Centar za porodični smeštaj i usvojenje u Miloševcu – kolevka hraniteljstva

"Miloševac je registrovan kao regionalni centar za Podunavski okrug i najviše hranitelja upravo je iz Miloševca. Kroz celokupni rad Centra prošlo je približno 6 500 dece koja su bila na porodičnom smeštaju", rekla je Lukić Momirović.  

Preko uspostavljene mreže sa Centrima za socijalni rad, posao Centra u Miloševcu je da nađe odgovarajuću porodicu.

"Kada dođemo do saznanja o istoriji primarne  porodice deteta, naš zadatak je da kontaktiramo potencijalnu porodicu, za koju smatramo da bi odgovarala, i saznamo da li je spremna za novog člana. Ukoliko jeste, uglavnom se upućuje u Centar za socijalni rad odakle je dete, organizuju se kontakti deteta i porodice i prvu procenu vrše radnici tog Centra za socijalni rad. Nakon pozitivne potvrde i ako odgovraju jedni drugima, realizuje se smeštaj. Adaptivni period traje šest meseci, tim CPSU-a koji čine socijalni radnik, pedagog i psiholog, svako u svojoj oblasti, vrši odgovarajuća ispitivanja. Ono što olakšava sam proces praćenja adaptacije deteta jeste činjenica da je Miloševac mala sredina, te su samim tim na svakodnevnim nivou u kontaktu sa hraniteljem i detetom", istakla je v. d. direktorka.   

Međutim, kako se postaje hranitelj? 

"Kada se neko odluči na taj korak prijavljuje se Centru za socijalni rad. Prvi korak je prikupljanje neophodne dokumentacije i nakon obaveštavanja CPSU-a, izlazi se na teren da bi se videli kuća, uslovi kojima se raspolaže, sagledali odnosi u porodici i način na koji porodica funkcioniše. Nakon intervjua, ukoliko su uslovi ispunjeni, prelazi se na obuku koju drži stručni tim Centra", navodi Lukić Momirović.

Kako je objasnila, kroz obuku se prolaze potencijalne situacije u kojima bi se mogao naći hranitelj, izazovi koji ga čekaju, sa naglaskom ne to kako najbolje da postupi u tim situacijama. Stručni tim nakon svega toga donosi konačnu odluku.  

"Hranitelji u toku godine imaju 10 sati dodatne obuke, a na svake dve godine neophodno je da obnove licencu. Njihova uspešnost se svakako sadržajno prati. Nisu česti slučajevi oduzimanja licence, ali dešavalo se i da potencijalni hranitelj  odlično prođe obuku, ali da se u praksi i ne snađe kako bi trebalo, dok su neki i sami odustajali", kaže v.d. direktorka.

Ono što je  dobra vest  je da su takvi slučajevi izuzetak, što svedoči o posvećenosti hranitelja da na najbolji način odgovore izazovima koji su pred njima. 

O primerima dobre prakse Lukićeva nam je rekla da ih ima zaista mnogo, ali da je za Centar najvažniji upravo kvalitet rada sa decom, a ne kvantitet. To je ono što je zajednički cilj svima koji su deo hraniteljskog procesa. Prva sugestija hraniteljima je da se o svemu govori i da se što pre radi na rešavanju problema ukoliko do njega dođe. Najkritičniji period za decu koja su na smeštaju je adolescentsko doba. Tada, po prirodi stvari, razmišlja se o svojoj primarnoj porodici, traga se za identitetom i to je specifičan  period u razvoju svakog ljudskog bića.   

Gde je u svemu tome pomenuta primarna porodica?

"Roditelj je uvek roditelj. Za decu je teško da shvate ili da se načisto odvoje od svojih bioloških roditelja. Zato se nastoji i da, dok su na smeštaju, deca budu u kontaktu sa njima, sve dok je to u interesu deteta. Najbezbolniji način prolaska kroz to je da deca imaju srodnike. Onda se, pokazala je praksa, način adaptacije i odrastanja u novoj okolini čini lakšim. Bezbroj je situacija gde su roditelji obećavali da će omogućiti odgovarajuće uslove za dete, a do toga nije dolazilo", kaže Lukić Momirović.

Slučaj kada se dete vratilo svojim roditeljima, ističe Lukićeva, samo je jedan. Kako navodi, dešava se i to da se, nakon što postanu punoletna i nađu posao deca vrate primarnoj porodici, ali se tada na njih gleda kao na izvor materijalnih sredstava. To je druga strana medalje. 

"Ovo je posao koji vas emotivno iscrpi. Životne priče su različite, svaka na svoj način teška, ali ono što Centar čini i pruža mladim osobama omogućava da se nepravda naneta detetu na neki način ispravi. Dete dobija dom, sigurnost, ušuškanost. To je balans negaciji koja ih je sačekala na početku životnog puta", opisuje sagovornica rad Centra. 

Na svetu je i previše izliva negativnih osećanja, događaja. Ova ustanova svakodnevno pomaže da se broj nepravedno skrajnutih, mladih života bezbrižno nastavi. I deluje se lokalno, a ideje šire globalno. Na taj način selo Miloševac, nadomak Velike Plane, nije samo kolevka hraniteljstva, već, možemo slobodno reći – ono je kolevka humanosti.        

Piše Ljubica Georgijev, dopisnica Boom93 iz Velike Plane