Seksualno uznemiravanje na univerzitetu: Kakvi su izazovi pred Odborom za ravnopravnost

Zbog čega je važno prijaviti seksualno uznemiravanje, studentkinje Univerziteta u Beogradu dobro znaju.

„Zato što treba da se zna o takvim ljudima i oni treba uvek da se kazne“.

„Zbog sopstvene sigurnosti, osećanja sigurnosti u toj instituciji u kojoj se nalazite u tom trenutku i generalno u privatnom životu“.

„Da bismo sprečili dalje neko uznemiravanje nas i bilo koga drugog“.

„Ako nismo na fakultetu bezbedne, gde smo bezbedne?“ – ovo su odgovori koje su dale studentkinje.

Na pitanje da li bi nasilje na fakultetu i prijavile odgovaraju, međutim, ovako: „Prijavile bismo, ali ne znamo kome“.

A relevantna osoba postoji, i to u svakoj instituciji članici Univerziteta. U pitanju je poverenik za ravnopravnost.

„U tom smislu poverenici koji su imenovani na ustanovama članicama Univerziteta u Beogradu, moraju biti javno naglašeni, u smislu web-sajtova tih institucija, njihov kontakt i način na koji se neko ko trpi seksualno uznemiravanje ili diskriminaciju njima može obratiti. To se može učiniti i anonimno“, kaže  Jelena Ćeriman iz Odbora za ravnopravnost.

Po prijavljivanju uznemiravanja, osoba dobija podršku, ali i smernice za, kada je to potrebno, pokretanje disciplinskog postupka. Naša sagovornica smatra, međutim, da konekst u kome živimo, žrtve ne ohrabruje da uznemiravanje prijave.

„To što se recimo dešava glumicama u ovom sudskom postupku je doista nedopustivo institucionalno nasilje. I da sigurno da postoje mehanizmi da sudija speči da se glumicama dešava ono što im se dešava. Ali to se ne radi da bi se poslala poruka da se ne izlazi sa takvim izjavama, takvim iskustvima,sa takvim događajima, sa takvim prijavama, zato što su oni protiv kojih vi podnosite prijavu užasno moćni“, kaže Tanja Ignjatović iz Autonomnog ženskog centra.

Neravnopravan odnos snaga predstavlja upravo najveći izazov sa kojim će se suočiti i Odbor za zaštitu ravnopravnosti.

„Univerzitet kao institucija je hijerarhijski ustrojena organizacija i u tom smislu se suočavamo i dalje sa odnosima moći, sa nekim praksama koje možda podrazumevaju nepravično delovanje“, kaže Ćeriman.

Prema poslednjim dostupnim podacima 17% studenata doživelo je neki oblik seksualnog nasilja na fakultetu. Većina od toga, 89,3% bile su studentkinje.

„Dosadašnja praksa i razgovori sa studentkinjama govore da je seksualnog uznemiravanja mnogo, mnogo više nego što se prijavljuje zato što se kod nas žrtve i dalje preispituju, razmišljaju da li su one nešto krive, da li su svojim ponašanjem izazvale, jer se po pravilu uglavnom ženi žrtvi ne veruje, već se veruje onima koji su postigli neki autoritet u društvu“, kaže poverenica za ravnopravnost Brankica Janković.

Da nijedan autoritet nije neoboriv pokazale su, nakon istupanja hrabrih glumica i studentkinje arhitektonskog i dramskog fakulteta. Možda su, baš zbog toga, one s početka ovog priloga rekle: Da, prijavila bih.