Ekonomija

Na graničnim prelazima zbog čekanja ispari 130 miliona evra godišnje

Pixabay/Ilustracija

Pixabay/Ilustracija

Ako se prosečno vreme na granici skrati za tri sata, BDP na Zapadnom Balkanu bi mogao da poraste za tri odsto, i to u srednjem roku. Sa druge strane, trenutno se na granici između Zapadnog Balkana i EU se čeka ukupno 26 miliona sati, a okvirna procena fiksnih troškova transportnih kompanija je pet evra po satu – što dovodi do podataka o gubitku od 130 miliona evra godišnje, prenosi Privredna komora Srbije.

Tržišta zemalja članica Jadransko-jonskog regiona su veoma značajna za Srbiju, prenosi Nova ekonomija.

Ukupna robna razmena Srbije sa zemljama Jadransko-jonskog regiona prošle godine dostigla je 14,8 milijardi evra, 22 odsto više nego godinu ranije.

Prema poslednjim raspoloživim podacima, pri prelasku granice teretna vozila čekaju u proseku deset časova, a najduže zabeleženo čekanje iznosi čak 36 časova, zbog čega se formiraju kilometarske kolone vozila koje blokiraju zaustavnu i sporu traku autoputa.

Zbog svega navedenog, Upravni odbor Foruma privrednih komora Jadransko-jonskih zemalja usvojio je Inicijativu za hitne mere za ubrzanje i unapređenje protoka robe na graničnim prelazima između EU i Zapadnog Balkana u Jadransko-jonskom regionu.

Inicijativa je pokrenuta od strane Privredne komore Srbije (PKS) i Hrvatske gospodarske komore (HGK), a sa ciljem jačanja sigurnosti, stvaranja pouzdanih transportnih i intermodalnih veza i uspostavljanja interne povezanosti koja dobro funkcioniše kroz bolje železničke i drumske saobraćajne veze – što je ključno za ekonomski i društveni razvoj regiona.

Više pročitajte na LINKU.