Novinarka portala Boom 93 među dobitnicama nagrade Poverenika za zaštitu ravnopravnosti

Poverenica za zaštitu ravnopravnosti i OEBS dodelili su godišnje medijske nagrade novinarima koji se svojim radom bore protiv diskriminacije. Među njima je i Jelena Milenković, novinarka portala Boom 93, koja je osvojila treću nagradu u kategoriji onlajn medija za tekst „Detinjstvo prekinuto brakom”, koji je rađen kao završni rad u okviru Škole digitalnog novinarstva Slavko Ćuruvija fondacije.

U tekstu koji je napisala pod mentorstvom novinarke Tamare Skrozze, Jelena istražuje pojavu dečjih brakova u romskoj zajednici u Kostolcu, opštini koja, prema istraživanjima, zauzima drugo mesto po broju takvih brakova u Srbiji.
 
„Moja tema bavi se problemom dečjih brakova u romskoj zajednici, što je posebno izraženo u Kostolcu. Prema istraživanju Romske ženske mreže Srbije iz 2022. godine, Kostolac je druga opština u Srbiji po broju dečjih brakova u romskim zajednicama. Generalno su dečiji brakovi malo zastupljeni u opštoj populaciji, ali prema istraživanju „Dečiji brakovi u romskoj populaciji u Srbiji” iz 2018. godine, 57% žena koje su pripadnice romske populacije stupilo je u brak pre navršene 18 godine”, rekla je Jelena Milenković. 

Ideju da piše o ovoj temi Jelena je u razgovoru unutar redakcije, a ono što joj je predstavljalo izazov je pronaći sagovornicu koja se suočila sa dečjim brakom i koja bi podelila svoje iskustvo. 

„O mogućnostima da se piše o ovoj temi u nekoliko navrata razgovarali smo unutar redakcije, a kada je trebalo da predložim temu kojom ću se baviti u Školi digitalnog novinarstva, urednica Jana Jacić, koja je i sama čula za ovaj problem radeći u školi u Kostolcu, predložila je da to bude tema dečjih brakova”, navela je Milenković.

Da je ova pojava zastupljena u toj meri, Jelena se uverila tokom rada na temi.

„Ja nisam mogla ni da zamislim da su dečji brakovi u tolikoj meri prisutni. Lično, nikada nisam čula niti sam svedočila tome. Čak i kada smo govorili o toj temi, nisam verovala koliko su rasprostranjeni dok nisam pogledala pomenuta istraživanja i shvatila koliki je to problem. Ono što je još veći problem jeste što se to dešava u neznanju javnosti. Nismo svesni toga sve dok se slučaj ne desi, a čak i kada se za to zna, uglavnom se ne prijavljuje policiji”, rekla je Milenković.

Jelena nije očekivala nagradu kada je pisala svoj rad. Njena motivacija nije bila usmerena na osvajanje nagrade, već na nameru da doprinese pozitivnim promenama u društvu. Kako je rekla za Boom 93, kada je saznala da je osvojila treće mesto, osećala se presrećno i smatra to potvrdom da je na pravom putu kada je novinarstvo u pitanju.

S obzirom na to da se novinarstvom bavi tek godinu dana, i dalje se oseća kao da je na početku svog puta, svesna da ima još mnogo toga da nauči. Nagrada joj znači kako s aspekta ličnog razvoja, tako i kao potvrda da je uspela prepoznati relevantne probleme. Nadalje, izražava nadu da će, zahvaljujući nagradi, priča o dečjim brakovima dopreti do većeg broja ljudi i da će imati edukativni uticaj na njih.

Da bi se pojava dečjih brakova iskorenila, Jelena Milenković smatra da većinska zajednica ne sme da je pripisuje romskoj tradiciji.

„To nije njihov običaj, to je posledica njihovog lošeg socio-ekonomskog položaja i diskriminatornog stava prema njima”, ukazala je Milenković.

Kako piše u njenom tekstu, periodu od 2020. do 2022. godine, u Centru za socijalni rad nije zabeležen nijedan slučaj maloletničkog ili ugovorenog braka. Međutim, istraživanje Romske ženske mreže ukazuje na suprotno. Zbog toga Jelena zaključuje da postoje očigledne potrebe za usklađivanjem i pronalaženjem efikasnih mehanizama prepoznavanja dečjih brakova na terenu.

„Ono što se posebno pokazalo kao pozitivna praksa jesu direktni razgovori kroz radionice sa romskim porodicama, naročito sa ženama, kao što ilustruje primer udruženja Romsko udruženje žena Braničevskog okruga ,,Ruž'', o čemu sam pisala u tekstu”, zaključila je Jelena Milenković.
 

Pored Jelene Milenković, u kategoriji onlajn mediji/portali nagađeni su: Teodora Ćurčić i Jovana Tomić (CINS), Stefan Mihajlovski (Zoomer). U kategoriji TV/radio nagrađeni su: Sanja Ljubisavljević Bekić (RTS), Aleksandar Minić (TV Forum) i Nikolina Kljaić (Blic TV).  U kategoriji štampani mediji nagrađeni su: Dejana Cvetković (Vreme), Dunja Karanović (Lice ulice) i Snežana Rovčanin Tomković (Novosti).