Godinu dana od akcije razoružavanja: Da li se građani osećaju bezbednije?

Približno 470.000 građana poseduje 766.000 komada oružja. Od toga, 211.000 komada oružja služi za ličnu bezbednost (pištolji i revolveri), a prema navodima, oko 400 lica ima i dozvolu za nošenje, piše N1.

Broj neregistrovanog, ilegalnog, vatrenog oružja ostao je nepoznat i veoma ga je teško proceniti. Zbog toga je MUP pokrenuo akciju predaje neregistrovanog oružja i municije.

Od 8. maja do 30. juna prošle godine prikupljeno je 82.398 komada oružja, 4.243.139 komada municije i 26.485 raznih minsko-eksplozivnih sredstava. To je znatno više nego što je to bio slučaj u prethodnim kampanjama, i akcija se u tom smislu može smatrati uspešnom.

Ipak, stručnjaci smatraju da su i prethodne akcije mogle da daju slične rezultate, da je njihova kampanja u medijima bila bolja.

Građani su gotovo ravnomerno podeljeni na zadovoljne i nezadovoljne građane merama koje je Vlada Srbije usvojila nakon višestrukih ubistava. Ipak, manje promene vidimo u raspoloženju građana u odnosu na bezbednosne mere u školama koje su tada uvedene.

Nezadovoljno je 53 odsto anketiranih, dok je 47 odsto onih za koje se može reći da su zadovoljni.

Kada su u pitanju mere za kontrolu vatrenog oružja, 46 odsto građana je nezadovoljno, dok je zadovoljnih 54 procenta.

Osećaj bezbednosti kod građana je tokom 2023. godine opao u odnosu na 2022. godinu, i to na svim nivoima merenja. 2022. godine se 97 odsto građana osećalo bezbedno u svom domu, dok se 2023. godine tako oseća 93 odsto (zbirni procenat za veoma, uglavnom i donekle bezbedno).

Mesečni trend incidenata u kojima se javlja vatreno oružje (ili njegove replike) na teritoriji Srbije tokom 2023. godine – u maju je zabeležen najveći broj ovakvih događaja (45), dok je u junu zabeležen najniži (19).

Kako autor ove analize kaže, ovo je moguće tumačiti dvojako – da su višestruka ubistva s početka maja uticala na to da tokom tog meseca dođe do porasta oružanog nasilja. Sa druge strane, značajan pad u junu je moguće tumačiti tako da su mere Vlade uticale na smanjenje oružanog nasilja i broja dela u vezi sa vatrenim oružjem.

Nije prošlo ni bez incidenata. Jedan od primera nemara je i slučaj policajca iz Niša koji je ukrao 272 pištolja koji su predati u stanici tokom akcije. Kako je pisao lokalni medij, prvobitna informacija bila je da su nestala 63 pištolja, pa se zbog loše evidencije dugo licitiralo time koliko je pištolja zapravo ukradeno. Iako su procedure jasne, oružja je jednostavno nestalo.