Borba protiv klimatskih promena: Srbija kasni sa dokumentima koji predviđaju smanjenje emitovanja štetnih gasova

Evropa se suočava sa ekstremnim vrućinama nepodnošljivim za ljudsko telo, i to zbog porasta temperatura izazvanih klimatskim promenama. Glavni uzrok je emisija gasova koji izazivaju efekat staklene bašte, tvrdi se u izveštaju Svetske meteorološke organizacije i Službe za klimatske promene Evropske unije "Kopernikus“. 
Ozbiljnost problema pokazuje i podatak da je prošla godina bila najtoplija od kada se meri temperatura, zbog čega zemlje moraju ozbiljno da pristupe smanjenju tih gasova. Srbija je svoje ciljeve postavila u Strategiji pripremljenoj još 2019. godine, a usvojenoj tek prošle godine.

"Strateški dokument, tj. Strategija niskougljeničnog razvoja, jeste dokument koji bi trebalo da utvrđuje politike i utvrđuje ciljeve i da se sprovodi Akcionim planom. Akcioni plan, kao što ste konstatovali, nije usvojen. Kada će biti, ne znam", objašnjava Mirko Popović iz Regulatornog instituta za obnovljivu energiju i životnu sredinu (RERI).
Zašto još nije usvojen, iz Ministarstva zaštite životne sredine nisu odgovorili Insajderu. Rok za njegovo usvajanje, međutim, ističe u junu.
 
"Iz nekog potpuno čudnog razloga, Strategija je usvojena kao posebni dokument bez Akcionog plana, i Akcioni plan se evo ne pojavljuje, mislim, već skoro godinu dana. Znači potpuno neosnovno, razumete, znači, mislim, jeste se dosta toga promenilo u smislu nekih parametara koje treba percipirati kada razvijate Akcioni plan, ali su se ti parametri promenili za Strategiju. Ako ih niste promenili, a usvojili ste Strategiju, mislim zašto niste usvojili Akcioni plan," kaže za Marker Danijela Božanić, ekspert za klimatske promene.
U najboljem scenariju koji podrazumeva primenu svih zakonskih i podzakonskih akata, Strategijom je predviđeno da Srbija smanji emisiju gasova sa efektom staklene bašte za 13 odsto do 2030. godine, i najmanje za 55 odsto do 2050. godine.
"Mislim ja ne mogu da vam kažem da li će biti postignuto ili neće, ja ne znam na osnovu čega bih to trebala da pratim, jer nema dokumenta koje vam obezbeđuju to da pratite, a kažem znači negde izostanak samih tih dokumenta vas navodi na to da imate sumnju, da li će to, mislim da li će to biti ostvareno," kaže Danijela Božanić.
Strategija prepoznaje energetski sektor kao najvećeg emitera gasova sa efektom staklene bašte iz kojeg dolazi čak 80 odsto ukupnih emisija. Оd toga je najvažnija proizvodnja električne i toplotne energije, rafinerije i proizvodnja goriva.
"Podsetiću da su termoelektrane u vlasništvu EPS-a prošle godine emitovale oko 322.000 tona sumpor dioksida, što je ponovo šest puta više nego što je dozvoljeno nacionalnim planom za smanjenje emisija," kaže Mirko Popović.
Posledice tih emisija osećaju se na globalnom nivou – od porasta temperature, preko topljenja polova, do povećanja nivoa mora.