Zašto kafa može biti dobra za zdravlje

Kafa je u prošlosti bila povezivana sa povećanim zdravstvenim rizicima.

Međutim, istraživanja sprovedena tokom poslednje decenije otkrivaju da ispijanje kafe zapravo može da bude korisno za zdravlje ljudi.

Ljudi vekovima piju kafu, prirodni izvor kofeina, ali se decenijama šalju različite poruke o njegovom uticaju na zdravlje ljudi.

„Tradicionalno, kafa se smatra lošom”, kaže Mark Ganter, profesor epidemiologije raka na Imperijal koledžu u Londonu i bivši šef odeljenja za ishranu i metabolizam u Međunarodnoj agenciji za istraživanje raka (IARC).

„Istraživanja iz 1980-ih i 90-ih su zaključila da ljudi koji piju kafu imaju veći rizik od kardiovaskularnih bolesti, ali su se od tada studije razvile”.

S obzirom da su se tokom poslednje decenije sprovele sveobuhvatnije populacione studije, naučnici sada imaju podatke o stotinama hiljada ljudi koji piju kafu, kaže Ganter.

A šta istraživanja govore - da li kafa ima zdravstvene koristi ili rizike?

• Kafa: Odakle potiče, zašto je pijemo i šta radi našem telu
• Gledanje u šolju: Turska tradicija popularna kao Tinder
• Postoji li prava zamena za šoljicu ukusne kafe

Kafa je povezana sa povećanim rizikom od raka jer sadrži akrilamid, kancerogenu supstancu koja se nalazi u namirnicima kao što su tost, kolači i čips.

Međutim, IARC je 2016. godine zaključio da kafa nije kancerogena, osim ako se ne pije veoma vruća, iznad 65 stepeni Celzijusa.

U ispitivanju iz 2023. godine, istraživači tvrde da, iako je kafa jedan od glavnih izvora akrilamida u našoj ishrani, još uvek ne postoji jak, ubedljiv dokaz da je povezana sa rizikom od raka.

Moguće zdravstvene koristi kafe

Više istraživanja je otkrilo da kafa zapravo može da ima zaštitni efekat.

Neke studije su pokazale da postoji veza između ispijanja kafe i nižeg rizika od nekih karcinoma.

Ganter je 2017. godine objavio rezultate studije koja je tokom 16 godina proučavala navike ispijanja kafe pola miliona ljudi širom Evrope.

Oni koji su pili više kafe imali su manji rizik od smrti od srčanih bolesti, moždanog udara i raka.

Ovi nalazi se poklapaju sa istraživanjima u drugim delovima sveta, među kojima su Sjedinjene Države, i novijim studijama u Ujedinjenom Kraljevstvu.

Ganter kaže da postoji dovoljan konsenzus u opservacionim studijama da se potvrdi da ljudi koji piju do četiri šoljice kafe dnevno imaju manje bolesti u poređenju sa onima koji je ne piju uopšte.

Postoji još mogućih koristi pijenja kafe.

Prema Ganterovoj studiji, verovatnije je da ljudi koji piju kafu takođe i puše i lošije se hrane od onih koji ne piju kafu.

Ovo ukazuje da ako kafa zaista smanjuje rizik od srčanih bolesti i raka, možda je njen uticaj još snažniji nego što mislimo – ona poništava uticaj nezdravog ponašanja.

To važi i za šoljicu kafe bez i sa kofeinom.

Kafa bez kofeina ima sličan sadržaj antioksidanata kao i normalna kafa, pokazalo je istraživanje.

U njegovom istraživanju Ganter nije pronašao nikakve razlike između zdravlja ljudi koji su pili kafu sa kofeinom i onih koji su pili crnin napitak bez kofeina, što ga je navelo na zaključak da zdravstvene koristi povezane sa kafom nisu posledica kofeina, već nečeg drugog.

Zašto se ne zna kako kafa stvarno utiče na organizam

Međutim, sva ova istraživanja bila su zasnovana na statističkim podacima o stanovništvu koji ne potvrđuju uzrok i posledicu.

Ljudi koji piju kafu mogu jednostavno biti boljeg zdravstvenog stanja od ljudi koji je ne piju, kaže Piter Rodžers, koji proučava uticaje kofeina na ponašanje, raspoloženje, budnost, i pažnju na Univerzitetu u Bristolu, u UK-u.

I to je uprkos njihovim nezdravim životnim navikama, kao što je ustanovljeno Gunterovim istraživanjem.

„Neki ljudi su ukazali da kafa možda ima zaštitni efekat, što je donekle sporno jer je zasnovano na statističkim podacima o stanovništvu”, kaže on.

Ljudi koji redovno piju kafu često imaju povišen krvni pritisak, što bi trebalo da poveća rizik od kardiovaskularnih bolesti.

Međutim, ne postoje dokazi da je viši krvni pritisak zbog ispijanja kafe povezan sa većim rizikom od kardiovaskularnih bolesti, kaže Rodžers.

Klinička ispitivanja koja se bave kafom, a koja bi mogla bolje da utvrde njene koristi i rizike, sprovode se ređe od populacionih studija.

Ali grupa istraživača je sprovela ispitivanje u kojem su pratili uticaj kafe sa kofeinom na nivo šećera u krvi.

Mala studija, koju je sproveo Centar za nutricionizam i metabolizam na Uiverzitetu u Batu u Engleskoj, ispitala je kako nakon isprekidanog noćnog sna, telo reaguje na doručak posle jutarnje kafe.

Otkrili su da su učesnici koji su sladak napitak za doručak pili posle kafe imali povišen šećer u krvi za 50 odsto, u poređenju sa danima kada nisu pili kafu pre „doručka”.

Ipak, da bi se rizik akumulirao, ovakva navika bi morala da se upražnjava tokom dužeg vremena.

Kada se ljudi ispituju u laboratorijskim uslovima postavlja se pitanje koliko su takvi nalazi relevantni za stvarni život, što ukazuje da ni podaci o stanovništvu niti laboratorijska istraživanja ne mogu da daju konačne odgovore o tome kako kafa utiče na naše zdravlje

Da li kafa može da poveća rizik od pobačaja

Saveti u pogledu ispijanja kafe sa kofeinom su posebno zbunjujući za trudnice.

Pregledom studija 2022. godine otkrivena je vezu između pijenja kafe pre i tokom trudnoće i pobačaja.

Ali istraživači kažu da na osnovu pregleda populacionih studija, mogu da postoje druga objašnjenja za vezu koju su pronašli između pijenja kafe i pobačaja.

Na primer, pušenje se povezuje sa unosom kofeina i poznato je da povećava rizik od pobačaja, kažu oni.

Nutricionistkinja Ester Majers pregledala je 380 studija i zaključila da četiri šoljice kafe dnevno za odrasle i tri za trudnice ne bi trebalo da dovedu do štetnih uticaja.

Međutim, britanska Agencija za standarde bezbednosti hrane savetuje trudnicama i dojiljama da ne piju više od jedne do dve šoljice kafe dnevno.

Pregledom prethodnih studija zaključeno je da trudnice uopšte ne bi trebalo da piju kafu da bi smanjile rizik od pobačaja, male porođajne težine i mrtvorođenja.

Emili Oster, ekonomistkinja i autorka knjige Expecting Better, koja istražuje podatke na kojima se zasnivaju saveti za trudnice, takođe je otkrila da su smernice za kafu nedosledne.

„Postoji velika zabrinutost zbog mogućnosti da je unos kofeina povezan sa pobačajem, posebno u prva tri meseca”, kaže ona.

Ali, dodaje da o tome nema mnogo randomizovanih podataka, i da donošenje zaključaka na osnovu podataka koji su utvrđeni posmatranjem nije pouzdano.

„Žene koje piju kafu u trudnoći su obično starije i češće puše.

„Znamo da su starost i pušenje uzročno povezani sa većom stopom pobačaja”, kaže ona.

„Drugo pitanje je to što žene koje imaju mučninu u ranoj trudnoći imaju manje šanse da pobace.

„Te žene takođe izbegavaju kafu jer im smeta, tako da je verovatnoća pobačaja manja kod mnogih žena koje imaju mučninu i ne piju kafu”.

Dve do četiri šoljice kafe dnevno izgleda da nisu povezane sa povećanim rizikom od pobačaja, kaže Oster.

Zavisnost od kofeina

Pored mogućih efekata kafe na zdravlje srca, rak i pobačaj, ona utiče na mozak i nervni sistem.

Kofein je psihoaktivna supstanca, što znači da utiče na kognitivne sposobnosti.

Unutar opšte populacije, neki ljudi mogu da piju kafu sa kofeinom ceo dan, dok drugi postaju uznemireni nakon jedne šoljice.

Studije su otkrile da razlike u genima mogu da utiču na to kako dvoje ljudi različito metabolišu kofein.

Međutim, Majers kaže da „ne razumemo zašto je određeni nivo kofenia sasvim u redu za jednu osobu, a za drugu nije”.

A za one koji redovno piju kafu radi povećanja koncentracije, postoje loše vesti.

„Kako se telo navikava na svakodnevni unos kofeina, dolazi do fizioloških promena koje prilagođavaju telo da živi sa kofeinom i održava normalnu funkciju”, kaže Rodžers.

„Pijenje kafe ne donosi nikakvu korist našoj sposobnosti da radimo učinkovito, jer postajemo tolerantni na taj efekat, ali sve dok je pijete, verovatno se nećete osećati lošije”.

Jedini ljudi koji imaju korist od kofeina su oni koji ga ne piju redovno, kaže on.

Mnogi se šale da su zavisnici od kafe, ali u većini slučajeva, oni samo imaju potrebu za njom, kaže Rodžers.

„Postoji mali rizik od zavisnosti od kofeina, a ako ga ukinete nekome, on se ne oseća sjajno, ali ni ne žudi za njim”, kaže on.

Objašnjava da kafa pokazuje razliku između zavisnosti kod koje postoji moranje da se droga uzme, i potrebe, gde su kognitivne sposobnosti onih koji pije kafu narušene, ali oni ne čine sve što mogu da je dobiju.

Jedina stvar koje ljudi koji piju kafu treba da budu svesni je odvikavanje, kaže on.

„Svako ko popije nekoliko šoljica kafe dnevno ima potrebu za kofeinom.

„Ako im ukinete kafu, bili bi umorni i možda bi imali glavobolju”, kaže Rodžers.

Ovi simptomi zavise od toga koliko je kafe neko pio, ali obično traju između tri dana i nedelje, i u tom periodu kofein je jedina stvar koja će ih ublažiti, dodaje on.

Da li je važna vrsta kafe

Da li je kafa crna mlevena ili instant, izgleda da nema razlike u pogledu zdravstvenih koristi.

Proučavajući ljude širom Evrope, Ganter je otkrio da su različite vrste kafe povezane sa koristima po zdravlje.

„Ljudi su pili kratki espreso u Italiji i Španiji, u severnoj Evropi pili su veće količine kafe i više instant kafe”, kaže Ganter.

„Ispitivali smo uticaje različite vrste kafe i videli dosledne rezultate u svim zemljama, što ukazuje da se ne radi o vrstama kafe, već o unosu same kafe”.

Ipak, istraživači na studiji iz 2018. godine otkrili su da je veza između kafe i životnog veka bila veće kod onih koji su pili mlevenu kafu nego instant kafu ili kafu bez kofeina, iako je utvrđeno da je zdravije piti ih nego uopšte ne konzumirati.

Razlika možda postoji zato što instant kafa sadrži manje bioaktivnih jedinjenja, među kojima su polifenoli, koji su poznati po svojim antiinflamatornim svojstvima, navodi se u studiji.

Populaciona studija iz 2021. godine pokazala je da su sve vrste kafe - kafa bez kofeina, instant i mlevena kafa - povezane sa smanjenim rizikom od hronične bolesti jetre.

Međutim, u drugoj studiji iz 2022. godine istraživači su otkrili da, iako su sve ove tri vrste kafe povezane sa nižim nivoom kardiovaskularnih bolesti i smrti, najveće smanjenje rizika od svih uzroka smrti primećeno je kod pijenja dve do tri šoljice kafe bez kofeina dnevno.

Ganter kaže da najnoviji dostupni dokazi ukazuju da, iako možda ne pomažu da se prebrodi naporan dan na poslu, pijenje do četiri šoljice kafe dnevno može da ima zdravstvene koristi, među kojima je i manji rizik od srčanih bolesti i raka.

„Poznato je da pijenje bilo čega u prevelikim količinama verovatno nije dobro za vas, ali nema čvrstih dokaza da je ispijanje nekoliko šoljica kafe dnevno loše za zdravlje”, kaže on i dodaje: „Naprotiv”.

• Kako se pravi kafa bez kofeina
• Kako je prerađena hrana postala toliko nezdrava
• Dug put Starbaksa do Srbije

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]