Izrael i Palestinci: Ko su jemenski pobunjenici Huti i zašto napadaju brodove

Od početka rata Izraela i Hamasa u Pojasu Gaze, jemenski pobunjenici Huti su u znak podrške palestinskoj ekstremističkoj grupi, počeli da napadaju brodove koji plove Crvenim morem na putu do Izraela.

Huti su ranije rekli da ciljaju brodove za koje veruje da su u izraelskom vlasništvu ili za koje veruje da idu u izraelske luke.

Međutim, mnoga plovila koje su napali nemaju veze sa Izraelom.

Huti su naoružana grupa koju podržava Iran i deo su „osovine otpora" protiv Izraela, zajedno sa Hamasom u Gazi i Hezbolahom u Libanu.

• Šta je Hamas
• Šta je Hezbolah, pokret iz Libana
• Koje su oružane grupe u Gazi i koliko ih ima
• Sledi novi „šok“ za svetsku trgovinu posle napada Huta u Crvenom moru

Rizik od napada Huta primorao je mnoge pomorske kompanije da izbegavaju Crveno more.

Oko 15 odsto svetskog pomorskog prevoza robe obavlja se preko Crvenog mora, što je uticalo i na međunarodnu trgovinu.

Mediteranska brodska kompanija, najveća svetska pomorska firma, ranije rekla je da preusmerava sva plovila dalje od Crvenog mora.

Isto je uradila francuska kompanija CMA CGM, danska brodska firma Mersk, nemačka firma Hapag Lojd i naftna kompanija Britiš petrol.

Šta sve napadaju Huti?

Od početka izraelske odmazde zbog napada Hamasa na izraelsku teritoriju 7. oktobra, Huti su počeli napade na brodove u Crvenom moru, ali i povremeno ispaljuju projektile i dronove ka Izraelu.

Jedan od najintenzivnijih raketnih napada bio je u septembru 2024. godine kada su gađali glavni izraelski aerodrom.

Izrael je saopštio da je uspeo da obori većinu projektila.

Međutim, u julu 2024. dron je udario u Tel Aviv, ubivši jednu osobu i ranivši 10.

U novembru 2023. godine, Huti su u Crvenom moru zaplenili brod za koji su tvrdili da je izraelski teretni i prevezli ga na lokaciju uz obalu Jemena.

Izrael je odgovorio da nije izraelski, a da među posadom nije bilo Izraelaca, ali nepotvrđeni izveštaji sugerišu da je brod mogao da ima izraelskog vlasnika.

Huti su nastavili napade na trgovačke brodove u Crvenom moru i Adenskom zalivu dronovima i balističkim raketama sa obližnje obale Jemena, koju kontrolišu.

Neretko napadaju i presreću brodove njihovim brzim čamcima.

Do sada su napali oko 100 brodova, od kojih su dva potom potonula, a desetine su oštetili.

Američki, britanski i francuski brodovi su presreli mnoge od tih projektila, ali je određeni broj brodova ipak bio pogođen.

Mornarice SAD, Velike Britanije i 12 drugih zemalja pokrenule su operaciju Prosperity Guardian kako bi zaštitili pomorske rute oko Jemena.

Od januara 2024. godine, SAD i Velika Britanija izvele su nekoliko vazdušnih napada na baze Huti u Jemenu.

Izrael je izveo dva udara na baze jemenske pobunjeničke grupe kao odgovor na njihove napade.

• Ko su najistaknutije vođe Hamasa
• Napad Hamasa na Izrael: Koje su sve frakcije učestvovale i zašto su Izraelci bili zatečeni
• Strana finansiranja, donacije, porezi i kriptovalute: Kako se finansira Hamas

Ko su Huti i koji im je cilj?

Huti su oružana grupa iz Jemena iz redova lokalne šiitske muslimanske manjine - zaidi.

Grupa je nastala 1990-ih da bi se borila protiv onoga što doživljavaju kao korupciju tadašnjeg predsednika Alija Abdulaha Saleha.

Ime su dobili po osnivaču pokreta Huseina Al Hutija.

Sebe nazivaju i Ansar Alah, iliti Božji partizani.

Posle invazije na Irak predvođene Amerikom iz 2003. godine, Huti su usvojili slogan: „Bog je velik. Smrt Americi. Smrt Izraelu. Prokletstvo Jevrejima, pobeda Islamu."

Sebe smatraju delom „Osovine otpora" protiv Izraela, Amerike i šireg Zapada koju predvodi Iran - uz Hamas i Hezbolah.

Ovo objašnjava zašto Huti napadaju brodove na putu za Izrael u Zalivu, kaže Hišam Al Omeisi, stručnjak za Jemen iz Evropskog instituta za mir.

„Oni se sada zapravo bore protiv imperijalista, bore se protiv neprijatelja islamske nacije", kaže on.

„To je naišlo na dobru reakciju u njihovoj bazi."

Kako su Huti preuzeli velike delove Jemena?

Huti su stekli veliku političku moć u Jemenu početkom 2014. godine, kad su se digli protiv naslednika Alija Abudalaha Saleha kao predsednika Abdrabuha Mansura Hadija.

Postigavši sporazum sa Salehom, bivšim neprijateljem, želeli su da ga vrate na vlast.

Zauzeli su pokrajinu Sada na severu Jemena i početkom 2015. godine zauzeli glavni grad Sana, nateravši predsednika Hadija u bekstvo u inostranstvo.

Saudijska Arabija, Jemenov sused, vojno je intervenisala u pokušaju da svrgne Hutije i vrati predsednika Hadija na vlast.

Dobila je podršku Ujedinjenih Arapskih Emirata i Bahreina.

Huti su odbili njihove napade i nastavili da kontrolišu velike delove Jemena.

Ubili su Alija Abdulaha Saleha 2017. godine kad je pokušao da zameni stranu i pridruži se Saudijcima

Ko pruža podršku pobunjenicima Hutima?

Huti se ugledaju na šiitsku oružanu grupu iz Libana Hezbolah.

Hezbolah im obezbeđuje široku vojnu stručnost i obuku od 2014. godine, prema američkom institutu za istraživanje Centar za borbu protiv terorizma.

Huti takođe smatraju Iran saveznikom, zato što im je Saudijska Arabija zajednički neprijatelj.

Iran se sumnjiči za snabdevanje pobunjenika Huti oružjem.

SAD i Saudijska Arabija tvrde da im je Iran poslao balističke projektile koje su Huti ispalili na saudijsku prestonicu Rijad 2017. godine, ali koji su bili oboreni.

Saudijska Arabija je takođe okrivila Iran za slanje krstarećih raketa i dronova koje su Huti koristili za napad na saudijske naftne instalacije 2019. godine.

Huti su ispalili desetine hiljada projektila kratkog dometa na Saudijsku Arabiju i takođe napadali mete u Ujedinjenim Arapskim Emiratima.

Slanje ovog oružja predstavlja kršenje embarga Ujedinjenih nacija na oružje.

Iran je negirao da je to uradio.

Koliko su moćni Huti i koliko Jemena kontrolišu?

Zvanična vlada je Predsednički savet, na koji je predsednik Abdrabuh Mansur Hadi preneo ovlašćenja u aprilu 2022. godine.

Sedište mu je u saudijskoj prestonici Rijadu.

Međutim, većina jemenskog stanovništva živi u oblastima koje kontrolišu Huti, a organizacija ubira porez u severnom delu zemlje i takođe štampa novac.

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija citira stručnjaka za pokret Huti Ahmeda Al Bahrija, koji kaže da su do 2010. godine Huti imali između 100.000 i 120.000 sledbenika, sačinjenih od oružanih trupa i nenaoružanih pristalica.

UN je takođe saopštio da je skoro 1.500 dece koje su regrutovali jemenski Huti poginulo u borbama 2020. godine, dok su još stotine stradale naredne godine.

Huti kontrolišu velike delove obale Crvenog mora, sa koje pokreću napade na brodove.

Al Omeisi kaže da su im ovi napadi pomogli u njihovim trenutnim mirovnim pregovorima sa Saudijskom Arabijom.

„Pokazavši Saudijcima da zapravo mogu da zatvore Bab Al Mandab - moreuze u Crvenom moru - vrše veći pritisak na Saudijce kad im traže ustupke", kaže on.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]