Ruski dezerter za BBC otkriva ratne tajne iz nuklearne baze

Na dan početka ruske invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine, Anton kaže da je u baza sa nuklearnim oružjem u kojoj je služio bila podignuta puna borbena gotovost.

„Pre toga smo imali samo vežbe. Ali na dan kad je počeo rat, naoružanje je bilo potpuno na gotovs“, kaže bivši oficir u ruskim nuklearnim snagama.

„Bili smo spremni da lansiramo projektile u more i vazduh i, u teoriji, da izvedemo nuklearni napad.“

Srećem Antona na tajnoj lokaciji izvan Rusije.

Radi njegove vlastite zaštite, BBC neće otkriti tačno gde.

• Masovni napad na Rusiju daje nam za pravo da upotrebimo nuklearno oružje, kaže Putin
• Izgubljene nuklearne bombe koje niko ne može da pronađe
• Ko može da ima nuklearno naoružanje

Promenili smo mu i ime i nećemo mu pokazati lice.

Anton je bio oficir u tajnom, strogo čuvanom pogonu za nuklearno naoružanje u Rusiji.

On nam pokazuje dokumenta koja potvrđuju njegovu jedinicu, čin i bazu.

BBC ne može nezavisno da potvrdi sve događaje koje je opisao, iako se uklapaju u ruska saopštenje iz onoga vremena.

Tri dana pošto su trupe prešle preko ukrajinske granice, Vladimir Putin je najavio da su ruske nuklearne snage za odbijanje dobile naređenje da uđu u „specijalni režim borbene službe“.

Anton kaže da je borbena gotovost bila uvedena još prvog dana rata i tvrdi da je njegova jedinica bila „zatvorena unutar baze“.

„Imali smo samo rusku državnu televiziju“, kaže bivši oficir, „nisam tačno znao šta sve to znači.

„Automatski sam izvršavao sve svoje zadatke. Nismo se borili u ratu, mi smo samo čuvali nuklearno oružje.“

Vanredno stanje je bilo ukinuto, dodaje on, posle dve-tri nedelje.

Antonovo svedočanstvo nudi uvid u strogo poverljivi unutrašnji mehanizam nuklearnih snaga u Rusiji.

Izuzetno je retko da aktivni članovi službe govore za novinare.

„Tamo postoji veoma strog proces selekcije. Svi su profesionalni vojnici, nema regruta“, objašnjava on.

„Vrše se stalne provere i testovi na detektoru lažu za svakoga. Plata je mnogo viša, a trupe se ne šalju u rat. One su tu da odbiju ili da izvrše nuklearni udar.“

Bivši oficir kaže da je život tamo bio strogo kontrolisan.

„Bilo je moje zaduženje da osiguram da vojnici koji služe poda mnom ne unose mobilne telefone u nuklearnu bazu“, objašnjava on.

„To je zatvoreno društvo, nema nepoznatih ljudi. Ako želite da vas posete roditelji, tri meseca unapred morate da podnesete zahtev službi bezbednosti FSB.“

Anton je bio deo bezbednosne jedinice u bazi - snaga za brze reakcije koje su čuvale nuklearno oružje.

„Imali smo stalne vežbe. Vreme naše reakcije bilo je dva minuta“, kaže on, sa tragovima ponosa u glasu.

Rusija ima oko 4.380 operativnih nuklearnih bojevih glava, prema Federaciji američkih naučnika, ali samo 1.700 njih su „raspoređene“ ili spremne za upotrebu.

Sve zemlje članice NATO zajedno poseduju sličan broj.

Vlada zabrinutost i da bi Putin mogao da se odluči da upotrebi „nestrateško“, često nazivano i taktičko, nuklearno naoružanje.

To su manji projektili koji generalno ne prave široko rasprostranjeni radioaktivni otpad.

Njihova upotreba bi ipak dovela do opasne eskalacije rata.

Kremlj čini sve što može da bi testirao živce Zapada.

Samo prošle nedelje Putin je ratifikovao izmene nuklearne doktrine – zvaničnih pravila koja diktiraju kako i kada Rusija sme da lansira nuklearno oružje.

Prema sadašnjoj doktrini, Rusija može da lansira nuklearno oružje ako se nađe pod „masivnim napadom“ konvencionalnim naoružanjem od nenuklearne države, ali „uz učešće ili podršku nuklearne države“.

Ruski zvaničnici kažu da ažurirana doktrina „praktično eliminiše“ mogućnost njihovog poraza na bojištu.

Ali da li je ruski nuklearni arsenal do kraja funkcionalan?

• EU: Putin ne blefira pretnjama o nuklearnom oružju
• Rizik od izbijanja nuklearnog rata raste, ali Rusija neće napasti prva, kaže Putin
• Putin o novom projektilu srednjeg dometa, uz upozorenje Zapadu

Neki zapadni stručnjaci sugerišu da rusko oružje uglavnom datira iz sovjetskog doba i da možda čak ni ne radi.

Bivši oficir nuklearnih snaga odbacio je to mišljenje kao „veoma simplifikovani stav takozvanih eksperata“.

„Možda ima nekih staromodnih tipova oružja u nekim oblastima, ali zemlja poseduje ogroman nuklearni arsenal, ogromnu količinu bojevih glava, među njima i stalnu borbenu patrolu na kopnu, moru i u vazduhu.“

Rusko nuklearno naoružanje potpuno je operativno i spremno za borbu, insistira on.

„Rad na održavanju nuklearnog oružja je neprestano u toku, on ne prestaje ni u jednom trenutku čak ni na minut.“

Ubrzo nakon što je izbio rat, Anton kaže da je dobio nešto što opisuje kao „kriminalno naređenje“ - da drži predavanja vojnicima koristeći vrlo konkretne pisane smernice.

„Oni su rekli da su ukrajinski civili zapravo borci i da moraju da budu uništeni!“, izjavio je on.

„To je za mene granica koja se ne prelazi. To je ratni zločin. Rekao sam da neću širiti takvu propagandu.“

Viši oficiri su kaznili Antona poslavši ga u redovnu jurišnu brigadu u drugom delu zemlje.

Rečeno mu je da će biti poslat u rat.

Te jedinice često se šalju u borbe kao „prvi talas“, a veliki broj ruskih dezertera rekao je za BBC da su „problematični vojnici“ koji se protive ratu bili korišćeni kao „topovsko meso“.

Ruska ambasada u Londonu nije odgovorila na naš zahtev za komentar.

Pogledajte video: Kakvi su nuklearni kapaciteti Rusije

Pre nego što je mogao biti poslat na front, Anton je potpisao izjavu da odbija da učestvuje u ratu i protiv njega je podignuta krivična optužnica.

On nam je pokazao dokumente koji potvrđuju njegovo prebacivanje u jurišne brigade i detalje njegovog krivičnog slučaja.

Potom je odlučio da pobegne iz zemlje pomoću volonterske organizacije za pomoć dezerterima.

„Da sam pobegao iz baze nuklearnih snaga, FSB bi reagovao odlučno i verovatno ne bih uspeo da izađem iz zemlje“, kaže on.

Ali on veruje da je zato što je bio prebačen u običnu jurišnu brigadu sistem najviše bezbednosne provere omanuo.

Anton kaže da je želeo da svet zna da su mnogi ruski vojnici protiv rata.

Volonterska organizacija koja pomaže dezerterima „Idite Lesom“ [„Idite šumom“, iliti „Bežite“] rekla je za BBC da je broj dezertera koji traže pomoć skočio na 350 mesečno.

Rizici za one koji beže takođe rastu.

Najmanje jedan dezerter bio je ubijen nakon što je pobegao u inostranstvo, a bilo je i nekoliko slučajeva da su ljudi silom vraćeni u Rusiji i završili na sudu.

Iako je Anton napustio Rusiju, on kaže da ga snage bezbednosti još traže.

„Preduzimam mere predostrožnosti ovde, ne ostavljam nikakav pisani trag i ne pojavljujem se ni u kakvim zvaničnim sistemima.“

On kaže da je prestao da govori sa prijateljima iz nuklearne baze zato što bi mogao da ih ugrozi.

„Oni stalno moraju da idu na detektor laži, a bilo kakav kontakt sa mnom mogao bi da dovede do njihovog krivičnog gonjenja.“

Ali on ne živi u iluziji u vezi sa rizicima kojima je i sam izložen pomažući drugim vojnicima da pobegnu.

„Svestan sam da što više to radim, veće su šanse da će pokušati da me ubiju.“

• Šta je taktičko nuklearno oružje i da li bi Rusija mogla da ga upotrebi
• Rat u Ukrajini - kakav je rizik od nuklearnog oružja
• 'Šiljak bomba': Kako skriveno nasleđe nuklearnog oružja pomaže u nauci

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]