BBC News

Ukrajina: Ruske jedreće rakete razaraju gradove po „bagatelnoj“ ceni

Rusija koristi jeftine i izuzetno razorne bombe, kako bi napredovala sa ofanzivom u Ukrajini.

Rusija sve više koristi „jedreće bombe" - jeftina ali izuzetno razorna eksplozivna sredstva - kako bi napredovala sa ofanzivom u Ukrajini.

Veruje se da je upotrebljeno više od 200 ovih bombi za samo nedelju dana u udarima na grad Vovčansk na severu Ukrajine tokom aktuelnog ruskog prekograničnog prodora nadomak Harkova.

Upozorenje: Detalji iz ovog teksta mogli bi da uznemire neke čitaoce

Predsednik Volodimir Zelenski je izjavio da je na zemlju samo u martu bačeno 3.000 takvih bombi.

Šef policije Vovčanska Aleksej Harkivski uverio se u efekte jedrećih bombi izbliza.

„Posledice napada jedrećim bombama ne daju se rečima opisati", kaže on.

„Stignete na to da vidite ljude kako leže u komadima."

Ruska masovna upotreba jedrećih bombi relativno je skorašnji razvoj događaja, koji se poslednjih meseci pokazao katastrofalnim po ukrajinske snage.

Jedreće bombe se prave dodavanjem krila koja se otvaraju i satelitske navigacije na stare sovjetske bombe.

One su jeftine, ali razorne.

Skorašnji izveštaj Centra za analizu evropske politike (CEPA) navodi da su bile vrlo prelomne u februarskom zauzimanju nekada čvrsto utvrđenog ključnog grada Avdejevke na istoku Ukrajine.

Ruske snage sada koriste jedreće rakete i za napade na Harkov na severu.

Ukrajina je do sada imala velikih problema da im se suprotstavi.

Šef policije Vovčanska pomaže u evakuaciji pograničnih sela na liniji fronta u Harkovskoj oblasti, gde su ruske snage odnedavno započele prodor.

Parkiran u policijskim kolima, on nam govori da su se razmere napada dramatično povećale.

„U poslednjih šest meseci, prilično često su nas gađali jedrećim bombama, možda sa pet do deset bombi nedeljno… ali ovog meseca smo ih imali više nego ikad", kaže on.

Rusija uspeva da nagomila zalihe jedrećih raketa u velikim brojevima zato što se one prilično lako prave.

„Eksplozivni deo je praktično konvencionalna gvozdena bomba u slobodnom padu, kojih Rusija ima stotina hiljada u skladištima iz sovjetskog perioda", kaže profesor Džastin Bronk, specijalista za vazdušne snage i vojnu tehnologiju na Kraljevskom institutu ujedinjenih službi.

„Opremljene su krilima koja iskaču nakon što je bomba izbačena kako bi joj omogućila da jedri na mnogo većim udaljenostima."


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Njihov pridodati satelitski sistem za navođenje omogućava ciljanje stacionarnih položaja sa relativno velikom preciznošću.

Prema profesoru Bronku, mehanizam bombi daruje Rusima veći deo funkcionalnosti projektila vrednih više miliona dolara, za tek delić te sume.

On kaže da se oprema za jedrenje - koja se masovno proizvodi i prilično je mehanički jednostavna - dodaje na sovjetske bombe, kojih Rusi imaju u izobilju - što znači da troškovi po oružju mogu biti „negde u visini 20.000 do 30.000 dolara."

Ovaj koncept nije nov: Nemci su koristili Fric-Iks u Drugom svetskom ratu.

Devedesetih je američka vojska razvila Direktnu municiju združenog napada, iliti JDAM, koja je dodavala pokretna repna peraja i GPS navođenje na tradicionalne bombe u slobodnom padu.

One su se od tada naširoko koristile, između ostalog u Iraku i Avganistanu.

Razaranje koje mogu da načine jedreće bombe je ogromno.

Eksplozivna sredstva za koja se veruje da se najčešće koriste u jedrećim bombama je FAB-1500, koji teži 1,5 tonu.

Poređenja radi, ruska granata od 152 milimetara sadrži oko 6,5 kilograma eksplozivnog materijala.

Čak i najmanja jedreća bomba, FAB-500, sadrži više od 200 kilograma eksploziva.

One pretvaraju čak i dobro utvrđene ukrajinske položaje u ranjive mete.

Zato što jedreće rakete stvaraju mnogo više eksplozivne sile, verovatno je da će izazvati urušavanja i smrtne ishode čak i na dobro utvrđenim položajima, objašnjava profesor Bronk.

Snažne eksplozije takođe ostavljaju teške posledice na ljudskom telu.

Jedreće bombe „otežavaju ukrajinsku odbrambenu strategiju zato što Rusi mogu neprestano da bombarduju fiksne položaje sve dok ih ne unište", kaže profesor Bronk.

Ukrajinska analitičarka bezbednosti Marija Zolkina kaže za BBC da je upotreba jedrećih bombi zabrinjavajući razvoj događaja i da bombe donose „novu eru" za vojnu situaciju na terenu.

„One omogućavaju Rusiji da izbrišu ukrajinske odbrambene linije bez upotrebe pešadije", kaže Zolkina.

„One imaju potpuno drugačiji efekat od artiljerijske vatre, pa čak i od raketnih napada."

Džordž Baros sa američkog Instituta za ratne studije (ISV) kaže da iako je situacija u Ukrajini teška, još jedan zabrinjavajući razvoj događaja mogao bi da vreba iza ugla.

On ističe da postoje dokazi da fabrika oko 400 kilometara istočno od Moskve pokreće proizvodnu liniju sposobnu da izbacuje jedreće bombe teške više od tri tone.

Ako se jedreće bombe te veličine budu rutinski bacale na ukrajinske položaje, posledice će biti ogromne - i po utvrđenja, i po moral ljudi koji pokušavaju da ih odbrane.

Šta, dakle, može da se uradi da bi se odbranilo od jedrećih bombi?

Profesork Bronk kaže da presretanje bombi u letu nije održivo rešenje zbog pukog broja njih koje Rusi imaju na raspolaganju.

„Istrošili biste prebrzo svu raspoloživu protivvazdušnu municiju", kaže on.

Jedino rešenje, sem kopnenog upada, jeste da se gađaju avioni koji ih izbacuju, ili u letu ili na zemlji.

Ali to sa sobom nosi pozamašne rizike.

Američki sistem lansiranja projektila zemlja-vazduh Patriot može da obori lovce-bombardere - ali samo ako se nalazi blizu prve linije fronta.

To sa sobom nosi rizik da će biti primećen od ruskih dronova i pogođen balističkim projektilima, kaže profesor Bronk - što se i dogodilo sa dva lansera početkom godine.

Ovo ostavlja opciju korišćenja projektila dugog dometa ili dronova da bi se gađale ruske vazduhoplovne baze.

To je metod koji Ukrajina već koristi.

U aprilu je Kijev tvrdio da je koristio baražnu vatru dronova da uništi najmanje šest vojnih letelica i teško ošteti osam drugih na aerodromu u Rostovskoj oblasti na jugu Rusije.

Ovo rešenje, međutim, takođe nosi određene probleme.

SAD - najveći snabdevač Ukrajine vojnom pomoći - zabranjuje Kijevu da koristi njene oružane sisteme na međunarodno priznatoj ruskoj teritoriji.

I dok se to ne odnosi na Krim ili okupiranu Ukrajinu, to znači da su aerodromi unutar Rusije van domašaja.

Dakle, za sada izgleda da nema lakih rešenja za Ukrajinu.

Predsednik Volodimir Zelenski je iznova tražio više projektila za protivvazdušnu odbranu i slanje savremenih lovaca.

Ali, za sada, Marija Zolkina kaže da je pojačana upotreba jedrećih bombi već uticala na moral.

„Vojska se ne oseća bezbedno jer njihova utvrđenja ne mogu da ih zaštite, dok civili koji žive u Harkovu, naviknuti na život pod granatiranjem, ne mogu da pobegnu od bombe koja potpuno može da uništi jednu sedmospratnicu."


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk