Protesti u Srbiji: Nekad studenti, danas profesori, ponovo na ulici

Tišinu tmurne i prohladne novembarske večeri 1996. godine u domu novosadske porodice prekida glasna zvonjava kućnog telefona.

„Idemo večeras na fakultet, počinje bojkot", govori ženski glas Neveni Varnici, tada studentkinji četvrte godine srpske književnosti.

Trista kilometara južnije, i Miloš Jovanović, tada brucoš, pridružuje se studentskim demonstracijama protiv režima Slobodana Miloševića.

Gotovo tri decenije kasnije, i Varnica i Jovanović ponovo su u protestnom duhu, ali sada sa druge strane katedre.

Oboje podržavaju studente koji blokiraju desetine fakulteta širom Srbije, tražeći, između ostalog, krivičnu odgovornost za pad nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu 1. novembra kada je poginulo 15 ljudi, a još dvoje teško povređeno.

„Neophodan im je podsticaj, da im neko kaže da su promene moguće.

„Sada kada su ustali, treba da smo uz njih", kaže Varnica, danas profesorka na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu, za BBC na srpskom.

Studenti su „iskreni mladi ljudi, bez skrivene agende", ocenjuje Jovanović, docent sociologije iz Niša.

„Njihova najveća snaga je što kažu ono što misle i nemaju materijalne ili bilo kakve druge interese ili nameru da obmanjuju bilo koga."

• Kako se širio bunt na fakultetima u Srbiji i šta kažu studenti
• Svetla i petnaest minuta tišine na velikom studentskom protestu u Beogradu
• „Uvek je bila na ulici zbog nepravde“: Fenomen Ferari zastave na protestima u Beogradu

Pištaljke 1996, pištaljke 2024.

Blizu tri zimska meseca 1996, Varnica i Jovanović su bili među hiljadama studenata na svakodnevnim protestima na ulicama gradova u Srbiji, tražeći od tadašnjih vlasti da prizna poraz na lokalnim izborima.

Proteste su pokrenule opozicione partije okupljene oko koalicije Zajedno, zahtevajući od Miloševića i njegove Socijalističke partije Srbije (SPS) da prihvate njihovu pobedu na lokalnim izborima u velikom broju gradova.

„Bili su to najmasovniji protesti, koje sam ikada video u Nišu, nisi mogao da vidiš početak i kraj kolone", priseća se Jovanović.

Studenti su informacije razmenjivali u razgovorima uživo ili telefonom - i internet i mobilni telefoni nisu bili sveprisutni kao danas.

„Sve to zvuči kao usmena književnost", kaže Varnica.

Svakodnevno bi se okupljali na fakultetima i smenjivali u dežurstvima, učestvujući i u uličnim protestima uz oruđe koje i danas koriste - pištaljke.

Kontrola ulaska u zgradu fakulteta bila je manje rigorozna nego danas.

„Pravili smo tada naš dnevnik, koji je kao i na Radio-televiziji Srbije počinjao u 19:30 sati, ali su naše vesti bile potpuno drugačije od onoga što su oni prikazivali", kaže Varnica.

Studente danas podržavaju brojni profesori, a Univerzitet u Beogradu saopštio je da „staje u odbranu" onih koji su „suočeni sa neprihvatljivim medijskim uvredama, fizičkim napadima i pretnjama."

„Kad smo mi protestovali 1996, javno nas je podržao mali broj profesora, uprava fakulteta je bila na drugoj strani, ali nije bilo posledica", kaže Varnica.

Plišana revolucija

Studenti su u novijoj istoriji Balkana često bili deo političkih previranja - od borbe protiv fašizma, protesta 1968, do demonstracija protiv Miloševićevog režima tokom 1990-ih.

Četiri meseca pošto je Milošević pobedio na predsedničkim izborima u decembru 1990, desetine hiljada ljudi su izašle na ulice Beograda 9. marta 1991. u prvom velikom protestu protiv njegovog režima.

U sukobu policije i demonstranata, dvoje ljudi je izgubilo život, a protest je ugušen izvođenjem tenkova na ulice glavnog grada.

Usledio je četvorodnevni protest studenata, poznat kao Plišana revolucija, koji je doveo do smenjivanja rukovodstva državne televizije i ostavke ministra policije, ali je Milošević ostao na vlasti.

Pogledajte video o protestima 9. marta 1991. na ulicama Beograda

Antiratni protest

Sledeća, 1992. godina, donela je razbuktavanje krvavih ratova u bivšoj Jugoslaviji, a Srbija i Crna Gora, jedine dve republike koje su ostale zajedno, bivaju kažnjene sankcijama Ujedinjenih nacija u pokušaju da se Beograd prisili na prekid podrške vojskama Srba u Bosni i Hrvatskoj koje su ranije proglasile nezavisnost.

Donela je i nove proteste studenata u Srbiji.

„Mi smo bili izolovani na međunarodnom nivou, niko se nama nije bavio, dok su ljudi pokušavali da prežive.

„Vodio se rat u bivšoj Jugoslaviji, hiljade mrtvih - mi smo smatrali da je do tog kraha dovela politika tadašnjeg režima", govori Olga Kavran, jedna od učesnica protesta te godine, za BBC na srpskom.

„Bio je to antiratni protest, pre svega", kaže.

Studenti stupaju u štrajk 15. juna, tražeći raspuštanje parlamenta, vlade i ostavku Miloševića.

„Kada smo tog dana pozvali studente da odu kućama i uzmu sve što im je potrebno jer kreće štrajk, nismo mogli da znamo šta će se desiti, osim da se nadamo da će se vratiti.

„Kada su počeli da se vraćaju u ogromnom broju, bilo je to potpuno fascinantno", priseća se.

Studenti su zauzeli nekoliko fakulteta i zgradu Rektorata u Beogradu, organizujući prostor za učenje, odmor i skladištenje odeće i hrane.

„Svi su se organizovali tako da bude funkcionalno, čisto i da bude prostor za svakoga", priča danas.

Informacije su se prenosile uglavnom usmeno, ljudi su donosili namirnice, ali i novac, koji su studenti koristili za štampanje letaka.

„U jednom trenutku smo otišli do Niša, da pomognemo tamošnjim kolegama da i oni stupe u proteste i organizuju se", kaže ona.

Štrajk je trajao 26 dana.

Iako je imao veliku podršku profesora, javnih ličnosti i građana, završen je bez ispunjenja zahteva.

• Deveti mart 1991. godine - juriš na „Bastilju" i krv na ulicama Beograda
• Dan kada je Srbija bila na ivici građanskog rata
• Dan kada je opozicija pobedila Slobodana Miloševića

Osvajanje ulica, osvajanje interneta

Tromesečni studentski protest 1996-1997. prvi put koristi internet za širenje informacija.

Pored nekoliko dnevnih novina, nedeljnika i lokalnih radio i TV stanica koje nisu bile pod kontrolom Miloševićevog režima, pojavile su se i preteče internet medija, veb stranice čiji je sadržaj često bio i na engleskom jeziku.

Vesti su prevodili studenti Filološkog fakulteta, dok su njihove kolege sa Elektrotehničkog i Mašinskog bile zadužene za tehničku stranu.

„Sadržaja je bilo manje, ali je kvalitet bio mnogo veći nego danas", kaže Jovanović.

Pogledajte video o kontramitingu u Beogradu 1996. godine

Protesti su okončani posle 88 dana, donošenjem specijalnog zakona kojim je priznata pobeda opozicije na lokalnim izborima.

„Drago mi je što sam bio deo toga i što smo uspeli da nešto da uradimo, koliki god da je bio naš doprinos.

„Frustrirajuće je da posle skoro 30 godina imamo ovakvu situaciju", kaže Jovanović.

Studenti i mnogi drugi su „tada bili na istom frontu, borili smo se protiv Miloševića, znalo se ko je dobar, a ko loš policajac", objašnjava.

„Poslednjih godina gledamo ista lica kao i 1990-ih, s tim što danas izgledaju i deluju kao da su se mnogo više zaneli, opijeni vlašću".

Kada su 1996. studenti iz Niša pešice došli do Beograda da bi Miloševiću predali zahteve, tadašnji predsednik Srbije je razgovarao sa njima, podseća.

„Predsednik Vučić ne sme da razgovara sa studentima.

„Kada bi seo da priča sa njima, posle pet minuta bi bio doveden u ćošak", uveren je Jovanović.

Pogledajte video: „Beograd je opet svet", poručili studenti sa protesta u Beogradu 22. decembra 2024.

Miloš Jovanović i Nevena Varnica danas redovno posećuju studente na blokadama.

„Naravno, biću tu, da ih podržim i niko ne sme da ih na bilo koji način maltretira", kaže Jovanović.

Varnica ih bodri i govori da „sve može da se stigne i nadoknadi, čak i ako propuste ispitni rok".

„Mi smo propustili januarski rok, pa se sve stiglo.

„Verujem u njih", kaže.

• BBC na blokadama fakulteta: „Mislim, dakle protestujem"
• Vlast tvrdi da su ispunjeni zahtevi studenata, ali blokade traju
• Ko sve protestuje u Srbiji i zbog čega
• Pad nadstrešnice u Novom Sadu: Šta kažu stručnjaci

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]