BBC News

Izrael i Palestinci: Kakve su posledice priznavanja palestinske države

Odluka nekoliko evropskih država da formalno prizna postojanje palestinske države neće izbeći realnost da se ovakva ambicija i dalje suočava sa ogromnim preprekama.

Dečak sa plastičnim flašama u rukama
Reuters
Mnoge zemlje kažu da će priznati palestinsku državu samo u sklopu dugoročnog političkog rešenja

I dok se borbe i patnja nastavljaju u Gazi, a nasilje postaje učestalije na Zapadnoj obali, mogućnost da palestinski narod dobije vlastitu državu mogla bi da izgleda dalje nego ikad.

Odluka nekoliko evropskih zemalja da formalno priznaju postojanje palestinske države neće prenebregnuti realnost da se takve ambicije i dalje suočavaju sa ogromnim preprekama.

Ali priznavanje Irske, Španije i Norveške izvršiće pritisak na druge zemlje u Evropi - među njima na Veliku Britaniju, Francusku i Nemačku - da ih slede u podršci palestinskom samoopredeljenju.

„Ovo je od ekstremnog značaja", rekao je jedan arapski diplomata.

„To odražava evropsko nezadovoljstvo odbijanjem izraelske vlade da sluša.

„I pritiska se EU da pođe njihovim stopama."

Ali izraelski ministri insistiraju da će to ohrabriti Hamas i nagraditi terorizam, dodatno smanjivši šanse za rešenje postignuto pregovorima.

Većina zemalja - ukupno oko 139 - formalno priznaje palestinsku državu.

Tom broju bi mogla da se priključi i Slovenija, pošto je njena vlada donela odluku o priznanju nezavisne palestinske zemlje.

Tu odluku potom treba da potvrdi i slovenački parlament, kako bi priznanje bilo i zvanično.

„Rešenje po modelu dve države - Izraela i Palestine jeste način da se postigne mir", izjavio je slovenački premijer Robert Golob, dodajući da odluka „njegovog kabineta nije uperena ni protiv koga".

Desetog maja, 143 od 193 zemlje članice Generalne skupštine Ujedinjenih nacija glasalo je u korist palestinskog zahteva za punopravno članstvo u UN, što je otvoreno samo punopravnim državama.

Palestina trenutno ima neku vrstu pojačanog statusa posmatrača u UN, što joj daje mesto ali ne i pravo glasa u skupštini.

Nju priznaju samo razne međunarodne organizacije među kojima su Arapska liga i Organizacija za islamsku saradnju.

Manji broj evropskih zemalja već priznaje palestinsku državu.

Njih čine Mađarska, Poljska, Rumunija, Češka Republika, Slovačka i Bugarska, koje su usvojile ovaj stav 1988. godine; i druge, među kojima su Švedska, Kipar i Malta.


BBC na srpskom je od sada i na Jutjubu, pratite nas OVDE.


Ali mnoge evropske zemlje - kao i Sjedinjene Američke Države - kažu da će priznati palestinsku državu samo u sklopu dugoročnog političkog rešenja za sukob na Bliskom istoku.

To se često naziva „rešenjem o dve države", gde bi se i Izraelci i Palestinci složili da imaju vlastite države sa vlastitim granicama.

Evropske zemlje i SAD se ne slažu oko toga kad bi trebalo da priznaju palestinsku državu.

Irska, Španija i Norveška tvrde da to čine sada da bi pokrenule politički proces.

One tvrde da će doći do održivog rešenja za aktuelnu krizu samo ako obe strane budu mogle da streme nekoj vrsti političkog horizonta.

Ove zemlje takođe reaguju na domaći politički pritisak da se iskaže veća podrška Palestincima.

U prošlosti je stav mnogih zapadnih zemalja bio da bi palestinska državnost trebalo da bude nagrada za konačni mirovni sporazum.

Ali lord Kameron, britanski ministar spoljnih poslova, i neke druge evropske zemlje su poslednjih meseci promenile ovaj stav, rekavši da bi do priznavanja palestinske državnosti moglo doći ranije, kako bi se pomoglo da se pokrene zamajac ka političkom dogovoru.

U februaru je francuski predsednik Makron rekao: „Priznanje palestinske države nije tabu tema za Francusku."

Početkom meseca, Francuska je pružila podršku palestinskom članstvu u UN u glasanju u generalnoj skupštini.

SAD su privatno raspravljale o ovom pitanju sa evropskim saveznicima, ali su opreznije i žele da imaju jasniju sliku o tome šta bi ta politika značila u praksi.

Dakle, ključna rasprava iza kulisa vodi se oko toga kad bi ove zemlje koje odolevaju trebalo da priznaju palestinsku državu: kad otpočnu formalni mirovni pregovori između Izraelaca i Palestinaca, kad Izrael i Saudijska Arabija normalizuju diplomatske odnose, kad Izrael ne bude preduzeo određene korake ili kad Palestinci budu preduzeli određene korake.

Drugim rečima, oni žele da priznanje palestinske države bude veliki trenutak osmišljen za postizanje diplomatskog ishoda.

„To je velika karta koju zapadne zemlje moraju da odigraju", rekao je jedan zapadni zvaničnik.

„Ne želimo tek tako da je proćerdamo."

Problem je u tome što priznavanje palestinske države uglavnom ostaje simboličan gest ako ne bude rešio i važna srodna pitanja.

Koje su joj granice?

Koja joj je prestonica?

Šta obe strane moraju da urade prvo da bi se to desilo?

Ovo su sve teška pitanja oko kojih nema zadovoljavajućih dogovora - ili čak ni odgovora - decenijama.

Od današnjeg dana, još nekoliko zemalja u Evropi sada veruje da treba da postoji palestinska država.

Pristalice će pozdraviti taj potez, protivnici će ga osuditi.

Malo je verovatno da će se surova stvarnost za Palestince na terenu izmeniti.


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk