Zimski turizam bez snega: Osneživanje nešto najagresivnije što može da se uradi prirodi

Na Zlatiboru, prošle zimske sezone bilo je skijanja, ali najveća staza na Torniku nije bila otvorena baš zbog vremenskih uslova.

„Klimatske promene i klimatski uslovi su najveći faktor od koga zavisi naše poslovanje, npr. prošle godine nije bilo snega, bila je katastrofa zima i samim tim i naše poslovanje, ne možemo se pohvaliti da smo dobro radili“, kaže Bojana Jeraša iz Avantura parka Zlatibor.

Do nedavno, već je krajem novembra snega bilo bar za sankanje. Ove godine, sunce i ponekad kiša.

Posetioci i dalje sede u baštama iako smo kalendarski bliži zimi nego početku jeseni.

„Zimi kad treba da imamo sneg nemamo ga, gosti nam jednostavno ne dolaze, imamo mnogo manju posećenost, mnogo manje novca. Početkom proleća kad bi trebalo da se prolepšava vreme imamo mrazeve i hladnoće, opet nam ne dolaze gosti“, kaže Lazar Jovanović, jedan od ugostitelja.

Iako Zlatibor nije najpoznatija skijaška destinacija, posetioci su dolazili i zbog uživanja u zimskom pejzažu. Sada se akcenat u turizmu stavlja na druge sadržaje.

„Zimi imamo veliki broj gostiju ali najviše su to porodice sa decom i nemamo tolike skijaške kapacitete ali ostaju u tom određenom vremenskom periodu zato što ima veliki broj sadržaja za decu i njima to odgovara“, navodi Stojan Vuković, vlasnik apartmana.

Nevena Čepić iz Turističke organizacije Zlatibora ne brinu previše, već naglašavaju da se turistički sadržaji brzo prilagođavaju novonastalim promenama klime.

„Hoteli koji se prave na Zlatiboru već nekoliko godina unazad su moderni i savremeni hoteli, svi imaju spa i velnes sadržaje, igraonice za decu, animacije za decu, uvek se u slučaju popunjenosti hotela za vreme praznika organizuju dodatne aktivnosti za odrasle i u principu usklađuju svoju ponudu sa trenutnim zahtevima na tržištu“, ističu u Turističkoj organizaciji.

Mnogo više brinu stručnjaci koji klimu proučavaju.

„Akumulirani sneg je jako važan zato što je hidrološki ciklus i ako u toku zime imamo manje snega onda će taj deo topljenja snega u toplijem delu godine kraće trajati, a onda će pre u rekama nastupiti taj malovodni period“, objašnjava klimatolog Vladimir Đurđević.

Upozorava i na štetne efkete zamene za pravi sneg.

„Osneživanje staza jedna je od najagresivnijih delatnosti koju ljudi mogu da urade prirodi. Ima jako duboke posledice na ekosisteme na toj lokaciji, na iscrpljivanje podzemnih voda i sa tim treba biti veoma oprezan i ne treba razmišljati na taj način ako u budućnosti ne bude snega mi ćemo ga praviti, zato što to nije nikako održivo rešenje dugoročno gledano“, napominje Đurđević.

Srbija je najranjivija zemlja Evrope po pitanju klimatskih promena, ali i među najsporijim u odgovoru na izazove. Srbija se nalazi na teritoriji koja se naziva „vrućom tačkom“ klimatskih promena: porast prosečne temperature ovde je veći od svetskog proseka a sve su češći ekstremi: suše i intezivne padavine.

Bez državne strategije i usklađenih zakona, koji će se dosledno primenjivati Srbija bi u narednih 15 godina zbog klimatskih promena mogla da izgubi 15 milijardi dolara.

Tekst nastao u okviru Radionice ekonomskog novinarstva u organizaciji Fakulteta političkih nauka u Beogradu

Autorka je studentkinja završne godine Fakulteta političkih nauka