se odrekne radikala i njihove politike da bi došao 2012. godine na vlast. Tim više ovaj potez svedoči o vrlo teškoj situaciji za Vučića u Beogradu, ako mu je i to malo radikalskih glasova značajno“.