Svetski dan parkova: Gradski park rađen po uzoru na austrijske, evropske parkove

Naši parkovi i zaštićena područja su od suštinskog značaja za očuvanje prirodne baštine koju imamo. Potrebno je da ih nadograđujemo obnavljanjem i stvaranjem novih, bolje povezanih zelenih površina kako bismo na adekvatan način odgovorili na klimatske krize i krize biodiverziteta. 

,,Park je uvek bio mesto okupljanja. Ako je Opštinsko zdanje srce grada, park predstavlja pluća grada i u bukvalnom i u simboličnom značenju. Park oslikava kako jedan grad diše“, rekao je nedavno za Boom93 arheolog Dragan Jacanović.

Kako objašnjava on, naš požarevački Gradski park je rađen po uzoru na austrijske, evropske parkove. Kada je sagrađeno Okružno zdanje, istovremeno je projektovan i park sa spomenikom knezu Milošu u samom centru. Vidi se i iz plana da je on geometrijski pravilan, da su staze simetrične. Kada biste ga podelili na pola―kakva je jedna polovina, takva je i druga polovina.

Krajem devetnaestog veka je zasađeno veliko drveće koje se sada nalazi u parku, ono je staro 130 godina.

,,Posebnu pažnju bih skrenuo na dva velika zimzelena drveta, koja se nalaze kod glavog ulaza u Okružno zdanje i koja deluju kao žbun. To drvo se zove tisa, i veoma je retko drvo u Srbiji. Njen značaj se dodeljuje kod starih Srba i Slovena zato što im je tisa bilo jedno od najsvetijih drveta “, rekao je Jacanović.

Požarevac je dugo bio druga rezidencija kneza Miloša. Izgradio je konake za svoju porodicu i sebe, razvio trgovinu jer je i sam bio trgovac. Oslobodio je Požarevac od turske vlasti u Drugom srpskom ustanku 1815. godine. Samim tim, u znak zahvalnosti, podignut mu je spomenik 1898. godine koga je otkrio tadašnji kralj Srbije Aleksandar Obrenović u prisustvu bivšeg kralja, a svog oca, Milana Obrenovića.

Spomenik je izliven u bronzi i predstavlja rad poznatog vajara Đorđa Jovanovića, a urađen je u Parizu 1897. godine. Nalazi se u samom centru gradskog parka, ispred zgrade Okružnog zdanja. Na spomeniku su uklesane godine koje predstavljaju rođenje (1780) i smrt (1860) kneza Miloša, kao i čuvena poruka upućena turskom vojskovođi: „Delibaša, carski delijo, ti imaš kuda i na drugu stranu, a ja nemam kuda, nego tuda, pa u život ili smrt“, kao i godine oslobođenja Požarevca od Turaka (1815).

,,Sasvim je izvesno da je požarevački park centralno mesto u svesti ljudi i to park sa Miloševim spomenikom. Jedan od dokaza koji su veoma zanimljivi je taj da je živa praksa u Požarevcu kad se neko žali na vlast kaže se ,,Idi se žali Milošu u parku“.

Da li ste znali da je prvi nacionalni park u Evropi osnovan 24. maja 1909. godine u Švedskoj? Švedske vlasti su, u želji da očuvaju prirodne lepote i znamenitosti, objedinile devet parkova prirode u jednu celinu i tako formirale koncept zaštite prirodnih retkosti i izuzetnosti kakav danas poznajemo. Danas postoji preko 400 nacionalnih parkova širom našeg kontinenta.

Nemoguće je nabrojati sve parkove, niti opisati svu njihovu lepotu. Na sreću ovaj dan nas podseća da još uvek postoje mesta na kojima možemo videti i doživeti kako to neuprljana i neiskvarena  priroda utiče na nas – možda bismo tada shvatili koliko je predivna, a šta ljudi čine svakodnevno.