Šta je tajna uspešnog švedskog obrazovnog sistema i šta možemo da naučimo od njih?

Ovako osmišljeno formalno obrazovanje podupire neformalno obrazovanje, koje u ovoj skandinavskoj zemlji, članici EU, nije ništa manje važno od formalnog, piše Nova ekonomija.

Kako to detaljnije izgleda i šta bi Srbija mogla da preuzme od švedskog sistema opisale su Ana Urombi, generalna sekretarka Akademije Raul Valenberg, Maša Avramović, doktorand i nastavnik na Odeljenju za pedagogiju i Odeljenju za obrazovanje nastavnika na Sodertorn univerzitetu u Stokholmu i Eva Gaugirard, profesorka švedskog i francuskog jezika u srednjoj školi Hersby Highschool.

Urombi: Neformalno obrazovanje jednako je značajno kao i formalno

Akademija Raul Valenberg jedna je od najznačajnijih ustanova neformalnog obrazovanja u Švedskoj. Osnovana je u znak sećanja na švedskog diplomatu Raula Valenberga, poznatog i po nadimcima „švedski Šindler“ i „Andjeo Budimpešte“, koji je tokom Holokausta spasio na desetine hiljada mađarskih Jevreja.

Akademiju je osnovala Raulova sestra Nina Lagergren, koja je nakon njegove smrti počela da obilazi škole širom Švedske kako bi pričala priču o njemu.

Ana Urombi kaže da je za Ninu bilo veoma važno da priča o Raulu ne bude zaboravljena, već da inspiriše buduće generacije.

„Nina je 2001. godine osnovala Akademiju Raul Valenberg s vizijom sveta u kome svaki pojedinac svojim znanjem i građanskom hrabrošću ustaje da se bori za ljudska prava. Danas, Akademija sa Raulom Valenbergom kao svojim uzorom, ima za cilj da inspiriše i podržava mlade ljude da deluju u svom okruženju u duhu civilne hrabrosti“, objašnjava Urombi.

U skladu s tim Akademija je pokrenula projekat Cube – Kocka ljudskih prava, kao i nagradu Mlada hrabrost koju dodeljuju svake godine hrabrim mladim ljudima.

Priznanje Mlada hrabrost dodeljeno učenici iz Srbije

Međunarodno priznanje Mlada hrabrost, koje dodeljuje Akademija Raul Valenberg u saradnji sa Švedskim institutom i ambasadama Švedske, ove godine dobilo je šestoro hrabrih mladih ljudi iz Švedske, Francuske, Srbije, Španije i Mađarske. Među njima je i dobitnica priznanja iz Srbije Maša Vajdić iz Beograda. Nagrada Mlada hrabrost je nepolitičko priznanje za akcije moralne hrabrosti mladih ljudi uzrasta od 13 do 20 godina u znak sećanja na altruisticka dela Raula Valenberga.

Maša Vajdić je prošle zime organizovala akciju humanitarne pomoći siromašnima u Tašmajdanskom parku i zajedno sa roditeljima i decom predškolskog uzrasta prikupila veliki broj zimskih jakni. Kačeći jakne na grane drveća, Maša je u parku napravila nesvakidašnju modnu reviju. Uz pomoć lokalnih televizija vest se proširila i mnogi kojima je to bilo potrebno su došli da uzmu sebi jaknu.

Maša je dobila brojne pohvale od žirija iz Stokholma zbog svog doprinosa u borbi protiv siromaštva – navodi se u obrazloženju odluke o nagradi Mlada hrabrost.

„Ključ je u obrazovanju. Mi u Akademiji verujemo da je neformalno obrazovanje za sve jednako značajno kao i formalno jer mladima može da pruži inspiraciju, znanje i tehnike kako da postanu odgovorni demokratski građani koji neguju saosećanje za druge, pogotovu one kojima su prava ugrožena. Cube projekat se zasniva na obrazovanju o istoriji i ljudskim pravima, ličnom razvoju mladih i njihovom kreativnom izražavanju“.

Deo aktivnosti Akademije poklapa se s aktivnostima zvaničnog nastavnog plana i programa, dok deo izlazi iz tog okvira. Nastavni materijali i podrška nastavnicima da se bave temom ljudskih prava i Holokausta u okviru Cube projekta je u skladu sa kurikulumom.

„Veoma je važno da mladi imaju uzore na koje se ugledaju i koji ih inspirišu da čine velike stvari. Skoro svaka mlada osoba sa kojom sam razgovarala govorila je o nekom svom učitelju, prijatelju, roditelju ili nekoj drugoj osobi iz okruženja koja joj je bila inspiracija, što govori o tome da mladi koji imaju uzore na koje se oslanjaju imaju podršku da stasavaju u odgovorne građane koji doprinose boljem društvu“, ističe Urombi.

Mladi nisu samo naša budućnost nego i naša sadašnjost i stoga su njihove lične vrednosti od suštinskog značaja – ono u šta mladi veruju, u kakvom društvu i zajednici žele da žive, kaže ona.

Avramović: Tokom celog školovanja gaji se kultura podrške i pomaganja

Maša Avramović, koja je do pre koju godinu predavala na Filozofskom fakultetu u Beogradu, a potom se preselila u Stokholm, kaže da je Švedski sistem veoma dobar, ali da i on ima izazove s kojima se suočava. Zasniva se na tri postulata: etički, istraživacki i praktični.

„Kada kažem etički, to znači da je obrazovanje vrednosno orjentisano. Deca se od malih nogu uče da poštuju druge ljude i njihove različitosti, uče se nenasilju, inkluziji i uzajamom poštovanju u zajednici u kojoj svako nalazi svoje mesto, svako joj doprinosi i svako oseća da joj pripada“, navela je Avramović.

Cilj istraživačkog aspekta obrazovanja je podučavanje dece da nema samo pukog prihvatanja gotovih znanja i memorisanja činjenica, nego da treba da postavljaju pitanja i istražuju odgovore na njih.

Treća je praktična komponenta, što znači učenje veština za svakodnevni život: od lične ekonomije i toga kako da čuvaju i troše svoj džeparac, do toga kako da sebi organizuju putovanje, pa do kuvanja, peglanja i slično.

U Švedskoj 20 odsto dece ide u vrtić. Pravo na mesto u vrtiću je jedno od osnovnih prava svakog deteta i porodice bilo da je reč o rođenim Švedjanima li doseljenicima s bilo kog kraja sveta. Već u tom uzrastu deca se uče kreativnom i kritičkom razmišljanju.

„Zanimljivo je da u Stokholmu postoji filozofski vrtić gde se deca bave filozofijom. Tamo uče da raspravljaju o raznim egzistencijalnim, životnim pitanjima, da uvek postavljaju pitanja „zašto“ i da kroz razgovor dolaze do odgovora“, izjavila je Avramović.

Više informacija pročitajte OVDE.