Na vrh brda Vrbica mrda - priča o Planinarskom klubu "Vrbica"

Prva osnivačka skupština bila je aprila 2003. godine i prisustvovalo je 15 članova. Simbolično ime "Vrbica" nosi po planjanskom vrhu koji je visok 227 metara nadmorske visine. Upravo na toj skupštini u startu su definisane aktivnosti PK, koje su predstavljale - učešće, ali i samostalno organizovanje planinarskih pohoda, uređivanje staze po radovanjskim brdima, organizovanje pohoda "Karađorđevim stopama" za vreme Dana opštine, obezbeđivanje zemljišta za izgradnju planinarskog doma i tome slično, istakao je naš sagovornik.

Od organa koji čine ovaj klub posebnu pažnju nam je privuklo Veće časti. Naime, taj organ bavi se ponašanjem planinara i to u smislu da prilikom odlaska na planinu ne ugroze životnu okolinu, ne narušavaju bezbednost drugima, da su spremni da pomogni, da se svima jave, da šire prijateljstva. Svako ko drastično prekrši taj kodeks i obrazac primernog ponašanja, Veće časti ga može sankcionisati iz kluba.

Pored ostalih organa koji čine klub, Dinčić ističe da je ono što čini osnovu kluba upravo zajedništvo i demokratski pristup odlukama koje su od važnosti za rad i funkcionisanje.

O samim usponima i svemu što su više od dve decenije postojanja donele, rečeno je: "Nešto više od 1000 vrhova preko 2000 m nadmorske visine smo osvojili sa članovima kluba. Vrhovi koji se posebno ističu i na koje smo ponosni su: himalajski vrhovi nadmorske visine 6 154 m (planinar Dejan Đorđević) i 6 119 m (planinar Dobrica Dabović), zatim Ararat,vrh  Musala, Olimp, Triglav. Posebna priča za vrh Mitikas (2917 m) planine Olimp vezana je za to da su u jednom danu naši planinari svih pet vrhova obišli za jedan dan, što se obično obilazi za 2,3 dana. Taj pohod trajao je 16 sati."

Pored ovih ističu se i vrhovi Elbrus (5 643 m) i najviši vrh zapadne Evrope - Monblan (4 807 m).

O drugoj strani medalje, to jest o određenim opasnostima i povredama koje mogu nastati prilikom uspona, predsednik kluba kaže da ih je bilo i da svaki uspon, koliko god on visok bio nosi određeni rizik sa sobom.

"Prvenstveno je važno fizičko zdravlje, jer ono diktira sposobnost da se popnete i izdržite uspon. Dešavale su se, dakle i ne tako prijatne situacije, ali sve one su blagovremeno sanirane. Svako sebe pronađe nakon prvog, drugog uspona, vidi svoju fizičku izdržljivost i sam proceni da li želi, može i dalje da bude deo našeg kluba i da li je to pravi izbor."

Što se tiče saradnje sa lokalnom zajednicom, ističu zadovoljstvo. Lokalna samouprava izlazi u susret prilikom pomaganja kluba i njen je najveći doprinos. Drugi deo finansiranja je od članarine kluba.

Inače, naglasio je Dinčić, "prilikom nekog pohoda, uspona, kao klub nastojimo da veći deo troškova pokrijemo mi, a drugi deo dodaje član kluba. Na taj način se revanširamo članovima, jer nam je na prvom mestu njihovo zadovoljstvo i dobrobit. Važno je i da napomenemo da svi članovi našeg kluba imaju i osiguranje za neke nepredviđene situacije."

Pored toga Dinčić je naveo da odlično sarađuju i sa izviđačima, Sportskim savezom Velike Plane, Planinarskim savezom Srbije.

"Sa izviđačima smo pretprošle godine organizovali akciju ekološkog čišćenja Radovnjaskog luga i tom prilikom smo čak 400 džakova sakupili i izbacili."

Kada govorimo o našem lokalnom i reprezentativnom pohodu "Karađorđevim stopama" važno je reći da je "prvi pohod održan 2004. godine gde je bilo samo 17 učesnika. Inače, svaka poslednja subota u aprilu rezervisana je za taj pohod. Deo rute kojom se pešači pokriva i deo puta kojim je Karađorđe došao u Srbiju. Jedno vreme išlo se potpuno tim putem, pa otuda i naziv, a kasnije smo rutu malo izmenili. Sam pohod iz godine u godinu izazivao je veću zainteresovanost građana i broj je rastao. Zadnje 2,3 godine broj zainteresovanih koji kreću sa nama je preko 500."

Što se samog članstva tiče, trenutno je 79 članova sa plaćenom markicom, a od početka ove godine 28 članova se priključilo klubu. Struktura je šarolika. Četvorica članova su sa završenim alpinističkim kursom. U planu je i formiranje alpinističke sekcije u sklopu kluba.

"Sama dinamika akcija i pohoda po planu i programu je da se u toku godine ima oko 36 akcija, a posedujemo i osam licenciranih vodiča 3. kategorije, koji mogu da vode uspone i preko 3 000 m nadmorske visine. Zatim, imamo odlične vodiče za penjanje po steni, treking ligu - trčanje po šumi, prirodi. U tome smo 2016. bili šesti u Srbiji, a 2017. smo imali juniorskog prvaka Srbije. Sada zauzimamo 10. mesto."

Planinarski dom na Momajskoj kosi u Radovanju

"Gradnja objekta počela je 2008. godine, plac je kupljen i vodi se, to jest pripada klubu. Dovedena je voda, struja, i do sledeće godine bi kompletno uređenje trebalo da bude privedemo kraju. Dom je i sada funkcionalan, a ono po čemu se posebno ističe je priroda oko njega."

Deo rada na koji su posebno ponosni je organizovanje Skupštine Planinarskog saveta Srbije i tom prilikom su organizovali aukciju prodaje njihovih fotografija sa uspona, osvajanja vrhova u humanitarne svrhe.

"Sav prikupljeni novac uplatili smo Centru za porodični smeštaj i usvojenje u Miloševcu."

Za kraj, nakon svih uspona, poruka za čitaoce portala Boom93 bila bi da se sklone od daljinskih upravljača, mobilnih uređaja i da iskorače iz zone komfora "jer u svakom mestu postoji neko planinarsko društvo. Neka zakorače u svet netaknute prirode, ekologije, druženja, prijateljstva. Neka ispitaju svoje granice i neka im svaki uspon pomogne da bolje upoznaju sebe."

Ovom rečenicom završili smo razgovor, a ja uskoro odlazim po svoju člansku kartu. Iskoračite i vi. Osvojite li neki vrh - osvojili ste sebe.

Piše: Ljubica Georgijev, dopisnica Boom 93 iz Velike Plane