Tri godišnja doba u jednom danu: Kardiolog objašnjava kako da reagujemo na promene vremena

Doktor kardiologije Predrag Mitrović objašnjava da su promene vremena jako nezgodne.

„Ne samo za bolesne, nego i za zdrave. Ima dosta meteropata i to je sa brzim klimatskim promenama koje se menjaju kroz sate, a kamoli tek nedeljno. Populacija ljudi koji reaguju na vremenske promene je porasla. Naš organizam pokušava da reaguje, ali brze promene koje su nastale u poslednjih pet šest godina, mi nismo dovoljno mutirali na njih“, objašnjava.

Kako kaže, većeras će zbog kiše amulante biti pune ljudi i ne mogu tako brzo da reaguju i zbog toga dolazi do bolesti i pogoršanja.

„Međutim, većina tih ljudi nije bolesna, to su samo reakcije na promenu vremena„, ističe.

U takvim situacijama ljudi koji osećaju tegobe zbog promene vremena mogu sami sebi da pomognu, efektom tegle, objašnjava doktor.

„Zatvoriti se kao u tegli. Kad su promene vremena, pre svega pritiska, treba se povući u mikroklimu gde su te promene ili mnogo manje i spore ili gde ih nema. To su zatvoreni prostori. Svaka promena pritiska u toj prostoriji je mnogo manja i mnogo sporija. Ne treba istrčavati napolje. Ljudi istrčavaju napolje i imate udarac pritiska. Treba se malo izolovati i na taj način to može da se suzbije“, ističe.

Prema njegovim rečima, druga opcija je konsultovanje sa lekarom i uzimanje određenih lekova.

„Sve ovo što se dešava sa klimom i stilom života tera ljude da postanu kao neki ratnici, da se naoružaju da sami idu kroz sve, da slušaju savete lekara, preveniraju i ostalo. Kada je u pitanju promena vremena mi imamo dve populacije bolesnika, oni koji su hronični bolesnici i oni koji su trenutno razboleli ali nisu bolesni“, ističe.

Klimatolog Vladimir Đurđević navodi da je današnja promena vremena došla sa severozapada zemlje.

„Tako da su to bili prvi delovi naše zemlje koji su pogođeni promenom vremena, i u celoj zemlji će do kraja temeratura pasti. Verovatno ćemo imati još malo kiše u toku noći, u Beogradu ne toliko“, smatra. 

Kako navodi u narednim danima najveće količine padavina se prognoziraju za južne i jugoistočne delove naše zemlje.

„Tamo su veće šanse za pojavu pravih oluja sa većim količinama padavina. Što je dobro jer se nalazimo u sušnom periodu i više od dva meseca i to je veliki problem za poljoprivredu tako da se poljoprivrednici najviše raduju kišama“, ističe.

Smatra da bi bilo dobro da u narednih deset dana padne 60 ili 70 litara kiše da bi se koliko-toliko stabilizovala situacija što se tiče količine vlage u zemljištu.

„To je ključno u ovom trentuku što se tiče negativnog uticaja vremena na naš život“, ističe.

Podseća i da su suše ogroman problem u našoj zemlji.

„Na suši izgubimo u proseku par stotina miliona evra“, ističe.

Kako navodi, štete koje su se merile u milijardama evra bile su u sušnim godinama: 2003, 2012, 2017, 2022.

„Zbog klimatskih promena imamo mnogo više sušnih godina, koje se održavaju na poljoprivredu, a kad poljoprivreda pobaci to se dosta odrazi na našu ekonomiju gde se zabeleže velike štete. (…)Treba više da se radujemo kiši“, navodi Đurđević.

Đurđević zaključuje da se razlika u godišnjim dobima promenila, kao i da sada pratktično imamo dva godišnja doba.

„Zima je kao jesen, a leti imamo nekoliko toplotnih talasa“, navodi.