Zagađenje: Kako vizualizovati Veliku pacifičku hrpu smeća

Više od hiljadu kilometara od kopna u centralnom Severnom Pacifiku, kapetan broda i okeanograf Čarls Mur nije razumeo otkud se sad tu našlo toliko smeća.

„To ne može da bude trag od mrvica kao kod Ivice i Marice koji treba da me odvede kući", seća se kako je pomislio.

„Ovo mora da je neki širi fenomen."

Nakon dve godine istraživanje i modelovanja, vratio se da to pomnije istraži.

„Tad smo doživeli trenutak otkrovenja", kaže on.

Koristeći sistem mreža da bi uzeo uzorke sa površine okeana, ustanovio je kako okeanom pluta šest puta više plastike nego planktona.

Mur je nabasao na najveću od pet hrpa smeća koje se nalaze širom sveta.

• U okeanima pluta više od 170 biliona komada plastike
• Zagađenje okeana: Zašto ne možemo da vidimo plastiku u morima
• Da li je zabrana plastike zapravo štetna po životnu sredinu

Nastale od uskovitlanih okeanskih struja poznatih kao vrtlozi, one se ponašaju kao kovitlaci smeća, usisavajući plastiku i neprestano se menjajući.

Od njegovog otkrića, Velika pacifička hrpa smeća (GPGP) često se u medijima opisuje kao plutajuća masa plastike, a naziva se i ostrvom smeća.

Međutim, suprotno opšteprihvaćenom verovanju, ne postoji površina na koju može da se stane i ne može se videti iz svemira.

„Nije to bila planina smeća, niti polje smeća, nije to bilo čak ni hrpa smeća", kaže Mur.

Umesto toga, okean je izgledao kao mutna supa, nastala od plastike različite veličine.

To otežava njenu vizuelizaciju.

„Ne postoji fotografija Velike pacifičke hrpe smeća", kaže Mur.

Sateliti, dronovi i Gugl Zemlja imaju problema da načine pregledni snimak izuzetno mobilne hrpe smeća, kaže on.

Narednih 25 godina, naše razumevanje hrpa smeća se produbilo, dok su neki pokušali da ih kvantifikuju i očiste.

Ali mnoge zablude još postoje o ovim zabitim hrpama, do kojih malo ljudi mogu da dopru sami.

Razmere GPGP-a su tolike da se često zamišlja kao kopnena masa.

Studija iz 2018. predvidela je da u oblasti od 1,6 miliona kvadratnih kilometara pluta najmanje 79.000 tona okeanske plastike, što je cifra koja je četiri do 16 puta veća nego što je prethodno javljeno.

To je veličina dvaput veća od Teksasa ili triput veća od Francuske.

Godine 2017, senzacionalistička reklamna kampanja za Svetski dan okeana doprinela je ovoj percepciji, pozvavši Ujedinjene nacije da preimenuju GPGP u Ostrva smeća.

Kampanja je želela da se oblast proglasi 196. zemljom na svetu, sa sve svojom zastavom, pasošem i valutom.

Iako je ovo ukazalo na svetski problem sa plastikom, samo je dodatno pojačalo mitove koji prate GPGP.

Pretraga na Gugl imidžu i dalje netačno prikazuje slike GPGP-a kao čvrstu masu plastike, u nekim slučajevima delujući čak dovoljno čvrsto da se hoda po njoj.

U stvarnosti, brodovi mogu da isplove i uplove, a da moreplovci nisu ni svesni da prolaze kroz hrpu smeća.

Studije ukazuju da - iako su više od 75 odsto ukupne mase smeća pronađenog u GPGP-a otpaci veći od pet centimetara - mikroplastika čini 94 odsto procenjenih 1,8 biliona komada plastike u oblasti.

Rasprostranjene zablude mogu da umanje hitnost rešavanja problema okeanskih hrpa smeća.

„Problem je što većina ljudi nije svesna postojanja ovog problema i stoga se ne osećaju dovoljno motivisano da se angažuju u njegovom rešavanju", kaže Volter Lil, profesor životne sredine i tehnologije na Mančesterskom metropolitenskom univerzitetu u Velikoj Britaniji.

Ako se ovo ne bude rešavalo, još smeća će se nakupiti u okeanskim hrpama.

„I zaista, one rastu dok govorimo o tome", kaže Lil.

Jedna studija iz 2021. godine predviđa da je stopa rasta 2,5 odsto na osnovu aktuelnih trendova, ali autori izveštaja upozoravaju da je to konzervativna procena.

Okeanska plastika generiše mnoštvo rizika po životnu sredinu, od uplitanja morskih životinja kao što su kornjače, do konzumacije ptica i riba jer misle da se radi o hrani.

Problem je toliko široko rasprostranjen da je doveo do nastanka „plastisfere" - pojma koji se koristi za ekosisteme koji su se razvili tako da žive u okruženjima od plastike koju je stvorio čovek.

U skorašnjoj studiji, istraživači su identifikovali 484 beskičmenjaka u oko 100 komada plastike upecanih iz GPGP-a.

Okeanske struje preselile su neke životinjske vrste daleko od njihovih prirodnih staništa kako bi živele u plastici iz hrpe, rizikujući neobične mutacije ili ugrožavanje biološkog života.

Hrpe smeća nastaju u visokim morima - delovima okeana koji se nalaze izvan teritorijalnih voda - tako da vrlo malo vlada preuzima odgovornost za njih.

Međutim, postaje sve teže ignorisati ovaj problem, kaže Lil.

Na skorašnjem putovanju po Južnom Pacifiku, Lil se priseća kako je video da se plastika taloži na obalama ostrvskih zemalja kao što su Fidži, Kukova Ostrva i Vanuatu.

„Ove zemlje ne proizvode plastiku, ali neka plastika iz vrtloga nađe put do obale. To će takođe imati posledice po turizam", dodaje on.

• Najvećem koralnom grebenu na svetu preti ozbiljna opasnost
• Ljudi žele da koriste plastične flaše, kažu iz Koka-kole
• Koje je naučno objašnjenje za ispuštanje radioaktivne otpadne vode iz Fukušime

U odsustvu vladinih reakcija, drugi su zacrtali sebi misiju da očiste hrpe smeća.

Jedan od najslavnijih pokušaja je The Ocean Cleanup, neprofitna organizacija koju je osnovao holandski preduzetnik Bojan Slat.

Kad je on imao 16 godina, srednjoškolski rad o GPGP-u poklopio se sa ličnim buđenjem u vezi sa morskim otpadom.

„Išao sam na ronjenje u Grčku i video više najlonskih kesa nego ribe", kaže Slat.

Naškrabao je crtež na salvetu, koji je postao osnova za njegov visokotehnološki plan čišćenja GPGP-a.

Od tada, The Ocean Cleanup je sakupio milione dolara investicija od davalaca kao što su muzički bend Koldplej i kompanija Koka-kola.

„Rešenje je 50 odsto hardvera i 50 odsto softvera", kaže Slat.

Sistem 03 - najnovija iteracija - koristi kompjutersko modelovanje za mapiranje žarišta plastike visoke gustine i na njih usmerava tehnologiju uklanjanja.

Dugačka barijera nalik mreži u obliku slova „u" „dužine pet školskih autobusa" provlači se kroz hrpe đubreta sa dva broda.

Cilj je da se konstantno pojača aktivnost i očisti 90 odsto plastike iz hrpe do 2040. godine - mada su neki eksperti doveli u pitanje održivost ovog plana, navevši da korišćenje brodova za transport plastike sa okeanskih hrpa smeća do luka može da ima visoku ugljeničku cenu.

„Suludo je pomisliti da bi, kad ovo ne bismo radili, ovaj otpad bio tamo napolju i ubijao morski život. Zamislite samo da radimo obrnuto, koliko bi nezadovoljstva to izazvalo širom sveta", kaže Slat.

Bilo da je tehnologija odgovor ili ne, eksperti se slažu da će smanjenje proizvodnje plastike biti ključni podsticaj za zauzdavanje hrpi smeća.

Jedna „dobra stvar u svemu ovome", kaže Lil, jeste međunarodni sporazum o plastici.

Prema ovom sporazumu, 175 zemalja pristalo je na pravno obavezujući dogovor kako bi sprečili da nova plastika završava u okeanu i stiže do hrpa smeća.

Za kapetana Mura, bilo je krajnje vreme da se postigne dogovor o sasecanju plastike u korenu.

„Proizvodnja plastike samo raste, a to je suprotno od rešenja", kaže on.

„Rešenje će morati da podrazumeva smanjenje količine proizvedene plastike."

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]