BBC News

Iran: Šta će se dešavati sa zemljom posle smrti predsednika Raisija

Smrt iranskog predsednika Ebrahima Raisija potpuno je promenila političku sliku zemlje.

Iran
EPA

Ebrahim Raisi je bio blizu najviše pozicije moći u Islamskoj Republici i naširoko se verovalo da će uspeti se da popne na sam njen vrh.

Međutim, karte su mu drugačije podeljene.

Njegova smrt u padu helikoptera potpuno je promenila spekulacije ko će zameniti 85-godišnjeg Vrhovnog vođu ajatolaha Alija Hamneja, čije je zdravlje odavno predmet velikog interesovanja.

Ne očekuje se da tragična sudbina tvrdokornog iranskog predsednika naruši dalji pravac iranske politike ili značajno uzdrma zemlju na bilo koji način, ali će staviti na probu sistem u kom konzervativci dominiraju svim granama vlasti.

„Sistem će napraviti masivnu paradu od njegove smrti i držaće se ustavnih procedura da bi dokazao funkcionalnost, dok traži novog regruta koji može da održi konzervativno jedinstvo i lojalnost Hamneju", kaže Sanam Vakil, direktor bliskoistočnog i severnoafričkog programa u ekspertskoj grupi Četam haus.

Raisijevi protivnici će pozdraviti odlazak bivšeg tužioca, optuženog za ključnu ulogu u masovnom pogubljenju političkih zatvorenika osamdesetih koju je on oduvek negirao, nadajući se da će kraj njegove vladavine ubrzati kraj ovog režima.

Za iranske vladajuće konzervativce, državna sahrana biće prilika da se pošalju poruke o jedinstvu.

Još jedan ključni položaj koji mora biti popunjen jeste mesto koje je Raisi zauzimao u Skupštini eksperata, telu ovlašćenom da bira novog vrhovnog vođu, kad bude došlo do te mnogo uticajnije tranzicije.

„Raisi je bio potencijalni naslednik zato što je, kao i Hamnej lično kad je postao vrhovni vođa, bio relativno mlad, veoma lojalan, ideolog posvećen sistemu koji je izgradio ime", kaže Vakil dodajući da kandidate na tim izborima čini veliki broj imena, među kojima i sin Vrhovnog vođe Modžtaba Hamnej.

Čak i pre nego što je Raisijeva smrt bila zvanično potvrđena, ajatolah je u objavi na Iksu, nekadašnjem Tviteru, naveo da „iranski narod ne treba da brine, neće biti prekida u radu države".


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Neposredniji politički izazov biće raspisivanje prevremenih predsedničkih izbora.

Vlast je prešla na potpredsednika Mohameda Mohbera, a novi izbori moraju biti održani u roku od 50 dana.

Poziv glasačima uslediće svega nekoliko meseci nakon što su parlamentarni izbori u martu pokazali rekordno loš odziv, u zemlji koja se nekada ponosila ubedljivim i oduševljenim učešćem na njima.

Skorašnji izbori, među kojima i oni iz 2021. godine na kojima je Raisi došao na vlast, takođe su bili obeleženi sistematskim isključivanjem umerenih i proreformskih rivala.

„Prevremeni predsednički izbori mogli bi da pruže Hamneju i višim ešalonima države priliku da preokrenu taj trend i omoguće glasačima da se vrate u politički proces", kaže Muhamed Ali Šabani, urednik londonskog portala Amvaž medija (Amwaj.media).

„Nažalost, do sada nismo videli indicije da je država spremna i voljna na jedan takav korak."

Međutim, čini se da čak ni u Riasijevim redovima nema očiglednog naslednika.

„Postoje različiti tabori u okviru ove konzervativne grupe, među njima pojedinci koji su deo tvrdokorne struje i drugi koji se smatraju pragmatičnijim", ističe Hamidreza Azizi, gostujući stručni saradnik SVP-a, berlinske ekspertske grupe.

Najviša vlast, koja donosi odluke u Islamskoj Republici, u rukama je Vrhovnog vođe.

Spoljna politika, naročito u regionu, u domenu je Islamske Republikanske Garde, koja iskazuje sve veću moć.

Predsednik ni o čemu nije odlučivao pre nekoliko meseci, kad se Iran suočio sa do tada neviđenim napetostima sa Izraelom oko razornog rata u Gazi.

Tada su pokrenuli opasnu igru „oko za oko", zbog čega je zvonilo za uzbunu u mnogim gradovima, najviše u Teheranu, zbog potencijalnog poniranja u još opasniju eskalaciju.

Ilustracija hijerarhije moći u Iranu
BBC

Dok je Raisi predsedavao svakodnevnim poslovima, Iranci su imali problema da se izbore sa sve većim finansijskim nedaćama povezanim za štetnim međunarodnim sankcijama, kao i lošim upravljanjem i korupcijom.

Inflacija je skočila na više od 40 odsto, a vrednost valute riala strmoglavo je opala.

Za njegovog mandata, Iran je uzdrman i masovnim talasom protesta koje je u septembru 2022. godine pokrenula smrt u pritvoru 22-godišnje Mahse Amini.

Nju je prethodno privela policija za moral zato što je navodno prekršila strogi iranski kodeks oblačenja.

Nedeljama pre nemira, Raisi je naredio pooštravanje iranskog „zakona o hidžabu i čednosti" koji je obavezao žene da se ponašaju i oblače smerno, što podrazumeva i nošenje marama za glavu.

Ipak, protesti koje su predvodile mlađe generacije žena, iskaljujući bes zbog niza nametnutih ograničenja, uglavnom su se usredsređivali na glavne izvore moći - Vrhovnog vođu i sam sistem.

Grupe za zaštitu ljudskih prava tvrde da su u gušenju pobune poginule stotine, a uhapšene hiljade ljudi.


Kakav je bio život žena u Iranu pre Islamske revolucije


„Budući da je izabran sa najnižom stopom izlaznosti na predsedničkim izborima u istoriji Irana, Raisi nije imao narodni mandat njegovog prethodnika Ruhanija", kaže Šabani govoreći o reformističkom lideru Hasanu Ruhaniju.

Za njegovu prvobitnu popularnost delom je bio bio zaslužan revolicionarni nuklearni dogovor iz 2015. godine, koji je propao kad je američki predsednik Doonald Tramp 2018. jednostrano povukao SAD iz sporazuma.

Indirektni pregovori između administracije aktuelnog američkog predsednika Džozefa Bajdena i Raisijevog tima nije mnogo postigao.

„Izbegao veći deo gneva protivnika Islamske Republike usmerenog ka Ruhaniju, delom zato što je doživljen kao manje uticajan i efikasan", objašnjava Šabani.

U helikopterskoj nesreći je život izgubio i iranski ministar spoljnih poslova Husein Amir-Abdolahijan, koji je igrao aktivnu ulogu u pokušajima iznošenja iranskih argumenata svetu i pronalaženju načina da se ublaži štetni uticaj sankcija.

Tokom užurbanih diplomatskih aktivnosti oko rata Izraela i Gaze, on je bio glas na telefonu i lice na sastancima sa iranskim saveznicima, kao i sa arapskim i zapadnim šefovima diplomatija željnih da ublaže i zaustave napetosti.

„Bio je koristan kanal za prosleđivanje poruka", prokomentarisao je viši zapadni diplomatski izvor", tvrdi analitičar Esfandijar Batmangelidž iz ekspertske grupe Bors i bazar.

Ipak, kako navodi, one su bile „uglavnom mehaničke, budući da ministarstvo spoljnih poslova ne poseduje nikakvu moć".

„Iznenadna smrt predsednika obično je događaj koji sa sobom nosi velike posledice, iako mu je, uprkos tome što je bio doživljavan kao potencijalni sledeći Vrhovni vođa, nedostajala politička podrška i bilo kakva jasna politička vizija.

„Ali politički činioci koji su doveli do njegovog izbora će se prilagoditi i nastaviti dalje bez njega."


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk