Kako je Čarls M. Šulc stvorio Čarlija Brauna i Snupija

Čarls M. Šulc je 50 godina crtao njegov veoma popularni strip Peanuts sve do 14. decembra 1999. godine kada je objavio da zbog lošeg zdravlja mora da se povuče.

BBC-jeva jedinstvena arhiva audio i video snimaka U istoriji (In History) podseća kako je skromni karikaturista izgradio imperiju vrednu milijardu dolara predstavljajući život dečje družine, psa i ptice.

Čarli Braun, vanvremenski junak Čarlsa M. Šulca, možda je popularan kao i bilo koji književni lik, ali crtač je bio skroman u vezi sa uticajem njegovih kratkih poučnih priča.

„Ja samo predstavljam manje svakodnevne probleme u životu", rekao je on u intervjuu za BBC 1977. godine.

„Lav Tolstoj se bavio najvećim problemima sveta, a ja se bavim samo time zašto svi imamo osećaj da se ne sviđamo ljudima".

To nije značilo da je mislio da se bavi nebitnim stvarima.

„Uvek me veoma uvredi kad me neko pita: 'Da li sam ponekad satiričan u vezi sa stanjem u društvu?'

„Pa, ja to radim skoro svaki dan, a oni kažu: 'Pa, da li se bilo kada baviš politikom?'

„Odgovorim: 'Radim stvari koje su važnije od politike, bavim se ljubavlju i mržnjom, nepoverenjem, strahom i nesigurnošću'".

Iako je Čarli Braun možda prikaz večitog gubitnika, univerzalna osećanja koja je Šulc izazvao pomogla su da strip Peanuts postane popularan širom sveta.

• Neodoljiva filozofija stripova o Čarliju Braunu i Snupiju
• Hugo Prat - otac Korta Maltezea koji je složeno činio jednostavnim
• Vidimo se u snovima: Priča o Sendmenu, „strip azbuci“ koja je promenila svet
• Balkan i strip: Čiji je vršnjak Dilan Dog

Rođen 1922. godine, Šulc je sam nacrtao sve serijale stripa Peanuts, od 1950. do smrti u februaru 2000.

Bio je toliko popularan da je u maju 1969, godine američka svemirska agencija NASA dva modula u njenoj misiji Apolo 10 u orbitu oko Meseu nazvala po Čarliju Braunu (komandni i servisni) i Snupiju (mesečev).

Strip je istovremeno objavljivan u više od 2.600 novina širom sveta i bio je nadahnuće za filmove, muziku i razne suvenire.

Pisac Umberto Eko je smatrao da je strip postigao toliki uspeh delimično i zbog njegove višeslojnosti.

„Peanuts jednakim intenzitetom šarmira i intelektualce i decu, kao da je svaki čitalac u njemu pronašao nešto za sebe, a uvek je ista stvar, u kojoj se uživa na dva različita nivoa.

„Zato je Peanuts mala ljudska komedija i za prostodušnog čitaoca i za intelektualca", rekao je Eko.

Prvobitni razlog zašto se Šulc usredredio na decu u stripu bio je isključivo komercijalan.

„Uvek mrzim da to kažem, ali sam crtao malu decu jer se to prodavalo", rekao je za BBC 1990. godine.

„Hteo sam da nacrtam nešto, nisam znao šta bi to trebalo da bude, ali se činilo da kadgod nacrtam decu, takvi stripovi bi se najviše svideli urednicima.

„I tako sam daleke 1950. godine poslao gomilu radova u Njujork, distributeru stripova United Feature Syndicate, a oni su rekli da im se sviđaju, i od tada crtam malu decu".

O njegovim junacima Snupiju i Čarliju Braunu je rekao: „Uvek me je pomalo golicala činjenica da psi očigledno tolerišu postupke dece sa kojom se igraju.

„Skoro da se čini da su psi pametniji od dece".

„Mislim i da mi moji likovi služe da izrazim bilo koju zamisao koja mi padnu na pamete.

„Nikada se ne dešava da mi padne na pamet zamisao koju kasnije ne mogu da iskoristim.

„A svaku ideju koju imam mogu da sprovedem zahvaljuju tome što imam odgovarajuću pozorišnu družinu".

Šulc se prisetio kako je kao dete bio vrlo stidljiv u pogledu crtanju i stvaranju stripova.

Kao tinejdžer je učio crtanje na dopisnom kursu jer je bio previše povučen i ćutljiv da pohađa umetničku školu.

„Nisam mogao da zamislim sebe kako sedim u prostoriji u kojoj bi svi ostali mogli da crtaju bolje od mene", rekao je 1977. godine.

„Ovako sam bio zaštićen jer sam crtao kod kuće, i jednostavno bih slao školi crteže poštom i dobijao komentare.

„Voleo bih da imam bolje obrazovanje, ali mislim da mi je moja prošlost pomogla da budem prilično primeran za ono što radim.

„Da sam znao bolje da pišem, možda bih pokušao da postanem romanopisac, i možda ne bih uspeo.

„Da sam znao da crtam bolje, možda bih pokušao da postanem ilustrator ili umetnik i možda ne bih uspeo, ali izgleda da je celo moje biće zadovoljno što sam crtač stripova".

• Ko su bile sestre Đusani i kako su stvorile Diabolika - najpopularnijeg negativca
• Kako je Sten Li promenio svet
• Kriza troškova života kao inspiracija strip autorki iz Srbije

Nema odustajanja

Peanuts je ostao izuzetno dosledan svojoj ideji uprkos nemilosrdnom rasporedu objavljivanja, a Šulc nije dozvoljavao da ga ometuju očekivanja miliona obožavalaca stripa.

„Morate da sednete pred tablu za crtanje, izolujete se od sveta i jednostavno nacrtate ono za šta se nadate da je smešno.

„Svaranje stripa podrazumeva crtanje komičnih slika, bez obzira da li su to samo blesave stvari ili su smislene političke karikature, ali i dalje znači nacrtati nešto smešno, i to je sve o čemu u tom trenutku treba da razmišljate.

„Pretpostavljam da kada kompozitor dobro komponuje, muzika mu dolazi brže nego što može da je zamisli, a kada imam dobru ideju, jedva uspem da je zapišem.

„Bojim se da će mi pobeći pre nego uspem da je stavim na papir.

„Dok crtam, ponekad mi se ruka doslovno trese od uzbuđenja jer se dobro zabavljam.

„Nažalost, to se ne dešava svakog dana", rekao je.

Uprkos njegovoj skromnosti, Šulc je tvrdio da je oduvek bio uveren da će strip Peanuts biti hit.

„Kada se prijavite da igrate na (teniskom tuniru) Vimbldonu, očekujete da ćete pobediti.

„Očigledno je da mnoge stvari nisam očekivao, kao što je da Snupi ode na Mesec i slično, ali uvek sam se nadao da će strip postati popularan".

Šulc je uglavnom radio pet nedelja unapred.

Obožavaoci stripa su se zaprepastili 14. decembra 1999. godine kada su saznali da će odložiti olovku jer boluje od raka.

Izjavio je da će njegov poslednji strip za denvne novine biti objavljen 3. januar 2000. godine, a poslednje izdanje koje izlazi nedeljom 13. februara.

Umro je dan pre poslednje objave njegovog stripa.

U njemu je Šulc napisao: „Zahvalan sam na godinama vernosti urednika i divnoj podršci i ljubavi koju su mi iskazali obožavaoci stripa.

„Čarli Braun, Snupi, Lajnus, Lusi... kako bih mogao da ih zaboravim...".

Još 1977. godine Šulc je rekao da je uloga crtača stripa uglavnom da ukaže na probleme, a ne da pokušava da ih reši, ali postoji lekcija koju su ljudi mogli da nauče iz njegovog rada.

„Pretpostavljam da je jedno od rešenja samo nastaviti pokušavati, baš kao što to radi Čarli Braun.

„On nikada ne odustaje.

„A ako bi neko trebalo da odustane, onda je to upravo on".

• Intervju petkom: Strip autor Aleksandar Zograf o pričama iz Drugog svetskog rata pronađenim na buvljoj pijaci
• Da li se još uvek smejemo Alanu Fordu
• Snaga domaćih autora u „Stripu sa margine”

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]