BBC News

Genocid u Srebrenici: Generalna skupština UN usvojila Rezoluciju o Danu sećanja

Dokumentom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, osuđuje negiranje genocida, kao i veličanje ratnih zločinaca.

Vučić
Reuters

Generalna skupština Ujedinjenih nacija u Njujorku usvojila je Rezoluciju o Srebrenici. Za usvajanje su glasale 84 zemlje, 19 je bilo protiv, uz 68 uzdržanih.

Dokumentom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na žrtve genocida u Srebrenici, osuđuje negiranje genocida, kao i veličanje ratnih zločinaca.

Predlagači dokumenta su bile Nemačka i Ruanda, uz podršku tridesetak zemalja kosponzora.

Antje Lendertse, predstavnica Nemačke u UN, pozvala je pre glasanja zemlje da podrže rezoluciju, ističući da ona „nije usmerena ni protiv koga, posebno ne protiv Srbije".

„Usmerena je isključivo protiv počinilaca genocida", navela je Lendertse, dodajući da su „sve etničke zajednice tokom rata stradale", kao i da je cilj da „sve žrtve budu prepoznate".

Zvanični Beograd se protivio usvajanju, tvrdeći da bi na taj način srpski narod bio proglašen za „genocidan", dok rezoluciju u Sarajevu nazivaju prilikom za nastavak pomirenja.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić je u obraćanju ponovio da Srbija „podjednako žali žrtve na svim stranama", ali i pitao zbog čega te rečenice nema u rezoluciji.

„Znate zašto je nema? Zato što oni to ne misle", rekao je Vučić.

Rezolucija o Srebrenici, kako je naveo, regionu neće doneti pomirenje, već će „otvoriti Pandorinu kutiju" i uslediće na desetine zahteva za slične rezolucije po pitanju genocida.

„Ovde se ne radi o pomirenju i nije reč o sećanjima, ovo je nešto što će samo da otvori stare rane i što će napraviti politički haos, i to ne samo u našem regionu već i šire."

Pripadnici Vojske Republike Srpske (VRS) ubili su u julu 1995. više od 8.000 bošnjačkih muškaraca i dečaka u Srebrenici, mestu u današnjoj Republici Srpskoj (RS), jednom od dva entiteta Bosne i Hercegovine (BiH).

Međutim, oko genocida u Srebrenici saglasnosti nema ni tri decenije kasnije, uprkos presudama Međunarodnog krivičnog suda za bivšu Jugoslaviju, Međunarodnog suda pravde i domaćih sudova.

Ujedinjene nacije
Reuters

Ko je kako glasao?

  • Od evropskih zemalja, protiv rezolucije su, uz Srbiju, bili još Rusija, Belorusija i Mađarska. Od svetskih sila, to je uradila još Kina, a protiv su bili i Antigva i Barbuda, Kuba, Komorska ostrva, Demokratska republika Kongo, Dominikanska republika, Eritreja, Esvatini, Grenada, Mali, Nauru, Nikaragva, Sao Tome i Principei Sirija.
  • Rezoluciju su podržale zemlje zapadne Evrope, sve zemlje bivše Jugoslavije - Bosna i Hercegovina, Hrvatska, Slovenija, Crna Gora i Makedonija - kao i Albanija, Australija, Kanada, Japan, Iran, Irak, Indonezija, Libija, Mjanmar, Turska, Sjedinjene Države.
  • Od evropskih zemalja, uzdržani su bili samo Gruzija, Jermenija, Kipar, Grčka i Slovačka, kao i Argentina, Brazil, Kamerun, Gana, Meksiko, Nigerija.

BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Kako je izgledala sednica?

Počela je minutom ćutanja u čast iranskog predsednika Ebrahima Raisija, poginulog sredinom maja u padu helikoptera.

Saopšteno je i da je Vanuatu, mala ostrvska zemlja nedaleko od Australije, povukla konsponzorstvo rezolucije.

Prvo se obratila predstavnica Nemačke, kao zemlje predlagača.

„Inicijativa treba da oda poštu nastradalima i pruži podršku preživelima.

„Označavanje 11. jula kao Međunarodnog dana sećanja na Srebrenicu treba da omogući godišnje obeležavanja dana u UN i sadrži jezik protiv poricanja genocida", navela je Lendertse.

U kratkom govoru je i kao veliki uspeh navela što su počinioci zločina poput genocida odgovarali pred sudovima.

Za genocid nad najmanje 8.372 Bošnjaka i druge ratne zločine u srebreničkom regionu, više od 50 osoba je osuđeno na oko 700 godina zatvora.

Na doživotne kazne zatvora, između ostalog i zbog Srebrenice, osuđeni su Ratko Mladić, bivši komandant VRS, kao i bivši predsednik Republike Srpske Radovan Karadžić.

„Kakvu ćemo poruku poslati budućim generacijama ako ne odamo počast žrtvama", zapitala je Lendertse, dodajući da rezolucija ima podršku „zemalja širom sveta, pa i Zapadnog Balkana".

Među tridesetak kosponzora rezolucije su i Albanija, Bosna i Hercegovina, Bugarska, Hrvatska, Slovenija i Severna Makedonija.

Lenderse
EPA
Antje Lendertse

Vučić je u obraćanju postavio pitanje zbog čega se rezolucija uopšte donosi, ako se govori o individualnoj pravnoj odgovornosti, a koja je već utvrđena kroz presude.

„Imamo sve presude, sve je gotovo. Otvarate ponovo ranu zato što je to nekome politički potrebno.

„Govorili su o pomirenju, ali da li ova rezolucija donosi ikakvo pomirenje Bosni i Hercegovini? Ne. Da li donosi pomirenje regionu? Ne."

Postavio je i pitanje „kome je rezolucija potrebna i zašto se donosi baš u ovom trenutku".

„Da li je ovo jedini genocid? Nadamo se da će i drugi genocidi biti pomenuti, uključujući i genocide nad Srbima."

Tokom govora je optužio Nemačku za prikrivanje pripreme za donošenje rezolucije, kao i za veliki pritisak na zemlje Ujedinjenih nacija u prethodnom periodu da rezoluciju podrže.

Prilikom glasanja je u rukama držao zastavu Srbije, da bi se potom njom i ogrnuo.

Vučić
Reuters

Na isti način, sednicu su ispratili i ministri u Vladi Srbije.

„Sloga biće poraz vragu! Uvek slobodni i nikad poraženi", naveo je premijer Srbije Miloš Vučević na Instagramu.

Ministri
Fonet

Pred glasanje i posle njega, obraćali su se predstavnici brojnih država.

Fu Cong, kineski ambasador pri UN, rekao je da će Kina glasati protiv rezolucije, jer ovaj dokument „nije u skladu sa osnovnim načelima UN", navodeći da izaziva podele u BiH i regionu.

„Nemamo izbora do da glasamo protiv", rekao je.

Predstavnik Rusije pri UN Vasilij Nebenzja za to vreme je naveo da je cilj rezolucije da se „demonizuje jedan narod bivše Jugoslavije i podrije Dejtonski sporazum".

Dejtonskim sporazumom iz 1995. okončan je rat na prostoru bivše Jugoslavije.

Nebenzja smatra da je „svet svedočio tužnom poglavlju Ujedinjenih nacija", dodajući da su zemlje predvođene Nemačkom zloupotrebile ovlašćenja Generalne skupštine UN.

„Ne iznenađuje da je veći broj onih koji je nisu podržali od onih koji jesu", rekao je, nazivajući usvajanje „Pirovom pobedom".

Šta piše u Rezoluciji o Srebrenici?

Rezolucijom se 11. jul proglašava Međunarodnim danom sećanja na genocid u Srebrenici, koji bi bio obeležavan svake godine.

Osuđuje se poricanje genocida u Srebrenici kao istorijskog događaja, uz poziv članicama Ujedinjenih nacija da „očuvaju utvrđene činjenice", između ostalog i kroz obrazovne sisteme.

Ne pominje se direktno nijedan narod ili država, ali se osuđuju svi koji „veličaju ratne zločince, zločine protiv čovečnosti i genocid, uključujući i odgovorne za genocid u Srebrenici".

Zvanični Beograd i vlasti Republike Srpske i dalje negiraju da je u Srebrenici počinjen genocid, već govore da je reč o „strašnom zločinu".

Rezolucijom se naglašava i važnost završetka procesa pronalaska i identifikacije preostalih srebreničkih žrtava, kojih je i više od 1.000, uz poziv na nastavak procesuiranja odgovornih.

Posebna se pažnja usmerava na pripremu obeležavanja tri decenije od genocida 2025. godine.

Srbija je aktivno lobirala protiv usvajanja rezolucije u Ujedinjenim nacijama, u čemu ima podršku Rusije.

Vučić je u Njujork otišao ispraćen blagoslovom patrijarha Srpske pravoslavne crkve Irineja i molitvom u beogradskom Hramu Svetog Save, kojoj je prisustvovao i politički vrh Republike Srpske.

Patrijarh se, kako kaže, molio da „bog Vučiću da snage" kako bi „dostojanstveno i argumentima zastupao narod".

Ujedinjene nacije
Reuters

Reakcije

Po usvajanju rezolucije, Vučić se drugi put obratio pred Generalnom skupštinom UN.

„Želeli su da stigmatizuju srpski narod, da stave žig na naše čelo, ali nisu uspeli", rekao je tada.

Kada je sednica završena, u obraćanju pred srpskim medijima, uz „osmeh na licu uprkos zabrinutosti", istakao je da je „odluka nevećinski doneta".

Ukoliko se gleda po broju stanovnika, za rezoluciju nije glasalo dve trećine sveta, rekao je, zahvaljujući se gotovo svakoj od tih zemalja pojedinačno.

„Neverovatno kakvi su pritisci bili na njih, sve su činili da bi što više unizili Srbiju.

„Ne mogu da kažem da smo pobedili, ali je svakome jasno kakav je rezultat."

Međutim, Dragan Đilas, lider opozicione Stranke slobode i pravde, dešavanja iz Njujorka naziva Vučićevim „novim porazom", posle kog on „ne može da ostane predsednik Srbije.

„Srbiji nije potreban predsednik koji se bori nego onaj koji pobeđuje, a Vučić stalno gubi i uvek su krivi svi drugi - nikada ni on, ni njegovi saradnici", naveo je Đilas na Iksu.

„Srbija je umorna od stalnih poraza, zato je vreme da 'veliki vojskovođa', koji je izgubio sve bitke, napokon ode u istoriju."

Predsednik Republike Srpske (RS) Milorad Dodik je za to vreme rezoluciju nazvao „propalom", zato što „nije imala ni natpolovičnu većinu".

„Blizu 110 zemalja nije glasalo ili je bilo protiv ili uzdržano, njihov naum da Srbima nametnu genocidnost i moralnu diskvalifikaciju nije uspeo", rekao je Dodik, prenosi RTRS.

Po kom principu je dovoljno da 84 zemlje od 193 glasaju za, dodao je.

„Da li je to po demokratskom? Pa nas na zapadu uče da je demokratska većina ona koja je natpolovična od ukupnog broja. Oni to nemaju. Zašto lažu."

Dodik je pred glasanje izjavio da će Republika Srpska, ukoliko rezolucija bude usvojena, pokrenuti proces mirnog razdruživanja Bosne i Hercegovine.

Po usvajanju je naveo da je Vlada RS pokrenula to pitanje: „Nakon ovoga nemamo razloga da ostanemo zajedno".

Vučić
Reuters

Član Predsedništva BiH Željko Komšić izjavio je da je usvajanjem Rezolucije o Srebrenici stavljena tačka na višedecenijski proces.

„Proces koji je započeo podizanjem optužnica za genocid, nastavljen izricanjem pravnosnažnih presuda pred međunarodnim sudovima, danas je konačno završen usvajanjem Rezolucije u Ujedinjenim nacijama", naveo je, prenosi N1.

„Ovim je na svetskom nivou, nakon pravnog konsenzusa koji je izražen kroz sudske presude, postignut i politički konsenzus po pitanju genocida u Srebrenici."

Elmedin Konaković, ministar spoljnih poslova BiH, najavio je i protestne note za svih 19 zemalja koje su glasale protiv rezolucije.

Centralnim beogradskim ulicama su se tokom popodneva vozili automobili okićeni srpskim zastavama, a isto se dogodilo i u Severnoj Mitrovici, gradu na severu Kosova.

Ispred zgrade Vlade Crne Gore u Podgorici održan je i protest zbog toga što je Crna Gora podržala rezoluciju, prenose Vijesti.

Okupljeni su nosili zastave Srbije, nekadašnje kraljevine Crne Gore i Rusije.

Skandirali su Ratku Mladiću i „izdaja, izdaja".


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk