Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama: Najveći broj femicida dogodio se u domu žene

Femicid u Srbiji nije definisan kao posebno krivično delo

Kako se navodi u saopštenju, najveći broj femicida dogodio se u domu žene.

“Alarmantan je podatak Ujedinjenih nacija da je u svetu prošle godine ubijeno najviše žena i devojčica u poslednjih 20 godina – oko 89.000, a podaci Svetske zdravstvene organizacije su da je više od 30 odsto žena u svetu pretrpelo nasilje od intimnog partnera ili članova porodice”, kaže Janković.

Kako je definisano u izveštajima Autonomnog ženskog centra, femicid je rodno zasnovano ubistvo, učinjeno nad ženama, devojkama, devojčicama pa i bebama ženskog pola od strane osoba muškog pola. Femicid je najčešće krajnja posledica nasilja prema ženama - psihološkog, fizičkog, seksualnog, ekonomskog ili proganjanja.

U Srbiji femicid nije definisan kao posebno krivično delo, te sudovi ne vode posebnu statistiku. 

Podaci iz izveštaja Autonomnog ženskog centra pokazuju da se u poslednjih deset godina u proseku svaka treća ubijena žena ranije obraćala nadležnim institucijama.

Novinari Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) analizirali su 117 slučajeva femicida koji su od 2014. godine do kraja 2022. došli do suda i utvrdili da više od pola njih nije označeno kao teško ubistvo. Time je onima koji počine femicid omogućeno da dobiju manje kazne, o čemu je pisao Glas Amerike.

Blage kazne i nedovoljna institucionalna podrška obeshrabruju žene da prijave nasilje.

Prema rečima ministra za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Tomislava Žigmanova, u Srbiji još ne postoji jedinstveni registar nasilnika - ni onih koji su osuđeni za seksualno uznemiravanje, ni onih koji su odgovorni za femicid.

“Institucija Poverenika je uputila nekoliko inicijativa jer smatramo da bi se izmenama Krivičnog zakonika u pogledu definicije seksualnog nasilja zasnovane na konceptu nepostojanja pristanka, kao i propisivanjem posebnog dela zbog zloupotrebe i objavljivanja snimaka polno eksplicitnog sadržaja, ali i uvođenjem obaveze da nadležni organi uvek i u svim slučajevima obaveste žrtvu rodno zasnovanog i porodičnog nasilja o otpuštanju osuđenog ili njegovom bekstvu iz zatvora, značajno doprinelo poboljšanju položaja žrtava", rečeno je u saopštenju.

Takođe, iz kancelarije Poverenika ukazuju i na potrebu izmene Zakona o javnom redu i miru u cilju dekriminalizacije žena u prostituciji i većem kažnjavanju onih koji ih seksualno eksploatišu

"U cilju što efikasnijeg odgovora na rodno zasnovano nasilje, upućena je inicijativa za bolju koordinaciju u radu nadležnih državnih organa i ustanova radi sprečavanja i zaštite od nasilja u porodici. Poverenica podseća i na preporuku o neophodnosti da se ustanovi nacionalno telo za prikupljanje, praćenje i analizu femicida kako bi se unapredio rad institucija i poboljšao sistem zaštite žena od nasilja, čime je Poverenik podržao inicijativu brojnih organizacija civilnog društva”, navodi se u saopštenju.

Zaštitnik građana Zoran Pašalić izjavio je da svaka žena u Srbiji mora da ima pravo na život bez fizičkog nasilja i psihičkog zlostavljanja i pozvao sve žene koje trpe bilo koji oblik nasilja da ga prijave nadležnim organima, uključujući i instituciju Zaštitnika građana.

Pašalić je u saopštenju apelovao na sve koji postupaju po prijavama žena, da ulože dodatni napor kako bi se predupredilo ponavljanje nasilja i fatalni ishodi.

Uzimajući u obzir učešće žena u društvu, osećaj bezbednosti i izloženost diskriminaciji, Institut za žene, mir i bezbednost američkog Univerziteta u Džordžtaunu je napravio listu 177 zemalja sveta, među kojima je Srbija zauzela 32. mesto.

Komentarišući rezultate ovog istraživanja, Brankica Janković navela je rodno zasnovano nasilje kao jedan od najvećih problema u Srbiji kada je položaj žena u pitanju, piše Politika.

O tome da li smatraju da institucije u Srbiji daju dovoljnu podršku ženama koje su pretrpele nasilje, ali i o tome kako vide položaj žena u društvu razgovarali smo sa ženama koje dolaze iz različitih sfera: prosvete, kulture, politike i trgovine. Više o tome možete pročitati na sledećim linkovima:

• Kako žene gledaju na sopstveni položaj u društvu? (prvi deo)
• Kako žene gledaju na sopstveni položaj u društvu? (drugi deo)

U Požarevcu ne postoji prihvalitište za žrtve porodičnog nasilja. Sa zamenicom načelnika Gradske uprave Grada Požarevca Anom Tišmom, koja je izabrana za Predsednicu Saveta za rodnu ravnopravnost, ranije smo razgovarali o tome šta ovo telo može uraditi da bi se prihvatilište osnovalo.

Finansijska nezavisnost žena

Postoje slučajevi u kojima žene ostaju sa nasilncima zbog toga što od njih finansijski zavise. Zbog toga je neophodno razvijati svest o tome koliko je važno da žena bude finansijski nezavisna.

Ipak, u Srbiji i dalje žene zarađuju manje od muškaraca. Kako piše Danas, prema poslednjim podacima Republičkog zavoda za statistiku, koji se odnose na 2022, prosečna zarada žena u septembru prethodne godine bila je 94.911, dok su muškarci isti mesec zarađivali oko 15 odsto više, odnosno 110.915 dinara.

Prema pisanju portala 021.rs, u Srbiji samo 25 odsto žena ima imovinu upisanu na svoje ime. Razlog za to je što su žene u više od 40 odsto slučajeva isključene iz reda naslednika u korist muških članova, dok je, sa druge strane, samo 0,5 odsto muškaraca isključeno u korist žene.

Pored toga što su manje plaćene, od žena u Srbiji i dalje se očekuje da naprave balans između poslovnog i privatnog života, budući da su porodične obaveze i dalje pretežno na ženi. 

Boom 93 ranije je pisao serijal tekstova o odnosu privatnog i poslovnog života žene:

• Poslovni i privatni život žene: Kako napraviti balans između privatnih i poslovnih obaveza?
• Poslovni i privatni život žena: Žene koje prevazilaze patrijarhalne okvire (prvi deo)
• Poslovni i privatni život žena: Žene koje prevazilaze patrijarhalne okvire (drugi deo)

Starije žene, Romkinje i žene sa invaliditetom u dodatnom riziku od nasilja

Brankica Janković u saopštenju je navela da su u dodatnom riziku od nasilja starije žene, Romkinje i žene sa invaliditetom.

U selima Srbije živi 336.000 starijih žena, od čega je 74.000 starije od 80 godina, i ne bih voleo da se one shvataju kao socijalna kategorija, izjavio je nedavno, pre otvaranja sastanka Mreže za socijalnu zaštitu Stalne konferencije gradova i opština (SKGO), zaštitnik građana Zoran Pašalić.

Pašalić je istakao da društvo, ukoliko pomogne starijim ženama koje žive na selu, pomaže i očuvanju sopstvenog identiteta i tradicije.

Upravo je tema 7. regionalne konferencije institucija za ravnopravnost jugoistočne Evrope, koja je u Beogradu održana na Međunarodni dan tolerancije, 16. novembra, bila posvećena borbi protiv diskriminacije starijih osoba.

Na otvaranju konferencije, Brankica Janković navela je  da su izloženost siromaštvu, neadekvatan pristup zdravstvenoj zaštiti, nepristupačnost javnih objekata i prevoza, veliki digitalni jaz, samo neki od problema sa kojima se stariji suočavaju a koji imaju za posledicu kraći životni vek, lošije zdravstveno stanje, socijalnu izolaciju i usamljenost, kao i visok rizik od nasilja i manipulacije.

Istraživanje „Ženska prava Romkinja u Srbiji” pokazalo je da na teritoriji Srbije postoji više od 700 neformalnih romskih naselja u kojima su uslovi za život izuzetno nepovoljni. Institucije ne prepoznaju rano stupanje u brak kao institucionalni problem bez obzira što je zakonom zabranjen, već kao deo tradicije.

O problemu dečjih brakova pisao je i Boom 93. Kostolac je druga opština u Srbiji po broju zastupljenosti dečjih brakova u romskoj zajednici, pokazalo je istraživanje Romske ženske mreže Srbije iz 2022. godine. Dečji brakovi predstavljaju ozbiljno kršenje dečjih prava, a posebno pogađaju devojčice, koje ostaju bez prava na obrazovanje, što ih često čini zarobljenima u krugu siromaštva. O ovoj temi razgovarali smo sa antropolog i viši naučni saradnik Etnografskog instituta SANU, Ivanom Đorđevićem, direktorkom Centra za socijalni rad Požarevac Tatjanom Rajić, predsednicom Udruženja „Ruž” Radojkom Morinom, grupi Pretty Loud i ženom koja je sa nama podelila svoje iskustvo dečjeg braka.

Tekst “Detinjstvo prekinuto brakom” dobio je treću nagradu Poverenika za zaštitu ravnopravnosti i OEBS-a u kategoriji onlajn medija. Godišnja medijska nagrada dodeljuje se povodom Međunarodnog dana tolerancije za najbolje medijske tekstove i priloge na temu borbe protiv diskriminacije i promovisanja ravnopravnosti i tolerancije.  

Pored institucionalne podrške koja mora biti bolja, ulogu u borbi protiv nasilja imaju mediji. Vrlo je važno poštovati integritet žrtve. Mediji u svojim sadržajima ni na koji način ne treba da relativizuju zločin, govoreći da je žena svojim ponašanjem izazvala nasilnika. Treba ukazivati na probleme sa kojima se žene suočavaju na svim nivoima, ali i afirmisati one žene koje su na bilo koji način uspešne.

Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama ustanovljen je na prvom sastanku feministkinja Latinske Amerike i Kariba održanom u Bogoti 1981. Godine. Datum 25. Novembar odabran je kao dan sećanja na sestre Mirabel (Patriu, Minervu i Mariu Teresu), koje je brutalno ubio diktator Rafael Trujillo u Dominikanskoj republici 1960, navodi se na sajtu Autonomnog ženskog centra. 

Međunarodnim danom borbe protiv nasilja nad ženama počinje globalna kampanja "16 dana aktivizma protiv nasilja nad ženama". i završava 10. decembra Međunarodnim danom ljudskih prava.

Kampanja "16 dana", kako je objašnjeno na sajtu Autonomnog ženskog centra, obuhvata važne međunarodne datume koji povezuju žene, nasilje i ljudska prava:

• 25. novembar - Međunarodni dan borbe protiv nasilja nad ženama,
• 1. decembar - Svetski dan borbe protiv AIDS-a,
• 3. decembar - Međunarodni dan osoba sa invaliditetima,
• 6. decembar - Godišnjica Montrealskog masakra i
• 10. decembar - Međunarodni dan ljudskih prava.