Društvo

Globalne cene hrane u 2023. pale u odnosu na 2022, izuzetak šećer i ulje

FOTO:Boom93/S.Lisac

FOTO:Boom93/S.Lisac

Globalne cene prehrambenih proizvoda poput žitarica i jestivog ulja pale su prošle godine sa rekordnih nivoa iz 2022. godine, u kojoj su rat Rusije protiv Ukrajine, suše i drugi faktori doprineli širenju gladi širom sveta, saopštila je danas Organizacija UN za hranu i poljoprivredu (FAO) čije je sedište u Rimu.

Indeks cena hrane FAO koji prati mesečne promene međunarodnih cena prehrambenih proizvoda kojima se najčešće trguje, bio je prošle godine 13,7 odsto niži u odnosu na prosek iz 2022. godine, ali su cene šećera i pirinča u to vreme porasle.

Prošlog meseca, indeks je pao za nekih 10 odsto u poređenju sa decembrom 2022. godine.

AP konstatuje da se pad cena prehrambenih proizvoda dešava uprkos teškoj godini za bezbednost hrane širom sveta.

Klimatski efekti kao što su suše, poplave i prirodna pojava El Ninjo koja donosi kišu i poplave, u kombinaciji sa posledicama sukoba kao što je rat u Ukrajini, zabrane trgovanja hranom i slabljenje vrednosti novca, posebno su naštetili zemljama u razvoju.

Iako su cene hrane kao što su žitarica pale u odnosu na vreme bolnih poskupljenja iz 2022. godine, to olakšanje često se nije osećalo u stvarnom svetu trgovaca, uličnih prodavaca i porodica koje pokušavaju da sastave kraj s krajem.

Više od 333 miliona ljudi suočilo se sa akutnim problemom nesigurnosti snabdevanja hranom u 2023. godini, saopštio je Svetski program za hranu, takođe agencija UN.

Posebno su pirinač i šećer bili problematični prošle godine zbog klimatskih efekata u regionima Azije koji te kulture proizvode, a kao rezultat toga cene su porasle, naročito u afričkim zemljama.

Sa izuzetkom pirinča, FAO-ov indeks žitarica prošle godine bio je 15,4 oodsto ispod proseka iz 2022. godine „što ukazuje na dobru snabdevenost globalnih tržišta“, navodi se u saopštenju.

Takvo je stanje uprkos tome što se Rusija povukla iz ratnog sporazuma koji je omogućavao da žito iz Ukrajine slobodno stiže u zemlje Afrike, Bliskog istoka i Azije.

Zemlje koje kupuju pšenicu, našle su snabdevača u drugima, naročito Rusiji, po cenama koje su niže nego što su bile pre početka rata, kažu analitičari.

FAO-ov indeks pirinča porastao je za 21 odsto prošle godine zbog indijskih ograničenja na izvoz nekih sorti pirinča i zabrinutosti zbog uticaja El Ninja na proizvodnju ove kulture.

To je do uvećanih cena za porodice sa niskim primanjima, uključujući delove sveta kao što su Senegal i Kenija.

Slično tome, FAO-ov indeks šećera prošle godine je dostigao najviši nivo od 2011. godine, povećavši se za 26,7 odsto u odnosu na 2022. zbog zabrinutosti usled malih zaliha. To se desilo nakon neobično suvog vremena koje je naškodilo žetvi šećerne trske u Indiji i Tajlandu, drugom odnosno trećem najvećem izvozniku šećera na svetu.

Indeks šećera se poboljšao u poslednjem mesecu 2023. godine, dostigavši devetomesečni minimum zbog snažne ponude iz Brazila, najvećeg izvoznika šećera, i Indije koja je smanjila potrebe za proizvodnjom etanola.

Cene mesa, mlečnih proizvoda i biljnog ulja pale su u odnosu na 2022. godinu, a cena jestivog ulja – glavnog izvoznog artikla Crnomorskog regiona koji je doživeo velike skokove pošto je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, pala je na najniži nivo za tri godine, a razlog je pobljšanje globalnih zaliha, saopštio je FAO.