Zahtevi za ostavkama na skupu protiv nasilja u Podgorici

Ostavke Danila Šaranovića, ministra unutrašnjih poslova Crne Gore i Alekse Bečića, potpredsednika Vlade za bezbednost i odbranu, profesionalizacija institucija i rešavanje problema mentalnog zdravlja.

To su neki od zahteva demonstranata koji su se okupili 16. januara u centru Podgorice, na drugom protestu od masovnog ubistva na Cetinju početkom godine.

Prvog januara 2025. godine Aco Martinović je ubio 12 osoba, među kojima dvoje dece, i ranio četvoro, nakon čega je izvršio samoubistvo.

Nekoliko dana kasnije, 9. januara, od povreda je preminula još jedna osoba u Kliničkom centru Crne Gore.

Protest je organizovala neformalna grupa studenata „Kamo sutra?".

Ogradili su se od svih političkih partija i odbili poziv na sastanak sa premijerom Milojkom Spajićem, jer o njihovim zahtevima ne žele da pregovaraju sa političarima, poručio je sa protesta Marko Vukčević, jedna od članova grupe.

„Iako ostavke nijesu najbitnije, jer su stvar moralne odgovornosti, treba da se bavimo problemima u društvu, ogromnom količinom oružja, nasilja na koje se ovo društvo naviklo", rekao je Vukčević u izjavi za Televiziju Crne Gore.

Novi zahtevi se tiču institucionalnog pristupa brige o mentalnom zdravlju jer, kako kaže, treba da se nađe načina da se institucije brinu o ovom stanovništvu.

„I dalje smo patrijahalno društvo i treba da izađemo iz ovih problema.

„Nadamo se da će nam se zahtjevi ispuniti, ukoliko ne, nastavljamo sa protestima. Protiv smo nasilja i protiv svake vrste podjela", naglasio je.

Protest je počeo ispred zgrade Ministarstva unutrašnjih poslova u Podgorici, odakle su demonstranti prošetali do zgrade Vlade Crne Gore, gde je skup završen ponavljanjem zahteva za ostavkama.

• Zločin na Cetinju: Ubio 13 ljudi, među njima i dvoje dece
• Crna Gora: Protesti i odavanje počasti žrtvama masovnog ubistva
• Zločin u Crnoj Gori: „Oslobodite čoveka koji je zaustavio krvavi pir"

Koji su zahtevi protesta?

Prvi protest je održan 5. januara.

Sa njega su zatražene ostavke ministra unutrašnjih poslova i potpredsednik Vlade za bezbednost i odbranu Crne Gore.

Studenti zahtevaju i demilitarilizaciju društva, oduzimanje i uništavanje svog ilegalnog i skrivenog oružja, kao i policijsku proveru dodeljenih dozvola i onih koji ih poseduju.

Treći zahtev je pojačanje policije u zajednici i promena pristupa prema građanima, a četvrti povratak građanskog obrazovanja kao obaveznog predmeta u osnovnim i srednjim školama.

Gradonačelnik Cetinja Nikola Đurašković takođe zahteva ostavke političkog rukovodstva Ministarstva unutrašnjih poslova i drugih bezbednosnih službi.

On traži hitnu sednicu gradske skupštine koja bi zahtevala sprovođenje nezavisne međunarodne istrage i rekonstrukcije događaja kako bi se utvrdila eventualna odgovornost i konkretni propusti u radu policijskih službi.

Veće za nacionalnu bezbednost Crne Gore je posle masovnog ubistva na Cetinju najavilo zakonsko pooštravanje mera za posedovanje oružja.

Međutim, nije saopšteno da će biti pokrenuta istraga o postupanju policije na dan ubistva.

Prema različitim izvorima koji nisu zvanično potvrđeni, u Cetinju, gradu sa oko 16.000 stanovnika, na dan ubistva je bilo raspoređeno desetak policajaca.

Šta se dogodilo na Cetinju?

Aco Martinović je 1. januara više sati proveo u jednoj kafani sa poznanicima, a posle svađe otišao je do kuće i uzeo oružje za koje, prema postojećoj evidenciji, nije imao dozvolu.

U tom lokalu je ubio prve četiri osobe.

Na različitim mestima zločina istražitelji su pronašli 37 čaura, devet projektila i 11 delova projektila.

Većina stradalih su članovi Martinovićeve porodice, kumovi ili prijatelji, rekao je posle ubistava direktor policije Lazar Šćepanović.

Martinović je 2005. uslovno kažnjen za nasilničko ponašanje.

Tokom pretresa njegove kuće u novembru 2022, pronađena je vazdušna puška i drugo oružje i eksploziv.

Prvostepeno je osuđen na tri meseca.

Ovo je drugo masovno ubistvo na Cetinju u poslednje dvije godine.

U avgustu 2022. Vuk Borilović je ubio 10, a ranio šest osoba, nakon čega je ubijen.

Najviše oružja kod građana na Balkanu - u Srbiji i Crnoj Gori

Procenjuje se da građani na Balkanu imaju devet puta više oružja nego vojska i policija, a po količini oružja po glavi stanovnika prednjače Srbije i Crna Gora, pokazala je globalna Anketa o lakom oružju (Small Arms Survey) iz 2018. godine.

Srbija i Crna Gora dele treće mesto u svetu, iza SAD i Jemena, po broju oružja u rukama civila, navode u istraživanju.

Izveštaj Beogradskog centra za bezbednosnu politiku pokazuje da je 90 odsto svog oružja na Balkanu u rukama građana.

Procenjuje se da na svakih 100 stanovnika ima 30 komada oružja, dok u Srbiji i Crnoj Gori na 100 stanovnika dolazi 40 komada lakog naoružanja.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]