Ministarka tvrdi: Strategija zaštite životne sredine stiže do kraja godine

Vujović je na konferenciji za novinare istakla da u radnoj grupi za izradu tog dokumenta učestvuje više od 130 članova vladinog i nevladinog sektora, dok je izrada same strategije počela u septembru 2022. godine.

„U prethodnom periodu usvojili smo Strategiju niskougljeničnog razvoja, nacionalno utvrđenim doprinosom smo povećali klimatsku ambiciju, i nameravamo do 2030. godine da smanjimo emisije gasova sa efektom staklene bašte za 33,3 odsto u odnosu na 1990. godinu“, rekla je ministarka.

Vujović je istakla da ministarstvo aktivno radi na novim zakonima, pre svega na Zakonu o zaštiti vazduha i Zakonu o zaštiti prirode, u cilju uskladjivanja sa Evropskom unijom (EU).

Podsetila je i da je usvojen niz važnih dokumenata kao što su Program zaštite vazduha, novi Program upravljanja otpadom, zatim Program razvoja cirkularne ekonomije i brojni podzakonski akti.

Do 2027. godine, prema njenim rečima, u planu je da se izgradi šest Regionalnih centara, a jedan od njih biće i deponija „Duboko“ Užice za čiju sanaciju je izdvojeno 30 miliona evra i pre nedavnog požara koji za koji je rekla da je „viša sila“.

„Očekujemo do kraja juna da će se završiti taj međunarodni tender da vidimo ko su potencijalni izvođači, da se pregledaju ponude i da krenemo u rekonstrukciju“, rekla je ministarka i navela da je u sve uključena i struka.

Navela je da će telo deponije biti prošireno, stabilizovaće se teren i da će sve biti radjeno u prema standardima EU. Najave ove investicije dolazi posle havarije koja je zadesila ovaj grad kada je požar na lokalnoj deponiji u trajanju od više od dve nedelje koje je izazvalo proteste stanovništva. Regionalna deponija Duboko je i otvorena 2011. godine i finansirana je uglavnom iz evropskih fondova u visini od 13 miliona evra.

U planu je izrada, kako je dodala, postrojenja za tretman biogasa, kako ti gasovi ne bi mogli da se zapale, a radiće se deponija i za zeleni otpad „Kompostana“, kao i transfer stanica u Požegi.

Vujović je istakla da je bez kapitalnih investicija nemoguće upravljati otpadom na adekvatan način, a pored toga neophodna je primarna selekcija otpada po kućama, kao i da je neophodno obezbediti kroz evropske projekte i dodatne kante, kontejnere i smećare.

Ministarka je rekla da je fabrika za preradu otpada švajcarske, kompanije Junirisk (Yunirisk) u Barajevu, koja je izgubila dozvolu za rad, imala probni rad ranije i pomenula da je u meštovitom vlasništvu švajcarskih i srpskih državljana i investitora.

Napomenula je da moraju da se poštuju zakoni Srbije, jer prema njenim rečima, najlakše je nekoga zatvoriti i zabraniti mu rad, a cilj ministarstva je da podstiču privredu.

„Kompanija iz Barajeva ponovo ima mogućnost da ponovo zatraži probni rad, jer su se u međuvremenu stekli neki uslovi, ali probnog rada nema dok se ne ispune svi uslovi“, navela je ona.

Istakla je i da je mnistarstvo, zajedno sa EU, vladama Švajcarske i Švedske, Programom Ujedinjenih nacija za razvoj i Evropskom investicionom bankom, podržalo više od 250 privrednih subjekata i sufinansiralo više od 50 investicija koje doprinose zelenoj tranziciji privrede.