Srčanost amaterizma - osvrt na Vitine pozorišne dane

Festival je otvorila predstava "Poltron", Amaterskog pozorišta "Prnjavor", po tekstu Siniše Pavića, a u režiji Dragutina Markovića. Solidnom izvedbom dobili smo Pavićeve likove upletene u birokratiju sa zapletima najčešće baziranim na nesporazumima i kružnim, već viđenim, ali ipak smešnim replikama koje vode ka kulminaciji bez naročito jasnog raspleta. Interakcija sa publikom bila je na zadovoljavajućem nivou, a sam naziv predstave ostaje kao najjači pečat. Birokratija i poltronstvo i dalje su neizostavni deo našeg društva i mentaliteta.

Korak dalje u oslikavanju skice našeg društva otišli smo sa drugom predstavom "Omča" Gradskog pozorišta iz Jagodine. Jakog naziva, koji kao lajtmotiv lebdi nad scenom, ali i gledaocima, rađenoj po tekstu Peđe Trajkovića, a u režiji Velimira Mitrovića. Isprva sjajnim jezičkim intervencijama koje se graniče sa apsurdom i zanimljivom glumom uplovili smo u kafanu "Kišno jutro" i počeli da razaznajemo Trajkovićev književni svet. Koliko nekada inovativnost može da bude pogubna i da oduzme od prvobitnog utiska dokaz je drugi deo ove predstave. Forma rijaliti programa u kojoj čovek koji želi sebi da oduzme život postaje udarna vest i narod koji ga u tome bodri opet dolaze u kontakt sa formom apsurda, ali
sada bez umetničkog oblikovanja. Prenaglašenost, isticanje loših vrednosti i nedostatak empatije jesu odlike našeg društva, samo se postavlja pitanje da li pozorišna umetnost koja treba da poduči i zabavi sme da postane izvor površnog smehotresa? Omča je nameštena i dalje lebdi.

Na sredini nedelje dočekala nas je predstava prijateljskog pozorišta iz Smederevske Palanke naziva "Zoološka priča". Rađena po tekstu Edvarda Olbija, a režiju potpisuje Pavle Jozić. Specifičnost ove predstave, koja se po mišljenju žirija našla nominovanom u većini kategorija, upravo je u načinu izvođenja. Publika je sve vreme na sceni, a scena je zapravo unutrašnjost autobusa, čime se stvara kamerna atmosfera i, možemo reći, svi postaju saučesnici događaja i ispovesti junaka. Potez koji daje svežinu komadu. Gluma je veoma dobra i dočarava sav apsurd kome ovo delo i pripada, donoseći sa sobom i audio dimenziju - konstantan zvuk rada autobusa, pri čemu ljudske sudbine postaju još upečatljivije. Palanačko pozorište ostalo je verno svom teatru apsurda i otišlo korak dalje noseći sa sobom priču o životinjskom u svetu, ali i u nama samima, koje postepeno tinja dok se načisto ne rasplamsa. Sivilo, metaforične replike, podsvest, inovativnost glavne su odrednice izvedbe. Ovo je zasigurno predstava koja zaslužuje da je pogledate više od jednog puta kako biste sve nivoe višeslojne semantike učitali.

Šta se dešava "Iza božijih leđa" kada se ceo svet sruši na nejaka leđa junaka dela daje nam odgovor istoimena predstava pozorišta pozorišta "Branislav Nušić" iz Malog Crnića. Metaforičnom scenografijom koja podseća na vrata zatvorske ćelije, a jednim delom je i u funkciji ograde i odvojenosti likova, uspelo i inovativno je doneta melodramska nota koja se može naći i inače u Nušićevim delima, po čijem komadu je ova predstava i rađena.Režiju potpisuje Dejan Cicmilović i ono što je naročito pohvalno su nagrade koje je ova predstava osvojila. U čak tri kategorije dobila je plaketu i to za - najbolju predstavu, scenografiju i glumca. Likovi su dobro uigrani, jake replike se smenjuju, zvuk trube koji iskrsava uvek kada je psihička borba na pomolu, veoma dobro su ukomponovani sa igrom svetlosti i čini ovu
predstavu uspelom. Borba u junacima je unutrašnja, individualna, a možemo reći i svakodnevna. Zato nam se ova predstava i činila bliskom. Osetili svo svako razočaranje, svaki tren uzaludnog nadanja junaka.

Peto veče rezervisano za pozorište "Stevan Sremac" iz Crvenke i njihove "Laže i paralaže" usled neočekivanih okolnosti moralo je biti otkazano. Svakako, prvom sledećim prilikom čekamo Crvenku jer su im Planjani ostali verna publika. Kraj takmičarskog dela festivala pripao je pozorištu "Kastelum" iz Kostolca, sa predstavom "Bila je to ševa", po tekstu Efraima Kišona, a u režiji Fuada Tabučića. Ukratko, šta bi se desilo da se Romeo i Julija nisu ubili. Odgovora je bezbroj, ovde je pokušaj da se da jedan od mogućih. Zaodenuti u moderno doba, modernim rečnikom i žargonom postaju blede sene Šekspirovih junaka jer ih nagriza teskoba svakodnevnice. Dok se, gle čuda, sam Šekspir ne pojavi na sceni i uspe da ipak kraj bude onakav kakav on priželjkuje - tragičan, a Romeo i Julija u zagrljaju smrti. Predstava koja će vas u nekim delovima nasmejati, u nekima razbiti pozorišnu iluziju, a najvećim delom ostaviti zapitane da li je dobro i poželjno eksperimentisanje, što u literaturi, što u pozorištu sa već utvrđenim, postojećim kanonima. Odgovor je individualan.

Predstava u čast nagrađenih je nakon buke u takmičarskom delu, zamenila glasna tišina glavne glumice Ljiljane Čekić u blistavoj monodrami "K o kamen", S. P. K. D "Prosveta". Predstava je rađena po tekstu Dragane Mandrape i vraća nas u vremenski period Drugog svetskog rata u Bosni i u drugi vremenski plan, ratove devedesetih na istoj teritoriji. Priča je data iz iskustva žene, majke, supruge, sestre, rođake. Ona u predstavi ne govori samo u svoje ime, već u ime svih onih koje je vihor rata osakatio, podelio, uništio i tu počiva najveća vrednost predstave. Držati sve vreme pažnju u toku monodrame, preneti bes, tugu na publiku, učiniti da se saosećamo sa junakinjom vrednosti su uspešnog pozorišnog komada, koji jakom i upečatljivom temom nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Proglašenje pobednika festivala zapečaćeno je odlukom žirija koji je, kako smo pomenuli, pozorište iz Malog Crnića ovenčao nagradama za najbolju scenografiju - Dejanu Cicmiloviću , predstavu i mušku ulogu - Valentinu Oljači za ulogu Jove, dok je nagrada za najbolju žensku ulogu pripala pozorištu iz Prnjavor i glumici Nataliji Krsmanović za ulogu Ruskinje. Prvi put od ove godine dodeljuje se nagrada za najbolju scenografiju i nosi ime Ljube Pešića, dugogodišnjeg radnika "Masuke".

"Pozorišni amaterizam oduvek je popunjavao praznine koje se pojavljuju u sferi profesionalnog pozorišnog strujanja, a naročito u mestima van centra, takozvanoj provinciji. Definitivno, gradovi i varoši koje imaju amaterska pozorišta postaju "mali" centri kulture i umetnosti", ovim rečima žiri je otpočeo proglašenje pobednika i kraj još jednog festivala posvećen srčanim, amaterskim glumcima. Kraj pre kojeg smo slavili još jednom, četvrti put ljubav prema kulturi, pozorištu, glumi u čast jednog od najvećih - Vite Stefanovića.

Piše Ljubica Georgijev, dopisnica Boom93 iz Velike Plane