BBC News

Vagner u Africi: Kako je Rusija rebrendirala plaćeničku grupu

Rusija je plaćeničku grupu stavila pod okrilje vlastitih obaveštajnih službi, koristeći je da destabilizuje Afriku.

A private Russian security guard in the CAR - December 2020
AFP

Rusija nudi vlastima Africi „paket za opstanak režima", u zamenu za pristup strateškim prirodnim bogatstvima, otkriva novi izveštaj, koji se zasniva na internim dokumentima ruske vlade, u koje je BBC imao uvid.

U njima se detaljno objašnjava kako Rusija aktivno lobira za promenu rudarskih zakona u Zapadnoj Africi, u nastojanju da zapadne kompanije zadrži podalje od područja od strateške važnosti.

Ruske vlasti na taj način preuzimaju poslove od plaćeničke grupe Vagner, koja se raspala posle neuspelog puča u Rusiji juna 2023. godine.

Operacije vredne više milijardi dolara sada se uglavnom vode kao ruske „ekspedicione korpuse", koje vodi čovek optužen za pokušaj ubistva Sergeja Skripalja nervnim agensom novičok na ulicama Velike Britanije.

Rusija uporno negira bilo kakvu umešanost u pokušaj trovanja.

„Rusija sada izlazi iz senke u smislu vođenja politike prema Africi", kaže Džek Vejtling, specijalista za kopneno ratovanje na Kraljevskom institutu za ujedinjene službe i jedan od autora pomenutog izveštaja.

U junu 2023. godine, Jevgenij Prigožin je bio verovatno najstrašniji i najpoznatiji plaćenik na svetu.

Njegova grupa Vagner držala je kontrolu nad kompanijama i projektima vrednim milijarde dolara, dok su njegovi borci bili ključni za rusku invaziju na Ukrajinu.

A onda je odlučio da pođe u marš na Moskvu, prividno tražeći smenu ministra odbrane i šefa generalštaba, ali u stvarnosti zapretivši predsedniku Vladimiru Putinu onako kako to nije učinio niko pre njega.

U roku od nekoliko nedelja poginuo je u krajnje sumnjivoj avionskoj nesreći, zajedno sa većim delom Vagnerovog vođstva.

Usledile su spekulacije o tome šta će se desiti sa grupom Vagner.

A sada imamo odgovor na to.

Prema doktoru Vejtlingu, „u Kremlju je održan sastanak relativno brzo posle Prigožinove pobune, na kojem je odlučeno da Vagnerove afričke operacije potpadnu direktno pod kontrolu ruske vojne obaveštajne službe GRU."

Kontrola je trebalo da bude predata generalu Andreju Averjanovu, šefu Jedinice 29155, tajne operacije specijalizovane za ciljana ubistva i destabilizaciju stranih vlada.

Ali čini se da novi posao generala Averjanova nije destabilizacija vlada, već obezbeđivanje njihove budućnosti, dok god plate odricanjem prava na minerale.

Početkom septembra, u društvu zamenika ministra odbrane Junusa-Bek Jevkurova, general Averjanov je započeo turneju po bivšim Vagnerovim operacijama u Africi.

Započeli su je u Libiji, gde su se sastali sa gospodarom rata generalom Kalifom Haftarom.

Njihova sledeća stanica bila je Burkina Faso, gde ih je dočekao 35-godišnji vođa puča Ibrahim Traore.

Potom su sleteli u Centralnoafričku Republiku, verovatno najrazređeniju Vagnerovu operaciju na kontinentu, pre nego što su se uputili u Mali, da bi se sastali sa liderima tamošnje hunte.

Demonstrators carry banners in Bangui, on March 22, 2023 during a march in support of Russia and China's presence in the Central African Republic.
AFP
„Rusija je Vagner, volimo Rusiju i volimo Vagner", piše na baneru čiji je prizor zabeležen u u Centralnoafričkoj Republici

Na narednim putovanjima sastali su se i sa generalom Salufom Modijem, jednim od vojnika koji su prošle godine preuzeli vlast u Nigeru.

Transkripti sa različitih sastanaka pokazuju da su njih dvojica uveravala Vagnerove partnere na kontinentu da Prigožinova smrt ne znači kraj njihovih poslovnih dogovora.

Izveštaji o sastanku sa kapetanom Traoreom u Burkini Faso potvrdili su da će se saradnja nastaviti u „vojnom domenu, sa sve obukom domaćih kadeta i oficira na svim nivoima, kao i pilota u Rusiji."

Ukratko, Prigožinova smrt nije značila kraj odnosa hunte sa Rusijom.

Na neki način, ona se samo još više produbila.

Sve te zapadnoafričke države sa bliskim odnosima sa Vagnerom - Mali, Niger i Burkina Faso - imale su poslednjih godina iskusne vojne državne udare.

U međuvremenu su najavile povlačenje iz regionalnog bloka Ekovas i stvaranje vlastitog „Saveza država Sahela".


Pogledajte video: Zašto raste uticaj Vagnera u Centralnoafričkoj Republici


Možda najupleteniji sa plaćenicima bio je Mali, gde je tekuća islamistička pobuna, u kombinaciji sa nizom pučeva, praktično ostavila državu u ruševinama.

Pre toga, bezbednosna pomoć stizala je u vidu misije UN-a zvane Minusma, zajedno sa dugogodišnjom antipobunjeničkom operacijom francuske vojske.

Ali nije cvetala ljubav prema Francuskoj, bivšoj kolonijalnoj vlasti, i zato kad je grupa Vagner ponudila da zameni njenu bezbednosnu operaciju ruskom podrškom, ta ponuda je bila prihvaćena.

„Francuzi su bili tolerisani umesto dobrodošli", kaže Edvige Sorgo-Depanj, analitičarka afričke politike koja radi za Amber advajzers.

„Francuski mandat za pomoć pri terorističkoj krizi u Sahelu oduvek se smatrala vremenski ograničenom.

„I zato, činjenica da su Francuzi ostali toliko dugo - više od 10 godina - a da nisu našli način da okončaju krizu, nije pomogla."

Afrika, Sahel region
BBC

Pored pragmatizma, tu se radilo i o nostalgiji.

„U ovom zemljama Rusija nije novi saveznik. Rusija je tu već bila prisutna 1970-ih i 1980-ih."

„Živi san o povratku u bolja vremena, koja se često vezuju za odnos sa Rusijom."

Ali za vojne hunte koje upravljaju ovim zemljama, rusko vojno prisustvo imalo je konkretnih prednosti.

„Isprva su ove hunte bile prelazne vođe. Trebalo je da organizuju izbore i dovedu do povratka demokratskih institucija."

„Ali kada su dovedene ruske paravojne snage da štite vojnu hunte, to im je omogućilo da ostane na vlasti koliko god žele."

Hunta je naredila francuskim snagama da napuste zemlju i Mali sada uglavnom zavisi od Vagnera kad je u pitanju njegova unutrašnja bezbednost, što je promena koja ima neposredni uticaj na život običnih stanovnika Malija.

„Rusi su obezbedili jurišne trupe, sa helikopterima sa naprednim sposobnostima i mnogo vatrene moći", kaže doktor Vejtling.

„Oni koriste prilično tradicionalne sovjetske anti-partizanske metode. Vidite borce koji su pogubljeni, kao i civile koji su uzeti na nišan samo zato što su pomagali borcima ili bili povezani sa njima."

Brojne su tvrdnje da su Vagnerove snage kršile ljudska prava na afričkom kontinentu, kao i u Ukrajini i Siriji, gde je Prigožinova organizacija prethodno imala zapaženo prisustvo.

Jedan od najbolje dokumentovanih incidenata odigrao se u centralnom gradu Moura u Maliju gde je, prema izveštaju UN-a, najmanje 500 ljudi pogubljeno na licu mesta od trupa iz Malija i „naoružanih belaca", za koje očevici tvrde da su govorili „nepoznatim jezikom".

Iako nezavisna potvrda nije bila moguća, Hjuman rajts voč je identifikovao nepoznate bele napadače kao ruske plaćenike.

U zamenu za pozamašnu, mada brutalnu, pomoć iz domena bezbednosti, Vagner je zahtevao nešto zauzvrat.

Mali je, kao i mnoge druge afričke zemlje, bogat mineralnim bogatstvima - od drveta i zlata do uranijuma i litijuma.

Neki su naprosto vredni, dok drugi imaju i stratešku važnost.

Gold miners empty containers of earth removed from a mining shaft in Koflatie, Mali, on October 28, 2014, a mine located a few miles from the border with its southwestern neighbour Guinea.
AFP
Mnogi Malijci žive od rudarenja zlata

Prema doktoru Vejtlingu, Vagner je operisao prema dobro poznatoj tradiciji.

„Postoji standardni ruski model delovanja, a to je da pokrivate operativne troškove paralelnom poslovnom aktivnošću.

„U Africi, to se dešava prevashodno preko rudarskih koncesija."


Pogledajte video: Ovo je kraljevstvo ruskog snajperiste" - tajanstveni plaćenici u Libiji


Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk