Izbori na Kosovu: Može li Kurti do novog premijerskog mandata

Na Kosovu se održavaju prvi redovni parlamentarni izbori posle 18 godina.

Više od dva miliona glasača biraju 120 poslanika Skupštine Кosova, od kojih će deset mandata garantovano pripasti srpskoj zajednici, a deset manjinama.

Pravo da odabere neku od 28 lista sa 1.280 kandidata ima i oko sto hiljada ljudi koji žive van Кosova.

Posle niza vanrednih izbora, Samoopredeljenje, stranka premijera Aljbina Кurtija u koaliciji sa manjinskim strankama, uspela je da zadrži vlast četiri godine, jer je na prethodnim izborima osvojila više od 50 odsto glasova i sada se bori za novi mandat.

Tradicionalne partije proistekle iz ratnih sukoba 1990-ih našle su se u opoziciji, ali će i sada Demokratski savez (LDK) i Demokratska partija Кosova (PDK) biti najozbiljniji takmaci.

Za garantovane mandate srpske zajednice takmiči se do sada neprikosnovena Srpska lista, koja ima podršku zvaničnog Beograda, ali ove godine uz pet izazivača, od kojih su mnogi ranije bili upravo njihovi članovi.

• Кo se nadmeće na izborima na Кosovu
• Kosovo: Kako se živi južno od Ibra
• Кoliko je Kurti promenio Кosovo, a koliko je Кosovo promenilo njega

Izborna mesta su otvorena od sedam ujutro do sedam uveče 9. februara.

Izbori se održavaju u trenutku neizvesnosti oko američke politike na Zapadom Balkanu, a Kosovo smatra Vašington najvažnijim saveznikom i partnerom.

Rezultati izbora mogli bi da odrede i budući tok dijaloga Beograda i Prištine, koji se duže od decenije vodi pod okriljem Evropske unije, jer Srbija ne priznaje kosovsku nezavisnost.

Iako je poslednjih dana više puta bio na meti kritika Ričarda Grenela, izaslanika za specijalne misije američkog predsednika Donalda Trampa, Kurti se tokom kampanje predstavljao kao branitelj kosovskog suvereniteta dok je kritiku Zapada predstavljao kao umirivanje Srbije.

https://twitter.com/RichardGrenell/status/1887692571507650638

Međutim, taj stav konfrotacije ga je izolovao na međunarodnom planu i tokom četiri godine na vlasti pogoršali su se njegovi odnosi sa zapadnim saveznicima koji garantuju bezbednost Kosova, uključujuči regionalne partnere poput Albanije, navodi se u analizi tink-tenka Evropski savet za spoljne odnose.

Kurtijevi ključni protivnici su stranke PDK, čiji je osnivač Hašim Tači, nekadašnji portparol Oslobodilačke vojske Кosova, premijer i predsednik Кosova i LDK, koju je osnovao Ibrahim Rugova, politički lider Albanaca sa Кosova krajem 20. veka.

„Njegovi glavni rivali PDK i LDK, koji su bili na vlasti najveći deo vremena u periodu posle sticanja nezavisnosti, predstavljaju tradicionalniji i pragmatičniji prozapadni pristup.

„Te dve partije su za kandidate za premijera stavile kompetentne tehnokrate čistih biografija i obe su usredsređene na obezbeđenje međunarodnog priznanja, ekonomski razvoj i bezbednosne garancije", piše u analizi.

Građani skeptični

Svi očekujemo dobre stvari, ali kad se završe izbori to ne bude tako, kaže penzioner Haki Mjekići.

„Kad gledate kampanju, pomislite 'o kako divne lidere imamo' kad dođu na vlast budu sasvim drugačiji."

Ključni problem je pravosuđe, ali i ekonomija, ocenjuje on na putu do glasačkog mesta.

"Od dve penzije uspemo da preguramo mesec".

Na pitanje očekuju li da nova Vlada poboljša nešto, supruga Isma kaže uz osmeh „skeptični smo".

Komplikovano glasanje

Glasački listić je jedan od većih u regionu.

Osim što se glasač opredeljuje za jednu od 28 lista koje nose brojeve od 111 do 138, može dati i takozvane direktne glasove kandidatima.

Na desnoj polovini listića ispisani su brojevi od 1 do 110 koji predstavljaju redne brojeve poslanika na listama koje su predale stranke.

Glasač može da odabere do deset kandidata u okviru liste za koju je glasao, kojima će dati direktan glas, i tako pomoći da se baš oni nađu u poslaničkim klupama.

Ipak, osim što birači moraju da znaju redne brojeve kandidata koje podržavaju, moraju da vode računa i o tome da je na samo četiri liste popunjeno svih 110 mesta.

Glasači koji nisu na Кosovu mogli su da, dan ranije, glasaju postom ili lično, u ambasadama i konzulatima Кosova.

Po prvi put ove godine, izborna tišina skraćena je samo na vreme dok su birališta otvorena, a ne i dan ranije, kao do sada.

https://twitter.com/bbcnasrpskom/status/1887931080763916423

Sedamnaest godina posle proglašenja nezavisnosti, Kosovo je priznalo oko 100 zemalja. Ipak, tačan broj nije poznat.

Priština navodi brojku od 117 zemalja, a u Beogradu kažu da ih je daleko manje.

Među zemljama Evropske unije koje nisu priznale Kosovo su Španija, Slovačka, Kipar, Grčka i Rumunija, a kada je reč o svetskim silama, to su Rusija, Kina, Brazil i Indija.

Kosovo je od 2008. godine postalo član nekoliko međunarodnih organizacija, kao što su MMF, Svetska banka i FIFA, ali ne i Ujedinjenih nacija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]