Kojim mineralima je bogata Ukrajina i zašto ih Tramp želi

Pokušaji Donalda Trampa, američkog predsednika, da pristupi retkim mineralima Ukrajine ne gledaju se blagonaklono u Kijevu.

Ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski je odbacio tu ideju, jer im, kako je rekao, u zamenu nisu ponuđene bezbednosne garancije.

Ukrajina ima ogromna nalazišta retkih minerala, ali su mnoga u oblastima pod kontrolom ruskih snaga.

Tramp kaže da ih treba zameniti za kontinuiranu podršku SAD Ukrajini u ratu protiv Rusije.

„Rekao sam (Ukrajini) da želim ekvivalent od, otprilike, 500 milijardi dolara retkih minerala i oni su se u suštini usaglasili", rekao je američki predsednik novinaru Foks njuza Bretu Bajeru 10. februara.

„To nije ozbiljan razgovor i ne mogu da prodam našu državu", odgovorio je Zelenski.

Trampov predlog ukazao je na važnost takvih minerala za SAD, ali čemu služe i šta mogu da donesu Americi?

• Bela kuća: Tramp je vrlo ljut, Zelenski mora da sklopi dogovor o mineralima
• Bitka za litijum: Kina i Amerika se spore oko južnoameričkog bogatstva
• Tramp nazvao Zelenskog 'diktatorom', kaže da su aduti u rukama Rusije

Koji su retki minerali?

„Retki minerali" zbirni su izraz za 17 hemijski sličnih elemenata koji se široko koriste u savremenoj tehnologiji i industriji.

Suštinski su važni između ostalog za proizvodnju pametnih telefona, kompjutera, i medicinske opreme.

Toj grupi pripadaju skandijum, lantan, serijum, praseodumijum, neodijum, promentum, samarijum, europijum, gadolinijum, samarijum, europijum, gadolinijum, terbijum, disprozijum, holmijum, erbijum, tulijum, iterbijum, lutetijum.

Spadaju u retke, jer se ne mogu pronaći u čistoj formi, ali njihovi derivati su rasprostranjeni širom sveta.

Međutim, oni se često nalaze u kombinaciji sa radioaktivnim elementima, poput torijuma i uranijuma.

Njihovo odvajanje zahteva mnogo toksičnih hemikalija, zbog čega je sam proces ponekad težak i skup.

Koje retke minerala ima Ukrajina?

Ukrajina ima 21 od 30 supstanci koje Evropska unija (EU) definiše kao „kritične sirovine", to je oko pet odsto svetskih rezervi.

Mnoga područja sa ovim elementima su na jugu zemlje ispod Azovskog mora, a veliki broj njih je trenutno pod ruskom kontrolom.

Ipak, i dalje ima perpsektivnih projekata u Srednjem Bužu, kao i u Kijevskoj, Viničkoj i Žitomirskoj oblasti.

Stručnjaci kažu da je identifikovano nekoliko stotina perspektivnih geoloških nalazišta, ali samo neki od njih mogu da postanu mineralna ležišta ukoliko se proceni da su ekonomski izvodljivi.

„Obavljene su veoma velike procene", kaže Adam Veb, šef odeljenja za sirovine za baterije u kompaniji Benčmark mineral intelidžens.

„Potrebno je još mnogo posla da bi ta mineralna nalazišta postala ekonomske rezerve", objašnjava.

Što se tiče drugih važnih ukrajinskih mineralnih bogatstava oko 70 odsto njih je u Donjeckoj, Dnjepropetrovskoj i Luganskoj oblasti, prema Forbsu Ukrajina.

Mnogi su na teritoriji koju kontroliše Rusija.

Osim retkih minerala, Ukrajina ima i ono što je poznato kao kritični minerali, kao što je litijum.

Zemlja ima oko 450.000 tona rezervi litijuma, podaci su ukrajinske vlade.

Iako je bilo u planu, rudarenje još nije počelo.

Rusija je zauzela najmanje dva ležišta litijuma: Ševčenkovsko u Donjeckoj oblasti i kompleksno rudno ležište Kruta Balka u Berdjanskom regionu.

Nalazišta rude litijuma u ​​Kirovogradskoj oblasti ostaju pod ukrajinskom kontrolom.

• Hoće li se u Srbiji ipak kopati litijum
• Sve što treba da znate o boru, pratiocu litijuma u dolini Jadra
• Rio Tinto u Srbiji: „Podržala bih isti projekat i u mojoj zemlji“, kaže nemačka državna sekretarka za BBC

Zašto Tramp želi te minerale?

Interes SAD za kontrolu proizvodnje retkih i vrlo verovatno kritičnih minerala je u velikoj meri je posledica konkurencije sa Kinom, koja trenutno dominira globalnim snabdevanjem.

Tokom proteklih nekoliko decenija, Kina je postala lider u rudarstvu i preradi retkih zemljanih minerala.

Njen udeo u globalnoj proizvodnji je između 60 do 70 odsto, dok sa 90 odsto učestvuju u prerađivačkoj industriji.

Zavisnost SAD od Kine po ovom pitanju verovatno brine Trampovu administraciju i u smislu nacionalne bezbednosti i ekonomije.

Ovi materijali su neophodni za visokosofisticirane tehnologije: od električnih automobila do vojne opreme.

'Paradoks'

Navin Sing Kadka, BBC svetski servis, životna sredina

Na prvi pogled izgleda kao paradoks.

Tramp je naredio proširenje proizvodnje fosilnih goriva, odbacujući politiku obnovljivih izvora energije.

Istovremeno želi da obezbedi kritične minerale, ključne za tranziciju čiste energije - gde god može.

Međutim, takvi minerali su i gradivni blokovi za potrošačku elektroniku, vojnu i navigacionu opremu i što je najvažnije centre podataka veštačke inteligencije (VI).

Tramp je najavio veliki napor za proširenje VI infrastrukture u Americi.

Da bi se to ostvarilo potrebna je ogromna zaliha kritičnih minerala - uglavnom bakra, silicijuma, paladijuma i elemenata retkih minerala.

Snabdevanje kritičnim mineralima je već počelo da opada, postajući jedan od glavnih uzroka usporavanja globalnog rasta čiste energije.

Pogledajte BBC video o litijumu

https://www.youtube.com/watch?v=NtGPCivX8-E

Stručnjaci kažu da je kineska dominacija kritičnim mineralima, između ostalog retkim elementima, glavni faktor, uglavnom zbog geopolitike SAD i Kine.

Pošto je decenijama usavršavala tehnologije obrade i stručnost, Kina trenutno kontroliše 100 odsto rafinisanog snabdevanja prirodnog grafita i disprozijuma, 70 odsto kobalta i skoro 60 svih obrađenih litijuma i mangana, prema Međunarodnoj agenciji za obnovljivu energiju.

Peking pretežno proizvodi retke minerale i održava čvrstu kontrolu nad ključnim metalima širom sveta.

U njenom vlasništvu su veliki rudnici u Africi, Aziji i Južnoj Americi.

„Da bi se suprotstavio rastućem uticaju Kine na globalni lanac snabdevanja, suštinski je važno da SAD obezbede sopstvene inovativne načine snabdevanja kritičnim i strateškim mineralima", izjavio je Komitet za oružane snage američkog Predstavničkog doma za vreme Bajdenove administracije.

Čini se da Trampova administracija vidi mesta, poput Ukrajine i Grenlanda, kao oblasti za korišćenje inovativnih metoda u sopstvenom lancu snabdevanja.

• Litijum u centru pažnje: Kina razvija ogromno nalazište u Boliviji
• Šta se krije ispod leda Grenlanda
• Najvažnije pitanje o litijumu i baterijama na koje nemamo odgovor

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]