Istorija Srbije: Sve srpske zastave – od dvoglavog orla, do petokrake i nazad

Crveno-belo-plava, crveno-plavo-bela, sa ocilima, zvezdicama, dvoglavim orlom ili petokrakom – zastava Srbije je tokom vekova imala razne kombinacije.

Jedna trobojka je, inače, umesto plave imala „čelikasto-ugasito” boju.

Trenutni izgled usvojen je 11. novembra 2010. godine, a postoje državna, koja „za sedminu dužine zastave ka jarbolu” ima mali grb Srbije, i narodna, čisto crveno-plavo-bela trobojka.

„U narodu se veruje da crvena boja na zastavi Srbije predstavlja krv prolivenu za zemlju, plava slobodu i beskraj kome se teži, dok bela predstavlja majčino mleko koje hrani jaku srpsku decu”, navodi se na sajtu Vlade Srbije.

Na današnji dan, pre tačno 30 godina, krv, sloboda i mleko ostali su bez zvezde petokrake, sa kojom su se družili gotovo pola veka.

Zbog toga se podsećamo svih srpskih zastava.

• Kako je nastala himna Bože pravde – kad „satira postane dostojanstvena pesma”
• Od petokrake do svatova: Kako se koristi zastava Srbije
• Šta se slavi 15. septembra i zašto je to Dan srpskog jedinstva, slobode i nacionalne zastave

Nemanjići i plemići

Prvi nagoveštaj o postojanju srpske zastave seže u 11. vek i doba vladavine zetskog kralja Mihaila Vojisavljevića, navodi se u knjizi „Grbovi, zastave i himne u istoriji Srbije”.

Vek kasnije započinje doba dinastije Nemanjić, tokom koje je Srbija postala kraljevina, dobila autokefalnu crkvu i značajno proširila teritorije, a koja počinje da koristi simbol dvoglavog orla.

„Nemanjići su se ugledali na vizantijsku kulturu i iz nje su uzeli krst sa ocilima, kao i dvoglavog orla”, kaže Boris Marković iz Istorijskog muzeja Srbije.

„Dvoglavi orao je bio jedan od simbola vizantijske dinastije Paleolog”, dodaje.

Koja je onda bila zastava Srbije u to vreme? Pa, nijedna.

„U srednjem veku, feudalnom vremenu, nacija ne postoji”, objašnjava Marković.

„Grbovi i zastave tog perioda su pre svega izraz plemstva, imali su ih samo plemići”, dodaje.

Dakle, Srbija tehnički u to vreme nije imala zastavu, već Nemanjići i druge vladarske porodice.

„Nema mnogo dokaza o tome, ali se pretpostavlja da je prva zastava za koju znamo bila iz doba kralja Vladislava i da je bila crveno-plava”, kaže Marković.

Stefan Vladislav bio je sin Stefana Prvovenčanog i unuk Stefana Nemanje, a živeo je u prvoj polovini 13. veka.

Njegova zastava sačuvana je u Dubrovniku i napravljena je od lake svilene tkanine, mada ima podataka i da je od čohe, piše u knjizi „Grbovi, zastave i himne u istoriji Srbije”.

Tamo su navedene i druge zastave srpskih srednjevekovnih vladara.

Stefan Uroš Dečanski je, na primer, žutu zastavu (negde se pominje i zelena) nosio u boju na Velbuždu 1330. godine, a pominju se i beli ili žuti steg sa dvoglavim orlom iz doba cara Dušana.

Stefan Dečanski je vladao krajem 13. i početkom 14. veka, a nasledio ga je njegov sin Stefan Dušan.

Iako su te zastave bile simboli oblasnih gospodara i plemstva, Marković navodi da one kasnije postaju „neka vrsta baze izgradnje nacionalne simbolike”.

• Između krsta i polumeseca – 500 godina od pada Beograda u ruke Osmanlija
• Stefan Nemanja i složena istorija spomenika na Balkanu
• Upoznajte poslednjeg „ubicu zmajeva” u Srbiji

Ustanici i uskoci

Početkom 15. veka, Srbija potpuno pada pod tursku vladavinu, a deo Osmanskog carstva biće narednih nekoliko stotina godina.

Međutim, Evropa se u 19. veku značajno menja, pa tako i Srbija.

„To je doba začetka nacionalizma, tako da postaje važna veza između onoga što se smatra identitetom i šta se zastavom, koja je simboličko oružje, želi postići u javnosti”, kaže Marković.

„Ljudi tog doba žele da prikažu nacionalne simbole države ili pokreta koji želi da postane država”, dodaje.

U februaru 1804. godine počinje Prvi srpski ustanak, predvođen Karađorđem, koji je trajao sve do 1813. godine.

Dve godine kasnije dolazi i do Drugog srpskog ustanka, predvođenog knezom Milošem Obrenovićem, koji je doveo do stvaranja Kneževine Srbije.

Ustanici su, naravno, u borbe išli pod zastavama, najčešće sa simbolom krsta, zbog čega je takva zastava nazvana „barjak krstaš”.

Poznata je, na primer, slika Zbor ustanika u Takovu 1815, Paje Jovanovića, na kojoj se vidi Miloš Obrenović sa belim barjakom na kojem je crveni krst.

„Simbolika tih zastava govori o tome da je identitet balkanskog stanovništva u Osmanskom carstvu, pa i srpskog, u to doba prvenstveno bio hrišćanski i pravoslavni”, kaže Marković.

Druga varijanta zastava iz tog perioda, dodaje, bile su zastave sa likovima svetaca.

„Imamo u muzeju zastavu ustanika na kojoj se nalazi lik Stefana Prvovenčanog, a bilo je i zastava sa Svetim Savom, Stefanom Dečanskim.”

Kneževina i kraljevina Srbija

Posle Drugog srpskog ustanka, Srbija postaje autonomna kneževina u okviru Osmanskog carstva.

Krajem tog perioda počinje i razvoj srpske zastave kakvu danas znamo.

„U to vreme se menja i pojam nacije – do juče smo identitet gradili pre svega na religiji, a sada najčešće na osnovu bliskosti u jezičkom mislu”, navodi Marković.

„Tada se širom Evrope, pa i Srbiji, pojavljuju ideje o formiranju nacionalne države”, dodaje.

A svaka država mora da ima ustav.

Sretenjski ustav Dimitrija Davidovića, prvi takav dokument u srpskoj istoriji, donet je 1835, a u njemu se pominje i izgled prve zastave Srbije.

„Davidović ga je zamislio kao ustav samostalne države, što znači da ona mora da ima državne simbole”, kaže Marković.

Međutim, prva srpska zastava bila je nešto drugačija od današnje.

Umesto plave, u Sretenjskom ustavu se navodi da je treća boja „čelikasto ugasita”, a raspored boja bio je nešto drugačiji nego danas.

U tim bojama postoji dosta simbolike.

„To su boje francuske zastave, koja je revolucionarna – a moderni nacionalizam je nastao posle Francuske revolucije 1789. godine – kao i boje koje se smatraju slovenskim”, smatra Marković.

Na toj zastavi postoji i krst sa ocilima na štitu, oivičen dvema grančicama – maslinovom i hrastovom.

Međutim, Sretenjski ustav veoma kratko traje – zvanično svega 55 dana, u praksi dosta kraće i od toga – a kada je ukinut, ukinuta je i dotadašnja zastava Srbije.

• „Kotrljao se točak i za kralja i za maršala”: Ima li života na železničkoj stanici Topčider
• Koliko (ne) znamo o Vuku Karadžiću
• Petar Drugi Petrović Njegoš – od totalnog uzdizanja do totalnog poricanja

Tri godine kasnije, 1838, donet je Turski ustav, u kojem nije bilo odredbi o zastavi, ali je potom izdejstvovan sultanski ferman, pa Srbija dobija novu i drugačiju zastavu.

„Knez Miloš tada zahteva da tri boje budu u drugačijem rasporedu, sličnijem ruskom, pa zastava postaje crveno-plavo-bela, a menja se i grb”, kaže Marković.

Ta zastava je prva na kojoj je raspored boja kao i danas, ali postoji i jedna razlika – u gornjem levom uglu bile su četiri zvezdice.

„One su simbol sizerenstva sultanu, knez Miloš je na tome insistirao kao na dokazu odanosti, ali i individualnosti Srbije na političkom planu”, navodi Marković.

„Dakle, srpska zastava iz tog doba treba da posvedoči o pripadnosti Srba hrišćanskoj kulturi, ali i da uobliči srpski nacionalni identitet na novi način, drugačije od ostalih hrišćanskih naroda u Osmanskom carstvu”, dodaje.

U to doba korišćena je i crveno-plavo-bela trobojka, bez ikakvih oznaka.

Kraljevina Srbija i kraljevina SHS

Srbija 1882. godine postaje kraljevina, a Milan Obrenović prvi novovekovni kralj.

Tada je takođe promenjena zastava.

„Kneževski grb sa krstom i ocilima zamenjen je grbom sa dvoglavim orlom i zlatnom krunom”, navodi Marković.

Milan Obrenović je vladao do 1889. godine, kada je abdicirao u korist maloletnog sina Aleksandra, koji će na vlasti biti do Majskog prevrata 1903. godine, kada je ubijen.

Srbija je crveno-plavo-belu trobojku koristila sve do 1918, kada se pridružila Kraljevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca, kasnije preimenovanog u Kraljevinu Jugoslaviju.

„Vidovdanskim ustavom iz 1921, potvrđene su boje državne zastave Kraljevine SHS kao plava, bela i crvena, u vodoravnom položaju prema uspravnom koplju”, navodi se na sajtu Arhiva Jugoslavije.

Kako se ističe, pored državne, postojale su „i plemenske zastave”.

Srpska je bila crveno-plavo-bela, hrvatska crveno-belo-plava, a slovenačka belo-plavo-crvena.

• Petar Prvi Karađorđević – mondenska mladost, kraljevska starost
• Od navodnog prodavca pornografije do izdavača udžbenika – ko je bio Geca Kon
• Svetomir Đukić – otac srpskog olimpizma, protivnik „Crne ruke” i(li) „kolaborator”

Od Drugog svetskog rata, preko petokrake do samostalnosti

Po izbijanju Drugog svetskog rata, nacistička Nemačka i fašistička Italija okupirale su Jugoslaviju, a zemlja je rasparčana.

Tokom ratnog perioda, na vlasti u Srbiji bila je kvislinška Vlada nacionalnog spasa Milana Nedića, kada na scenu stupa nova zastava.

Bila je crveno-plavo-bela, sa dvoglavim belim orlom u sredini.

Posle rata i pobede komunističkog partizanskog pokreta, nastupilo je neko novo, crvenije doba, tako da je nova Jugoslavija na zastavi imala petokraku.

• Ivan Đaja – „renesansni čovek” i akademik koji je glasao da Tito ne bude počasni član SANU
• Milka Planinc – čelična dama jugoslovenske politike i žena za krizna vremena
• I Beograd je nekada imao koridu, kada je poklič „ole, ole“ zamenio tajac

Svaka od šest republika Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije (SFRJ, plavo-belo-crvena) imala je sopstvenu zastavu, pa tako i Srbija (crveno-plavo-belu) – sa petokrakom.

To je trajalo sve do 1991. godine, kada je petokraka uklonjena.

Dvoglavi orao na trobojku je vraćen 2004. godine, a dve godine kasnije Srbija stiče samostalnost.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]