Kako samo mesec dana odricanja može da vam „ogadi meso"

Izbacivanje mesa iz ishrane, čak i na kraći period, ima neke iznenađujuće posledice, koje mogu da se nastave dugo posle okončanja samog odricanja.

Naširoko se veruje da uzgoj stoke vrši veliki uticaj na klimu, a istraživanja ukazuju da je prelazak na hranu biljnog porekla jedan od najefikasnijih koraka koje pojedinci mogu da preduzmu da bi smanjili emisije ugljenika od hrane.

Životinjski proizvodi su odgovorni za 57 odsto emisija povezanih sa hranom, u poređenju sa hranom biljnog porekla, koja doprinosi gotovo dva puta manje, iako životinje daju manje od petine ukupne energije hrane na svetu.

Svake godine u januaru, milioni ljudi iz čitavog sveta odlučuju da se na mesec dana odreknu hrane životinjskog porekla.

Drugi bi mogli da se odluče da započnu radnu nedelju svakog ponedeljka jednim bezmesnim danom ili da učestvuju u inicijativi „nema mesa tokom dana" po imenu Vegan pre 6 sati.

Pored ovih inicijativa, ima i mnogo napora tokom čitave godine da se smanji unos mesa.

• Proverili smo najčešće klimatske mitove o hrani
• BBC eksperiment: Vegani i vegetarijanci - čija ishrana manje šteti prirodi
• Kako toplotni talasi utiču na proizvodnju hrane

Koncept „manje ali bolje" podrazumeva da se jede manje mesa, ali da se vodi računa da je ono „etički" proizvedeno.

„Redukcionarizam", u međuvremenu, znači da ljudi prosto smanje unos mesa, mlečnih proizvoda i jaja.

Ljudi mogu da imaju drugačije razloge za smanjenje potrošnje mesa, da li zbog dobrobiti životinja, klime ili iz prehrambenih razloga.

Nevezano za njihovu motivaciju, skorašnja studija je pokazala da ishrane sa malo mesa mogu biti od koristi po širokom dijapazonu ekoloških pitanja, sa veganskom ishranom koja proizvodi manje emisija gasova efekta staklene bašte, manje troši vodi i ima manje posledica po biodiverzitet.

Za one koji menjaju ishranu na kraći vremenski period te posledice mogle bi isprva da budu smanjene samo tokom tog perioda.

Ali postoje naznake da bi moglo da dođe do nekih iznenađujuće trajnih posledica koje bi mogle da potraju i mnogo duže od jednog januara, jednog ponedeljka nedeljno ili kog god vremenskog perioda tokom kog bi neko mogao da izabere da izbegava ili smanji potrošnju proizvoda životinjskog porekla.

Jedna od najpoznatijih kampanja za smanjenje unosa proizvoda životinjskog porekla je Veganuar, koji podstiče ljude da jedu vegansku hranu tokom meseca januara.

Prema njihovoj statistici, kampanji se 2004. godine pridružilo oko 25 miliona ljudi iz čitavog sveta.

Iz kampanje tvrde da efekti mesec dana bez proizvoda životinjskog porekla mogu da se produže i posle januara, za posledicu imajući dugoročne promene u ishrani.

Na osnovu vlastite ankete, Veganuarova kampanja tvrdi da je 81 odsto učesnika tvrdilo da je održalo značajno smanjenje unosa mesa čak i šest meseci nakon učešća u ovoj inicijativi.

Ima mnogo razloga zašto bi ovi efekti mogli da se dugo nastave posle mesec dana.

Rano istraživanje povezalo je učešće u inicijativi sa pojačanim iskustvom „gađenja na meso".

Mala nezavisna studija sprovedena na 40 učesnika koji su normalno jeli meso pokazala je da su oni koji su smanjili unos mesa u januaru bili skloniji tome da im se ogadi meso kad se taj mesec okončao (iako je čak mnogo njih „grešilo").

Od 40 učesnika, 28 je prijavilo pojačanu zgađenost mesom.

„Što su više mesa ljudi uspevali da izbace tokom Veganuara, više se pojačavalo njihovo gađenje na meso tokom tog meseca", kaže autorka studije Elisa Beker.

„Kad prestanete da jedete meso, gađenje se samo pojača, što je zaista zanimljivo.

„Ovo govori da samo jedan mesec apstinencije od mesa menja vaš doživljaj mesa kao takvog", dodaje ova postdoktorska istraživačica sa Univerziteta u Oksfordu, u Velikoj Britaniji.

Beker je pronašla vezu i između pojačanog gađenja na meso i njegovog smanjenog unosa u većoj šestomesečnoj studiji sprovedenoj na britanskom Univerzitetu u Egzeteru.

Rezultati su pokazali da je 74 odsto vegetarijanaca bilo klasifikovano kao „zgađeno mesom".

„Obe studije pokazuju vezu između unosa i gađenja na meso: što ga manje jedete, više će vam se gaditi", kaže Beker.

Studija se nije bavila razlozima zašto su se učesnici odlučivali da se odreknu mesa, tako da je moguće da su oni već imali neke probleme odranije koji su doprineli ranije postojećem osećanju gađenja.

Nalazi Emili Beker bili su, međutim, potvrđeni i prošireni u neobjavljenoj studiji autorki Sofi Hern i Natalije Lorens sprovedenoj na Univerzitetu u Egzteteru.

Rezultati su nedavno predstavljeni na jednoj konferenciji, u kojim je BBC imao uvid.

„Ovo je sasvim nova oblast istraživanja socijalne nauke koja se čini da otkriva prilično zanimljive i važne stvari kad su u pitanju posledice unosa mesa ili konkretnog iskustva smanjenja ili izbacivanja mesa iz vaše ishrane, na primer tako što ste učestvovali u Veganuaru", kaže Kerol Moris, sa Fakulteta socijalnih nauka na britanskom Univerzitetu u Notingemu.

„Ako se upustite u smanjenje mesa ili njegovu eliminaciju na neki vremenski period, čini se da to zaista menja vaš odnos prema ovoj hrani", dodaje Moris koja je proučavala i inicijative za smanjeni unos mesa.

Pogledajte video: Može li meso iz laboratorije da ublaži klimatske promene

Ovo istraživačko polje još uvek je u povoju, ali Moris sugeriše da je fenomen vredan daljeg istraživanja.

„Ovo bi mogli da budu neki preliminarni dokazi koji sugerišu da apstinencija od mesa može da pojača gađenja prema njemu", kaže Džared Pjaca, sa britanskog Univerzitetu u Lankasteru.

„Kad se sve sabere i oduzme, odnos između apstinencije mesa i gađenja verovatno je obična povratna sprega. Izbegavanje mesa bi vremenom moglo da promeni vaš apetit prema mesu", dodaje Pjaca, koji proučava donošenje moralnih odluka u vezi sa društvom, životinjama i hranom.

Istraživanja, objašanja on, „pokazuju da na kratke staze, mesožderi koji pokušaju da apstiniraju na mesec dana vlastitom odlukom dožive veću žudnju za mesom od onih koji se ne suzdržavajuu".

„Zato ne treba očekivati da apstinencija od mesa odmah dovede do gađenja prema njemu, jer za to ipak treba malo vremena", ukazuje.

Koliko smanjenje unosa mesa zapravo ograničava emisije?

Tim koji je predvodio Piter Skarboro, profesor zdravlja u stanovništu na Univerzitetu u Oksfordu, objavio je 2023. studiju o uticajima na životnu sredinu različitih ishrana, među kojima je i veliki broj vegana i vegetarijanaca iz seta podataka od 55.000 ljudi u Velikoj Britaniji.

„Prilično često istraživači samo modeluju šta bi veganska i vegetarijanska ishrana mogla da bude i prave neke sulude pretpostavke, kao što su: 'Oh, da, siguran sam da vegani jedu sve isto što i mesožderi, samo što umesto kobasica jedu brokoli.'"

Bila je to prva analiza koja je proučila uticaj raznih vrsta ishrane na čitav dijapazon ekoloških mera mimo emisija ugljenika, među kojima su upotreba zemljišta, upotreba vode, zagađenje vode i nestanak vrsta.

Istraživanje je zaključilo da veganska ishrana proizvodi najmanje emisija ugljenika.

Samo 25 odsto emisija gasova efekta staklne bašte dolazi od ishrane koja obuhvata više od 110 grama mesa dnevno.

Manje emisije hrane biljnog porekla se održalo čak i kad je bilo uračunato letenje avionom i resursi neophodni za uzgoj useva.

Najintenzivnija veganska ishrana i dalje je imala samo 37 odsto emisija gasova efekta staklene bašte koje su poticale od više od 100 grama mesa dnevno.

Manje porcije i manje mesnih obroka

Za one koji ne primenjuju vegansku ili vegetarijansku ishranu, prosto jedenje manje mesa imalo je pozamašan uticaj na emisije, otkrio je Skarboro.

Na nivou stanovništva, ta smanjenja su značajna.

Kad bi veliki korisnici mesa u Velikoj Britaniji izbacili samo deo iz ishrane, to bi bio poput uklanjanja osam miliona automobila sa puteva, tvrdi Skarboro.

Istraživači u Škotskoj otkrili su 2004. godine da je, širom Ujedinjenog Kraljevstva, promena koja je činila najveću razliku po pitanju ukupne konzumacije mesa bila smanjena veličina porcije mesa.

Sledeća najuticajnija mera bila je manje dana kada se jede meso, manje korisnika mesa (to obuhvata vegane, vegetarijance, fleksitarijance i ljude koji jedu meso umereno), i, konačno, manje obroka koji sadrže meso (na primer, uvođenje vegeterijanskog ručka).

Smanjenje veličine porcija, kažu istraživači, moglo bi da bude najuticajnija akcija za „konzumente orijentisane na meso", za koje je malo verovatno da bi se odrekli mesa u potpunosti na jedan dan nedeljno ili jedan mesec godišnje.

Pored smanjenja porcija, tip pojedenog mesa i proizvoda životinjskog porekla takođe pravi razliku.

Neki tipovi emituju manje ugljenika u odnosu na druge.

Govedina ima najviši ugljenički otisak, a sledi ga jagnjetina, jer oba potiču od preživara koji podriguju snažan metan kad vare hranu.

Meso od manjih, nepreživara kao što su pile, ćurka i patka, ima mnogo manji ugljenički otisak.

Skarboro i njegove kolege nadaju se da će nalazi biti iskorišćeni za uticaj na formiranje javne politike.

On kaže da postoji nedostatak političkog epiteta u Velikoj Britaniji da se uvede politika smanjenja mesa, koju su zemlje kao što je Danska već usvojile.

Beker je saglasna da je malo javne podrške politici smanjenja konzumacije mesa.

Paradoks mesa je činjenica da se većina ljudi protivi zlostavljanju životinja ali i dalje želi da jede meso uzgojeno u fabrikama.

To govori da ljudi imaju običaj da racionalizuju unos mesa i brane ga prilično strastveno, kaže ona.

„Budimo pragmatični u vezi s ovim.

„Prilično je nerealno da se svi prebace na hranu biljnog porekla", kaže Moris.

Dok je ubedljivo najuticajnija promena u ishrani i dalje ona biljnog porekla, Moris pozdravlja i druge inicijative, od „manje ali bolje" do izbacivanja proizvoda životinjskog porekla na neko vreme, ako to pomaže da ljudi smanje vlastiti uticaj na planetu.

Pogledajte video: „Manje mesa za spas planete"

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]