Zašto u svemu često vidimo ono najgore

Mislite li da svet postaje bolji ili gori? Ako je vaš odgovor ovo drugo, niste jedini.

U poslednje dve decenije beleži se porast negativnih osećanja širom sveta, podaci su istraživačkog instituta Galupa (Gallup), čija anketa iz 2022. godine je pokazala da je četvoro od 10 odraslih širom sveta doživelo mnogo brige ili stresa.

To možda i nije iznenađenje, jer su naši problemi često stvarni i ozbiljni.

Zbog ratova koji se trenutno vode, posledica klimatskih promena i rastućih troškova života može da izgleda da je svet na kolenima.

Ali to je samo jedna strana priče, kaže Sol Perlmater.

On je američki astrofizičar i dobitnik Nobelove nagrade za fiziku 2011. godine kao član tima naučnika koji je pružio dokaze da se širenje svemira ubrzava.

„Jednostavno mislim da ljudi ne shvataju da žive u vremenu u kom smo poboljšali toliko aspekata života", kaže on.

• Kako nenormalno postaje normalno i kako to da sprečimo
• Kako da preokrenete anksioznost u vlastitu korist
• Ikigai: Zbog toga Japanci ustaju svakog jutra i raduju se životu

Sigurno smo prešli dug put kao vrsta.

Prosečan očekivani životni vek novorođene bebe je 1900. godine bio 32 godine, pokazuju podaci internet stranice Our World in Data (Naš svet u brojkama) čije sedište je na Univerzitetu u Oksfordu u Engleskoj.

Do 2021. godine, očekivani životni vek se više nego udvostručio i dostigao 71 godinu.

Smrtnost dece je značajno opala, a postigli smo i ogroman napredak u smanjenju siromaštva.

Postoji mnogo statističkih podataka koji pokazuju napredak sveta - od sprečavanja širenja zaraznih bolesti do sve veće pismenosti stanovništva.

Ali Perlmater, koji je osmislio kurs o kritičkom razmišljanju na Univerzitetu Kalifornije u Berkliju u Sjedinjenim Državama (SAD), kaže da ipak preovladava mišljenje da je „sve nekako strašno i opasno".

I verovali ili ne, deo krivice možda snose naši preci.

Negativne kognitivne pristrasnosti

Ne radi se o tome da smo nesvesni dobrih stvari koje se dešavaju u našim životima, već da se ljudi suočavaju sa kognitivnim stanjem poznatim kao negativne kognitivne pristrasnosti.

To znači da loša iskustva imaju trajniji psihološki učinak od pozitivnih.

Da bismo razumeli zašto, potrebno je da se vratimo u vreme kada smo živeli u pećinama.

Za naše veoma daleke pretke, pamćenje negativnih informacija moglo je da bude pitanje života i smrti.

Pogrešan potez je mogao da dovede do opasnog susreta sa grabljivicama, a pogrešna hrana je mogla da ih otruje ili čak ubije.

„Naši preci su živeli u svetu u kom su opasnosti od smrti bile česte", kaže Pol Rozin, profesor psihologije na Državnom univerzitetu Pensilvanije u SAD-u.

„Stvari su sada mnogo bolje, ali to iskonsko je još u nama".

Rozin je 2001. godine sa kolegom profesorom Edvardom Rojzmanom otkrio da postoji „tendencija da učinci negativnog dominiraju (ili čak potpuno nadvladaju) onog što je pozitivno".

„Jedan od razloga zašto su negativni događaji toliko važni je to što su relativno retki u našim životima", kaže on.

On tvrdi da je tehnološki napredak, poput televizije i interneta, pogoršao stvari jer su nam ta dostignuća dala veći pristup informacijama, i dobrim i lošim vestima, a već znamo koje se lakše pamte.

„Većina vesti je negativna", ističe on.

„Niko ne javlja da je 480 aviona danas bezbedno poletelo u Filadelfiji, u američkoj državi Pensilvaniji.

„Ali ako jedan avion ima problema, onda vi za to saznate, jer je to redak događaj.

„Avion koji bezbedno poleti nije vest".

U nekim slučajevima naš mozak zna da odreaguje preterano na moguće pretnje, i Rozin veruje da bi ti primarni nagoni mogli da se izgube kod budućih generacija.

Ali on upozorava i da nedavni događaji, kao što je pandemija korona virusa, mogu dugo da ostanu urezani u pamćenje pojedinih ljudi.

„Znam neke ljude koji posle pandemije i dalje nose maske kada izlaze na večeru", kaže on.

Sol Perlmater kaže da moramo da pokušamo da promenimo ove negativne poglede jer veruje da možemo da rešimo probleme u svetu.

„Situacija nije očajna da ne možemo apsolutno ništa da uradimo", kaže on.

On to naglašava u novoj knjizi čiji je koautor Razmišljanje u trećem milenijumu: Stvaranje smisla u svetu besmislica.

„Očigledno je da smo prva vrsta koja je verovatno sposobna da spreči sledeće masovno izumiranje koje se dešava otprilike svakih 26 miliona godina kada se velika kometa ili asteroid sudare sa Zemljom", piše on.

„Napravili smo teleskope koji mogu da otkriju komete i asteroide koji nam se približavaju mnogo pre nego što stignu, i vežbali smo slanje svemirske letelice da asteroid dovoljno pogura da nas promaši".

Iako mnogi od nas vide ono najgore u svemu, Perlmater veruje da je budućnost svetlija nego što mislimo.

„Ovo je verovatno prvi put u istoriji da mislim da bi bilo pošteno reći da možemo sve da hranimo, odevamo, obezbedimo dom, i obrazujemo", kaže on.

Veruje da je moguće da se za sve obezbedi dovoljno.

„Ako bi razmišljanja ljudi mogla dovoljno da se približe da budu na istoj strani i da rade zajedno, ovo bi mogla da bude neverovatna generacija za život".

Ovaj tekst je napisan u saradnji sa Nobel Prize Outreach, organizacije koja širi znanje o postignućima koja su zavredila Nobelovu nagradu, i BBC-ja.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]