Zvezde novog doba: Uticaj influensera na mlade

Šta su influenseri?

Influenser je osoba koja utiče na nekoga ili nešto. Njihov posao baziran je na društvenim mrežama. Oni imaju određenu publiku, u skladu sa čijim interesovanjima kreiraju sadržaj koji može da ih animira, informiše ili inspiriše.

Sadržaj koji influenseri kreiraju tiču se najrazličitijih oblasti – od kozmetike i šminke, preko sporta, do putovanja, različitih hobija, igranja igrica itd.

U zavisnosti od društvene mreže i vrste medijskog sadržaja razlikuju se jutjuberi, tiktokeri, blogeri, vlogeri i dr.

Upravo je publika, odnosno njihovi pratioci, ono na šta influenseri utiču. Naime, kao prepoznatljiva lica koja prati veliki broj ljudi, mnogi influenseri su brend ambasadori velikih kompanija i njihov zadatak je da prodaju određeni proizvod. Ako uzmemo za primer kozmetiku, veliki je broj sadržaja u kojima određeni influenser isprobava kozmetičke proizvode, dajući preporuku svojim pratiocima da je baš taj proizvod kvalitetan i da će im pružiti odgovarajući efekat.

Razlog zbog čega imaju uticaj na publiku leži u načinu njihovog prezentovanja. Naime, za razliku od pop zvezda muzičke scene ili Holivuda, koji su putem medija idealizovani i uvek prikazani u svom punom sjaju, influenseri putem društvenih mreža dele trenutke iz svog privatnog života, izgledajući kao sasvim „obični“ ljudi. Tako npr. jutjuberi vrlo često snimaju videe u svojoj sobi, u trenerkama, uz minimalnu šminku, što doprinosi utisku spontanosti i opuštenosti i omogućava da se publika sa njima identifikuje.

Koliki uticaj influenseri imaju na mlade?

Influenseri, a posebno jutjuberi tiktokeri, važni su za generaciju Z, imajući u vidu vreme koje oni provode na društvenim mrežama.

Sa učenicima Ekonomske škole u Požarevcu razgovarali smo o tome šta za njih predstavljaju influenseri i da li prate neke od njih.

„Mislim da to predstavlja neke osobe koje dosta plasiraju svoj život - šta rade u toku dana, kako se ponašaju prema nekome, ali ne mora da znači da oni tako utiču u njihovom pravom životu. Neke influensere pratim ali ne toliko. Npr. pratim uopšteno za neku šminku, što svaka devojka prati: kako treba da se šminkamo da nemamo neke pogreške, za ćišćenje lica da nemamo bubuljice kao u pubertetu u kom svako ima neki strah od toga i slično“, kaže Monika Cojkić.

Za Mariju Filipović influenser je osoba koja može da je motiviše da očisti sobu ili da malo više brine o sebi. 

„Influenser je neko ko vodi javan život i ko daje preporuke za različite stvari - od proizvoda koje koristi do putovanja, neke hrane bilo čega. Što se toga tiče, pratim Katarinu Peruničić, koja se bavi sportom i vodi zdrav način života. Takođe, pratim Ena Lunu, koja ima svoj brend naočara“, rekla je Anica Pavlović.

Emilija Stojadinović misli da je danas lako postati influenser, budući da, listajući društvene mreže, publici svakodnevno izlazi mnogo videa i mnogo različitih ljudi. Zbog toga što imaju uticaj, smatra da influenseri na ljude treba da utiču dobro. 

„Ne znam koliko su svesni, ali oni treba da imaju reč. Sad, na primer, ako se nešto dešava u svetu, oni su ti koji treba da prenose svest o tome, o ratovima. Pošto to prate svi uzrasti i deca se ugledaju na njih, treba da čuju od njih bar nešto dobro“, smatra Emilija.

Ona ističe kako je normalno da će influenseri na društvenim mrežama prikazivati bolje strane svog života, ali navodi kako su previše u svom krugu, te zaboravljaju kako je ljudima „van njihovog influenserskog života“.

„Zaboravljaju da ljudi idu na posao i tamo provode osam sati. Onda dolazimo do toga da su razmaženi i da se žale na društvenim mrežama o njihovim problemima koje većinom drugi ljudi ne razumeju jer su dosta manji. Ako neki sponzor ne želi više da radi sa njima, oni će to na društvenim mrežama da pokažu kao da je smak sveta. To je njima posao i tako zarađuju, ali treba više da gledaju i druge ljude i njihove probleme“, kaže Emilija.

Klara Trifunović smatra da influenseri plasiraju samo ono što oni žele da publika vidi jer ne mora da znači da je u njihovom životu onako kao što prikazuju. Takođe, mišljenja je da ne treba previše obraćati pažnje i ugledati se na njih, jer ako imaju nešto što drugi nemaju, to ne treba da bude mana. 

„Influenseri su mnogo opterećeni javnim životom i mnogo dele svoj život na društvenim mrežama.  Mislim da oni nisu u stvarnom životu takvi kakvim se predstavljaju da jesu. Ne pratim nikoga od njih. Pratim nešto za nokte i za kosu šta treba da se koristi“, rekla je Bogdana Milenković.

Jovana Tasić ne misli da su influenseri bitan činilac ovog društva.

„Mislim da kreiraju sadržaj koji nije realan. Postoje kreatori koji su dobri, ali većina toga je izrežirana i lažna“, ističe Tasić.

Milici Milić ne sviđa se činjenica i pomisao na to da prolazi pored osobe na ulici i da ona konstantno gleda u kameru, snima sebe dok jede, dok trenira, dok trči. 

„Mislim da nije to toliko loše jer svi oni dele neka svoja lična iskustva, ali da nije nužno da će ta njihova iskustva da pomognu i nama u životu“, smatra Milić.

Većina učenica navela je da ne prati jutjubere.

Jedna od učenica koja ih prati je Emilija Stojadinović, koja je navela da prati zabavan sadržaj i da gleda jutjubere koji snimaju svoj život. Kako kaže, prati ih jer joj dođu kao inspiracija.

„Jedan jutjuber koga pratim snima sve – i zabavu, i motivacione videe, i sve što se njemu dešava u životu. Volim da dobijem neku vrstu motivacije od njih. Kod zabavnog kontenta volim da se opustim ili pred spavanje pustim nešto da me smiri“, navodi Emilija.

Jovana Tasić jutjubere obično sluša radi razonode, komedije i opisivanja promena u društvu.

„Gledam Šarketa, Malog Bobija, Baku Praseta, Muđu i ćaleta, ali gledam stare videe Muđe i ćaleta jer sad ne snimaju toliko zabavnog kontekta, zatim tetovaže i to je to, ništa previše posebno“, kaže Marija Filipović.

Prema njenim rečima, zanimljivo joj je da gleda sadržaj u kome imaju neke reakcije ili sadržaj gde pričaju s ljudima i izvlače informacije nekih poznatih ličnosti.

Na pitanje da li sadržaj koji jutjuberi plasiraju mogu loše uticati na mlade, Milica Milić odgovara da to zavisi od konteksta.

„Suština u svemu tome jeste da svako iskaže svoje mišljenje i u redu je to ako se neko slaže, ali ja znam, kad sam bila mlađa, pogotovo što se tiče Bake Praseta, da je podosta bio vulgaran i meni lično to nije prijalo i nije činilo da se osećam niti srećnom niti prijatno. To nisu bile stvari za mene. Mislim da to ne utiče dobro na mlađe generacije“, kaže Milić.

Jovana Tasić navodi kako Jutjub može negativno da utiče kao i svi mediji, jer ne postoji nijedan filter i pravilo. Kako kaže, postoje smernice Jutjuba, ali mahom ih niko ne poštuje. 

„Sloboda je i previše iskorišćena da bi se upotrebila u neke loše svrhe“, ističe Tasić.

Monika Cojkić smatra da je velika odgovornost, kada je u pitanju ovakav sadržaj, i na roditeljima.

„Smatram da ne mora da utiče na omladinu, ali veliki deo omladine nekada ispoljava ono što prikazuju jutjuberi. Mislim da bi roditelji trebalo više da paze šta deca gledaju na internetu i da li im plasiraju sa tako malo godina da otvaraju instagram, tiktokove i slično. Mislim da to nije u skladu sa njihovim godinama. Zato i postoje neke odretnice 12+ 16+ 18+“, kaže Cojkić.

Govoreći o TikToku i influenserima na toj platformi, sve učenice složile su se da takav sadržaj oduzima previše vremena.

„Iskreno, dosta pratim TikTok, što je i loše, jer ja jedno 3-4 sata dnevno potrošim samo na tu aplikaciju. Par puta sam pokušala da ograničim vreme i da stavim pola sata. Uspem par dana i opet prekršim. Svaki put, kad nemam fokus i šta god treba da radim, kad treba da učim, uvek vidim da ću pre da uđem i da listam 15 min i zaboravim na vreme i obaveze, tako da mislim da je TikTok loša aplikacija“, kaže Emilija Stojadinović.

Kada je u pitanju sadržaj, smatra da je na TikToku gori, jer video ne bira osoba sama kao na Jutjubu, nego se pojavljuje na osnovu algoritma.

„Ne koristim TikTok jer oduzima previše vremena i može loše da utiče jer se postavljaju različiti trendovi. Tako svi krenu da prate i rade nešto što je jedan uradio, svi ga slede, ali može i da se vidi nešto korisno“, navodi Anica Pavlović.

Marija Filipović misli da loše TikTok loše utiče na mlade jer se upoređuju sa osobama sa interneta koje svoj život mogu predstaviti sjajnim, a zapravo je dosadan i ništa im se posebno ne dešava.

Zašto je važno proveravati sadržaj koji plasiraju influenseri?

Učenice sa kojima smo razgovarale navele su kako nemaju običaj da proveravaju sadržaj koji plasiraju influenseri, ali takođe su navele i kako izražavaju sumnju u njihovu tačnost.

„Oni žive u zabludi i mnogo preuveličavaju živote i dostignuća koja nisu nikakva. Nikad me nije zanimalo da proveravam tako nešto jer me nije briga. Neka rade šta hoće, ali mislim da mnogo dele privatni život na društvenim mrežama“, navela je Bogdana Milenković.

Klara Trifunović smatra da je većina videa i svega onoga što se plasira prikazano preko filtera, tj. nije stvarno. Međutim, nikad je nije interesovalo da li je to stvarno tako ili ne.

„Smatram da taj sadržaj nije istinit. Ima previše spinova, trolova, sponzorstva, i ne treba uzimati kao validno. Informacije ne proveravam jer je teško proveriti. Mešaju se prave i lažne informacije, gde se menjaju teze i običan čovek ne može da zna šta je istina a šta ne jer je pomešano“, kaže Jovana Tasić.

Jutjuberi i tiktokeri, baš zbog širokog broja mladih do kojih dopiru, imaju značajan uticaj na njihovu medijsku pismenost. Ako nema navike proveravanja sadržaja, onda se vrlo lako mogu proširiti lažne vesti i lažne informacije, koje se mogu negativno odraziti na život mladih. O tome smo razgovarali sa Marijom Vučić, novinarkom KRIK-a na projektu “Raskrikavanje”.

„Neki od jutjubera i tiktokera, možda i većina, doprinose širenju lažnih vesti ne samo kod nas nego i u svetu. Sve zavisi od toga kakvog je integriteta taj konkretni jutjuber i tiktoker. Ima jako progresivnih jutjubera i tiktokera i kod nas i u svetu. Ja sam fan nekih jutjubera u Srbiji koji su vrlo inteligentni i koji su ljudi od integriteta. Ne verujem da bi vas slagali samo da bi navukli neke klikove. Tačno se vidi, ako ste medijski pismeni, kome možete na Jutjubu da verujete, a kome ne“, navodi Vučić za Boom93.

Važnost proveravanja informacija koje plasiraju jutjuberi objašnjava nam kroz primer istorijskih dokumentaraca koji se pojavljuju na Jutjubu. Takvi dokumentarci imaju izuzetnu produkciju.

„Jutjuberi koji žive od toga ulažu velike novac da bi dobili milionske subskrajbere. Poprilično ozbiljni produkcijski timovi proizvode neke dokumentarce. Kad vidite istorijski dokumentarac od 45 min na neku temu, ne preispitujete baš ništa od toga što čujete zato što je toliko dobro urađeno. Nikome ne bi palo na pamet da to možda niko nije proveravao. Kad probate da fektčekujete vi sami neke tvrdnje koje su iznete u nekim dokumentarcima, vidite da mnogo toga zapravo ne stoji, da je mnogo toga izrečeno kao činjenica, a zapravo i nije činjenica nego se sumnja, priča se itd., a vi ste u dokumentarcu to čuli kao nekakav cold fact, kao nešto što je 1/1 utvrđeno. U tome je opasnost“, objašnjava Marija.

Mnogo toga, kako kaže, zavisi od integriteta onoga ko plasira sadržaj. 

„Da li ja želim da ugrozim svoj integritet i obmanem svoju publiku, svoje pratioce da bih dobio klikove – to je pitanje ličnog integriteta i ničega drugog“, istakla je Vučić.

Zbog toga je težište na publici, koja treba da sumnja u ono što je do nje doprlo i da taj sadržaj ne upija tek tako, već da ga proverava.

„Sve što vidimo i čujemo, koliko god da nam deluje super, zanimljivo, u svojoj glavi, nakon što smo odgledali TikTok ili Jutjub video, kažemo: ’Dobro, ovo je sve kul, ali možda nije ipak sasvim tačno’. Ponesite vi taj sadržaj koji ste odgledali u sebi, zabavite se, naravno, ali ostavite prostora za sumnju da možda nije baš sve tačno ili da možda nije baš ništa tačno“, savetuje Vučić.

Koliko lako influenseri mogu uticati na mlade, pokazuje primer energetskog napitka Prajm. Naime, ovaj energetski napitak proizvod je jutjubera Logana Pola.

Kako piše Index.hr, iako su oba pića i u Americi (gde Prajm ima 200 mg kofeina) i u ostatku sveta (gde ima 140 mg) reklamirana kao pića za osobe starije od 18 godina, mnogi zameraju to što je ambalaža Prajma preslična drugoj liniji pića, Prajm Hydration, koja je dostupna mlađima od 18 godina. Osim toga, energetski napitak sadrži i L-teanin koji nije dopušten u EU.

Ovo energetsko piće zabranjeno je u Hrvatskoj i Sloveniji, a povučeno je iz prodaje i u Republici Srpskoj.

Napitak je nedavno stigao i u Požarevac, što je dovelo do haosa i histerije kod dece osnovnoškolskog uzrasta i mladih. Deca su sa roditeljima u jednom trenutku stajala u redu ispred jedne od knjižara u Požarevcu kako bi kupila napitak od pola litra koji košta 900 dinara. Više o tome pročitajte na LINKU.

Da je Tiktok put kojim se može doći do mladih prepoznali su i političari, koji su ovu društvenu mrežu počeli da koriste kao prostor za politički marketing, o čemu je pisao N1.

Fenomen influensera nije negativan sam po sebi. Kao i svaka pojava u društvu, ima svojih prednosti, kao i mana. Kako mladi ne bi upali u zamke koje dolaze sa ovim fenomenom, neophodno je razvijati medijsku pismenost i kritičku svest o onome što influenseri plasiraju putem različitih društvenih mreža.

POSLUŠAJTE CELU EMISIJU Jasno i glasno - za medijsku pismenost mladih: Zvezde novog doba, uticaj influensera na mlade