Slučaj novosadske železničke stanice pod lupom Evropskog javnog tužilaštva

Evropsko javno tužilaštvo (EPPO) potvrdilo je da je pokrenulo istragu o potencijalnim zloupotrebama EU fondova u vezi sa rekonstrukcijom železničke stanice u Novom Sadu.

EPPO je nezavisna kancelarija zadužena za istrage i krivično gonjenje „krivičnih dela uperenih protiv budžeta EU".

Istraga je, kako su saopštili, pokrenuta zbog velikog javnog interesa, ali su u pisanom obaveštenju redakciji BBC-ja na srpskom dodali da ne otkrivaju detalje kako se ne bi uticalo na tok procesa.

„EPPO mora da odluči o vršenju sopstvene nadležnosti kada je počinjena prevara u vezi sa fondovima EU dodeljenim zemljama koje nisu članice EU ili državama članicama koje nisu učesnice", objašnjavaju u dopisu.

Nadstrešnica nedavno rekonstruisane novosadske železničke stanice obrušila se 1. novembra 2023. - tada je poginulo 15 ljudi, a dvoje je teško povređeno.

Pad nadstrešnice pokrenuo je masovne proteste širom zemlje, predvođene studentima koji mesecima blokiraju fakultete i zahtevaju krivičnu odgovornost za novosadsku tragediju.

Na protestima se ukazuje da je korupcija u infrastrukturnim projektima, a posebno u rekonstrukciji novosadske stanice, dovela do tragedije.

• O nadstrešnici i kamenolomu: Može li korupcija da ubija i kako
• Troje optuženo zbog koruptivnih dela u padu nadstrešnice
• Ko je sve uhapšen u borbi protiv korupcije i šta to znači

Radovi na stanici, izgrađenoj 1964. godine, trajali su od jeseni 2021. do leta 2024. godine, i koštali su 65 miliona evra.

Obnova stanice je rađena u okviru velike rekonstrukcije pruge od Beograda do državne granice sa Mađarskom.

Iako su iz vrha vlasti odmah posle tragedije rekli da nadstrešnica nije rekonstruisana, demantovali su ih pojedini stručnjaci.

Predstavljanjem zvanične dokumentacije o projektu potvrđeno je da je bilo radova i na nadstrešnici.

Glavni izvođač radova na stanici bio je kineski konzorcijum China Railway International Company (CRIC), ali je bilo i mnogo podizvođača.

Za sada nije jasno da li je za radove na stanici korišćena i novac iz fondova EU ili za neke druge delove projekta rekonstrukcije pruge od Beograda do granice sa Mađarskom, jednom od 27 članica EU.

U ranijem intervjuu televiziji Hepi, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da je za radove na novosadskoj stanici ukupno potrošeno 65,5 miliona evra.

„Na staničnu zgradu potrošeno je 15 miliona 658 hiljada. Na koloseke i perone 22 miliona 536 hiljada. Na elektronska postrojenja šest miliona 920 hiljada. Na telekomunikacionu opremu 20 miliona 436 hiljada", rekao je Vučić.

Zbog novosadske tragedije, pod istragom tužilaštva je 13 ljudi, među kojima su bivši ministar saobraćaja Goran Vesić i bivša direktorka Infrastrukture železnice Srbije Jelene Tanasković, koji se brane sa slobode.

Četiri meseca od novosadske tragedije podignute su optužnice protiv još troje ljudi za korupciju i propuste u tehničkom nadzoru izvedenih radova na železničkoj stanici.

Istraga o učešću dva člana Komisije za tehnički nadzor radova je obustavljena zbog nedostatka dokaza, izjavio je tada glavni tužilac VJT Nenad Stefanović.

Slučaj paralelno vodi i novosadsko tužilaštvo, ali je 12. februara deo istrage o padu nadstrešnice preneto na Tužilaštvo za organizovani kriminal.

• Anketna komisija: Pet spornih tačaka u rekonstrukciji nadstrešnice u Novom Sadu
• Pad nadstrešnice u Novom Sadu: Šta kažu stručnjaci

Studenti u blokadi su krajem 2024. zatražili su od Zagorke Dolovac, vrhovne javne tužiteljke u Srbiji da objavi kompletnu dokumentaciju o rekonstrukciji železničke stanice.

Tada su ispred zgrade Vrhovnog javnog tužilaštva u centru Beograda, gde je i nekoliko ministarstava, podigli u vazduh stotine pisama sa zahtevom tužiteljki da „počne da radi svoj posao" i ispuni njihove zahteve.

Iz njenog kabineta su saopštili da su tom cilju „posvećeni sa punom profesionalnom pažnjom", kao i da se pomno ispituju i finansijski aspekti poslovanja svih firmi koje su učestvovale u rekonstrukciji nadstrešnice.

Nadležnosti javnog tužilaštva EU

Evropsko javno tužilaštvo (EPPO) vodi Rumunka Laura Kodruca Koveši.

Kancelariji se pridružilo 22 države članice.

Srbija nije članica, kao ni ostali kandidati za članstvo u Evropskoj uniji, ali je 2018. potpisala sporazum o saradnji sa Evropskom kancelarijom za pravosudnu saradnju (EUROJUST).

EPPO u državama članicama vodi istragu, krivično goni i iznosi presude u slučajevima protiv EU finansijskih interesa, u šta spada pranje novca, korupcija, i prevare oko opšteg poreza na potrošnju sa štetom većom od 10 miliona evra, objašnjeno je iz kancelarije evropske javne tužiteljke u ranijem pisanom odgovoru za BBC.

U državama koje ne pripadaju EU, EPPO takođe može biti nadležan u određenim situacijama prevare, a tiču se sredstava Unije, koja se isplaćuju tim zemljama, napisali su iz kabineta Laure Koveši.

Paralelno sa protestima, na društvenim mrežama je kružila vest da evropska javna tužiteljka navodno dolazi u Srbiju kako bi istražila trošenje evropskog novca u Srbiji, ali su iz njene kancelarije te navode demantovali.

U jeku proteste došlo je do sastanka vrhovne javne tužiteljke Zagorke Dolovac i ambasadora EU u Srbiji Emanuela Žiofrea, koji su, kako je tada navedeno, razmatrali mogućnosti uspostavljanja saradnje Višeg javnog tužilaštva i kancelarije EPPO i razmene informacija oko potencijalne korupcije i zloupotrebe EU novca u Srbiji.

• Borba protiv korupcije u doba naprednjaka: Šta je urađeno od 2012. do danas
• Studenti traže od glavne tužiteljke Dolovac da istraži tragediju u Novom Sadu
• Priveden bivši bugarski premijer - istragu vodi EU tužiteljka

Ko je Laura Kodruca Koveši?

Bivša je šefica rumunske Direkcije za borbu protiv korupcije (DNA), na čije čelo je došla 2013. godine posle čega je drastično porastao broj presuda za korupciju u Rumuniji.

Prva je evropska javna tužiteljka, mada se tadašnja rumunska vlada snažno protivila njenom izboru za ovu poziciju.

„Kao tim mi smo posvećeni, odlučni i temeljni, za samo dva meseca, budući da smo pokrenuli naše operacije 1. juna registrovali smo više od 1.200 izveštaja o prevarama koje narušavaju finansijske interese EU", rekla je Laura Koveši u avgustu 2021. za dnevni list Danas o radu kancelarije koju predvodi.

Koveši je kao tužiteljka pokrenula krivični postupak protiv kontroverznog biznismena Sebastijana Gice, koji je posle nelegalnog ulaska dobio politički azil u Srbiji, 2018. godine, pisao je Danas.

Slučaj Gica je jedan od najvećih korupcionaških afera u Rumuniji, usko povezan sa tamošnjim poslovnim krugovima, bezbednosnim službama i političarima.

Optužen je za pronevere od više stotina miliona dolara.

• Korupcija u Srbiji: Najlošija pozicija od 2012. godine, izveštaj Transparentnosti
• Dosije „Pandora papiri": Isplivali papiri o 24 stana u Bugarskoj, Mali i dalje negira da je vlasnik
• Ko je Nenad Nešić, privedeni ministar Bosne i Hercegovine, osumnjičen zbog korupcije

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]