Primirje u Libanu je predah, a ne rešenje za Bliski istok: Analiza BBC urednika

Za većinu ljudi u Libanu, primirje nije moglo da stigne dovoljno brzo.

Vodeća libanska analitičarka na konferenciji o Bliskom istoku, kojoj prisustvujem u Rimu, rekla mi je da nije mogla da spava kako se približavao najavljeni sat za proglašavanje primirja.

„Bilo je to kao noć pre Božića kad ste bili dete. Nisam mogla da dočekam da se to desi.“

Možete da shvatite zašto je to toliko olakšanje.

U izraelskim udarima poginulo je više od 3.500 građana.

Raseljeni ljudi su spakovali kola pre svitanja da bi se vratili onome što im je ostalo od kuća.

Više od milion ljudi bilo je primorano da beži zbog izraelske vojne akcije.

Hiljade njih su ranjeni, a uništeni su domovi deset hiljada drugih.

Ali u Izraelu, neki smatraju da su propustili priliku da nanesu veću štetu Hezbolahu.

Pogledajte video: Slavlje posle proglašenja primirja u Libanu dok se hiljade vraćaju kućama

Premijer Benjamin Netanjahu susreo se sa šefovima izraelskih severnih opština, koje su se pretvorile u gradove duhova sa oko 60.000 civila evakuisanih dalje na jug.

Izraelska internet stranica Inet njuz izvestila je da to bio besni sastanak koji se pretvorio u nadvikivanje, sa nekim od lokalnih zvaničnika koji su bili nezadovoljni što Izrael popušta pritisak na neprijatelje u Libanu, a ne nudi neposredan plan za vraćanje civila.

U novinskoj kolumni, gradonačelnik Kirjat Šmona, blizu granice, rekao je da ne veruje da će primirje biti poštovano, zahtevajući da Izrael napravi tampon zonu u južnom Libanu.

U anketi koju je naručila izraelska stanica Kanal 12 njuz ispitanici su bili otprilike jednako podeljeni između onih koji podržavaju primirje i onih koji mu se protive.

Pola učesnika u anketi veruje da Hezbolah nije poražen, a 30 odsto misli da će primirje propasti.

Krajem septembra, na sednici Generalne skupštine UN u Njujorku, izgledalo je kao da je sporazum blizu.

Diplomate iz SAD i Velike Britanije bili su ubeđeni da će biti postignuto primirje veoma slično onome koje sad stupa na snagu.

Sve strane u ratu delovale su kao da signaliziraju spremnost da prihvate primirje zasnovano na odredbama Rezolucije Saveta Bezbednosti 1701, usvojene da bi se okončao libanski rat iz 2006. godine: Hezbolah će se povući sa granice da bi bio zamenjen mirotvorcima UN-a i libanskim oružanim snagama.

Kao što su i ušle, izraelske snage će se isto tako postepeno povući.

Ali premijer Netanjahu je izašao na podijum u Ujedinjenim nacijama da bi održao zapaljivi govor u kom je odbio da prihvati bilo kakav predah u izraelskoj ofanzivi.

U njegovom njujorškom hotelu, Netanjahuov zvanični fotograf je ovekovečio trenutak kad je on izdao naređenje za ubistvo vođe Hezbolaha Hasana Nasralaha, zajedno sa većim delom njegove vrhovne komande.

Netanjahuov kabinet je objavio fotografije, u još jednoj proračunatoj uvredi za američku diplomatiju.

Atentat je bio značajna eskalacija i veliki udarac za Hezbolah.

U nedeljama nakon toga, izraelska vojska je nanela ogromnu štetu Hezbolahovoj vojnoj organizaciji.

On je i dalje mogao da ispaljuje rakete preko granice, a njegovi borci su nastavili da se suprotstavljaju izraelskim snagama za invaziju.

Ali Hezbolah više nije predstavljao istu pretnju po Izrael.

• Zašto postoji sporazum o primirju u Libanu, ali ne i u Gazi
• Da li Hezbolah ima više pristalica ili protivnika u Libanu
• Ko vlada Libanom i koliku moć ima Hezbolah
• „Kao da je neko pritisnuo pauzu na život": Kako izgleda nekada živahni Bejrut pod izraelskim napadima

Netanjahu: Vreme je da se „obnove zalihe“

Vojni uspeh bio je jedan od nekoliko faktora koji su se poklopili tako da ubede Benjamina Netanjahua da je ovo dobar trenutak da se zastane.

Izraelski ciljevi u Libanu su skromniji nego u Gazi i ostatku okupiranih Palestinskih teritorija.

On želi da potisne Hezbolah sa severne granice i omogući civilima da se vrate u pogranične gradove.

Ako bude izgledalo kao da Hezbolah planira napad, Izrael ima propratno pismo od Amerikanaca koji se slažu da sme da izvede vojnu akciju.

U snimljenoj izjavi u kojoj najavljuje ovu odluku, Netanjahu je naveo razloge zašto je došlo vreme za primirje.

Izrael je, rekao je on, zatresao tlo u Bejrutu.

Sada je došla prilika da „pružimo našim snagama predah i obnovimo zalihe“, dodao je on.

Izrael je takođe prekinuo vezu Gaze i Libana.

Pošto je pokojni Hasan Nasralah izdao naređenje za napade na sever Izraela, dan nakon što je Hamas započeo rat 7. oktobra prošle godine, on je rekao da će nastaviti sve dok ne bude došlo do primirja u Gazi.

Sada je Netanjahu rekao da će se Hamas u Gazi naći pod još većim pritiskom.

Palestinci se plaše još jedne eskalacije izraelske ofanzive u Gazi.

Postojao je još jedan razlog; da bi se skoncentrisali na ono što Netanjahu naziva „iranskom pretnjom“.

Šteta po Hezbolah znači štetu po Iran.

Hezbolah su Iranci izgradili kako bi stvorili pretnju na izraelskoj granici.

Hezbolah je postao najjači deo iranske osovine otpora, što je ime koje je on dao vlastitoj mreži prve linije odbrane sastavljenoj od saveznika i posrednika.

• Iran raketama na Izrael: Koliki je napad bio i šta bi dalje moglo da se dešava
• Izrael gađao vojne ciljeve u Iranu: Kakav će biti odgovor Teherana

Zašto je Iran želeo primirje?

Baš kao i preživeli lideri Hezbolaha, i njihovi pokrovitelji u Iranu takođe su želeli primirje.

Hezbolahu je potreban predah da bi zelečio rane.

Iran mora da zaustavi geostrateško krvarenje.

Njegova osovina otpora više nema ulogu da odvraća od napada.

Iranski raketni napad na Izrael posle atentata na Nasralaha nije popravio štetu.

Dvojica ljudi, obojica sada ubijeni, osmisli su Hezbolah kako bi odvratio Izrael ne samo od napada na Liban, već i od napada na Iran.

To su bili Kasem Sulejmani, šef Kuds snaga Iranske revolucionarne garde, koji je ubijen u američkom napadu dronom na bagdadskom aerodromu u januaru 2020. godine.

Naređenje je izdao Donald Tramp u poslednjim nedeljama boravka u Beloj kući na kraju njegovog prvog mandata.

Drugi je bio Hasan Nasralah, ubijen u ogromnom izraelskom vazdušnom napadu na južno predgrađe Bejruta.

Strategija odvraćanja Hezbolaha i Irana parirala je izraelskom vlastitom odvraćanju skoro 20 godina posle okončanja rata iz 2006. godine.

Ali među dubokim promenama koje su izazvali napadi od 7. oktobra bila je i izraelska čvrsta rešenost da ne prihvati ograničenja za ratove koje će pokrenuti kao odgovor.

Amerika, njegov najvažniji saveznik, takođe nije uvela skoro nikakva ograničenja na snabdevanje ili upotrebu oružja koje je nastavila da šalje.

Nasralah i Iran nisu uspeli da primete šta se desilo.

Oni nisu razumeli na koji način se Izrael promenio.

Oni su pokušali da Izraelu nametnu rat iznurivanjem i uspevali su u tome skoro godinu dana.

A onda se 17. septembra Izrael iščupao iz njega aktiviravši minijaturne bombe ugrađene u mrežu miniranih pejdžera koje su njihove obaveštajne službe podvalile Hezbolahu.

Hezbolah je bio izbačen iz ravnoteže.

Pre nego što je mogao da reaguje najmoćnijim oružjem koje mu je Iran poslao, Izrael je ubio Nasralaha i većinu njegovih ključnih poručnika, što je bilo praćeno masivnim napadima koji su uništili čitava skladišta naoružanja.

To je, opet, bilo praćeno invazijom na Južni Liban i kompletnim uništenjem libanskih pograničnih sela kao i Hezbolahovih mreža tunela.

Trump, Gaza i budućnost

Primirje u Libanu nije nužno preteča primirju u Gazi.

Gaza je nešto sasvim drugo.

Suština tamošnjeg rata nije samo u obezbeđivanju granice i izraelskim taocima.

Tu se radi i o osveti, o političkom opstanku Benjamina Netanjahua i apsolutnom odbijanju njegove vlade da prihvati težnje Palestinaca za nezavisnošću.

Primirje u Libanu je krhko i namerno tempirano tako da kupi vreme tokom kojeg će funkcionisati.

Kad se okonča 60 dana tokom kojih bi ono navodno trebalo da stupi na snagu, Donald Tramp će se već vratiti u Ovalnu sobu.

Izabrani predsednik Tramp nagovestio je da želi primirje u Libanu, ali njegovi precizni planovi još nisu obelodanjeni.

Bliski istok čeka da vidi na koje sve načine bi on mogao da utiče na region.

Neki optimisti se nadaju da bi mogao da stvori momenat sličan senzacionalnoj poseti predsednika Niksona Kini 1972. godine uspostavljanjem kontakta sa Iranom.

Pesimisti se plaše da bi on mogao da napusti čak i plitko dodvoravanje SAD-a ideji stvaranja nezavisne Palestine kraj Izraela, takozvanom rešenju o dve države.

To bi moglo da utre put aneksiji onih delova okupirane Palestinskih teritorija koje Izrael želi, a u koje spada veći deo Zapadne obale i severne Gaze.

Ono što je svakako sigurno je da Bliski istok nema šanse da izbegne još ratova i nasilnih smrti sve dok se region ne suoči sa vlastitim fundamentalnim političkim pukotinama i popravi ih.

Najveća je sukob između Izraela i Palestinaca.

Benjamin Netanjahu i njegova vlada, zajedno sa većinom Izraelaca, veruju da je moguće dominirati njihovim neprijateljima insistirajući na vojnoj pobedi.

Netanjahu aktivno koristi silu, nesputan od SAD, da bi izmenio ravnotežu moći na Bliskom istoku u korist Izraela.

U sukobu koji je trajao više od veka i Arapi i Jevreji su iznova sanjali o miru postignutom kroz vojnu pobedu.

Svaka generacija je to pokušala i nije u tome uspela.

Katastrofalne posledice napada Hamasa na Izrael 7. oktobra 2023. godine srušile su svaki privid da sukob može da se kontroliše dok Izrael nastavlja da uskraćuje Palestincima pravo na samoopredeljenje.

Primirje u Libanu je samo predah. Ono nije rešenje.

• Međunarodni krivični sud izdao naloge za hapšenje Netanjahua, Galanta i vođe Hamasa
• Zašto Katar ne može da izdejstvuje primirje Izraela i Hamasa
• Sad kad je vođa Hamasa mrtav, šta sprečava primirje u Gazi
• Kakva je uloga Kine i Rusije u ratu Izraela i palestinskog Hamasa

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]